Земунски гласник

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ. Земун. За сутра је заказана седница варошког заступништва, због „важних нредмета," вели позивница. Уједно се спомиње и неки дисциплирани параграф општинског закона, коме као да се већа сила приписује, да општинари долазе на дужност,, него самој важности предмета, о којима ће се већати. Нису нам позната предмети, који ке доћи у претрес на овом састанку варошког заступништва; но у интересу здравља и угодности наших суграђана желили би да се ставе на дневни ред и ови предмети: 1. Да се код ове суше и нечистоће улица у нашој варонш оштрије врши уредба, којом се забрањује, стоку кроз варош гањати. Та ваљада не постоје неке уредбе само с тога, да се не извршују! Дан на дан види се, где се чопори вслова, свиња и оваца терају кроз варош, разријавши облаке од прашине. 2. Да се уклоне свиње, што се дан на дан са толиком угодношћу вал>ају по блату у олуку пред кућом „код пужа" на великој пијаци. 3. Да се пивару г. СоненФелду забрањује, да не храни у вароши чопор свигва, које се ваљају но ђу-* брету , што је по дунавској обали у толикој џинској количини нагомиљано. Ово ђубре није с тога ту нагомиљано, да се реченог пивара свиње по њему угодцо ваљају, него служи за одвраћајући пример , да свет види, колико је ружно нечистоћа. Имали би дневни ред општинског већа још са неколико предмета тог рода умпожити, кад не би знали, да се све на једаред не може извршити. Даном приликом продужићемо овај списак.

(ГлаШМ 1ЦИШеПа СКЈНШТИНа) држанаје1б.јуда 1809. Нредседиик г. др. Миланковић, потпредседнак г. Ст. II. Марковић, церовођа Ст. Л. Милашиновић; приетунна беху 44 скушптинара и пречасна г.г. протонресвитер А. Живановић и Никола Савић парох. По отварању ееднице нрочита г. председник изјаву отнтииског неровође г. Дииитрија Руварца, у којој јавља, де дбог тога, што му звање ошпт. перовође много времена односи, на свом дојакошн>ем зваљу оставку даје, — црквена скупштина узима спомењену изјаву на знање и једногласн > се на његово место за перовођу изабере г. Ст. Л. Мллашиновић. — Милашиновић изјављује, да бн се поверења примио, али ће му кадикад школске и учитељске дужности пречити приеуствовање сед■ницама, на што чланови скупштине г.г. свештеник Савић и Ж. Лончаревић обећавају, да ће гаутим приликама ваиенити. Члан скупштине г- Паита Барјактаровић дојхоси : да се од стране овдагањо црквене општиие

ј- поша.т .е Њог. Светости г. Патријару ивјава, у којој се има навести: да се ивјани негодовање, што је сабор незаконито раснугатен и да се умоли, да се сабор што нре продужи, настави. Решено је: предлог се једногласно усваја и ивабира се одбор у лицима председника г. дра Миланковића , перовође г. Ст. Л. Милашиновића и предлагача г. II. Барјакгаровића, да речену изјаву напишу, црквеном одбору прочитају и поштом Њег. Светости пошље. Члан П. Барјактаровић предлаже, да црквена огшгтина свога посланика г. дра Јована Суботића у своју средину позовс, да их о свом раду на сабору извести, вакључено: да се писмено умоли и повове, да у средину ове општине дође. Свештеник г. Никола Савић ивјављује у име свештенства, да се у смислу закључка носледње црквене скупштиие међу собом нису могли сложити иноравнати; него чине о порезивању иарохијала предлог следећег садржаја: да се досадањи бир узме трипло. Још изјављују, да пристају у име стана на накнаду по сто Форината аустр. вредн. Решено је : да се ствар та одложи до идуће седни Ц е Ј У којој би имали и сва г.г. свештеници присуетвовати, да, се ту с њима договорно ствар реши. Члан скупштине г. Петар Вукомановић предлаже : да се у оној изјави, што се од стране ове општине Њег. Светости патријарху шаље изричио наведе, да се овд. општина у смотрењу распуста сабореког потпуно слаже са протестом и изјавом ивданом на јакност од двадесетдевет народних посланика. Решено је: да се предлог тај са оним већ донешеним закључком у тој ствари у склад доведе, јер се једногласно усваја. Председник прочита допис дививионе команде, у коме се вели, да мађистрат земунски има г.г. свештеницима за досадање њихово службовање плате издати из варошке благајне, док се парохијал не нокупи. Решено узима : се на знање. — Ове седмице јако занимаше наш свет гласови о разбојнику Максиму Мачванину и дружини његовој, за кога се говорило, да се налази у најближој околини наше вароши. У прошлу суботу јављено је телеграмом из Митровице овдашњој полицији, и то ноћу око 9 часова, да је Мачванин са тројицом својих другова, прошавши Руму узео пут Земуна. Услед ове вести поседнуле су страже све друмове, и истраживаше сва пролазећа кола. Други дан опет је јављено из Митровице, да су Мачванина видели око 5 сахата у јутру близу села Вогањ и око 11 часова пре подне у румском куку. рузу и почем је у румеком и иришком срезу хајка наређена, то су претпостављали, да ће се он дои т1 у путити у Границу. Исти дан I осле подне загшташе румску власт, д:1 ли што ближе знаде о разбојнику, но ова одговори, да су му траг изгубили. У понедеоник пре подне ; у 11 сахата стиисе опет телеграм из Руме. који званично јавља, да су тројица Максимова друга у Руми | ухваћена, а да је извесно, да се Максим налази на путу Земуна. То извешће румске власти даде повода овдашњој полицији да заиште војну асистенцију од земаљске власти у Варадину, која је дозволила, да једна

кумпанија од овдагањег гарнизона заједно са полицијом стражари, и тако поседоше земунски хатар нрама Ватањици, Добановцима и Угриновцима. У вторник исказаше вандровци, да су Мачванина у исти дан у јутру видели на нуту између Ватанице и Новог Пазува. Они га познадоше, јер су они дан иресњиме заједно путовали. И неки францталци видоше зором таквог човека где лежи крај батаничког кукуруза, који кад су се они приближили, устао и међу кукурузом се изгубио. Дал>е није се ништа више чуло о том разбојнику, за кога мађарска влада плаћа 1000 Форината, ако га живог ухвате, а 500 Форината за мртвога. Максим Мачванин је човек од својих 32 годуне, високог је узраста и широки груди, особито су у њега руке и ноге велике, дугачког и бледогје лица, црне косе, очију и бркова, и дугачка носа. — Из Панчева нам јављају, „да је посљедњи број „Ианчевца тек у понедељник после подне раздат. Задржала га је иолиција с тога, што уредник није хтео да штампа у листу изјаву учитеља на реалци на оно „припослато" што јавља за , грдње нанешене на часу и пред ђацима срнској народности од учитеља на реалци Мајера. Уредник „Панчевца" био је у потпуном праву , што не хтеде у српском листу печатати немачку изјаву. Међу тим је пред судом доказано, да је речени Мајер доиста грдио народ српски . пред својим ђацима, међу којима имаде и Срба. Доиста лепа понашања од једног ,.ц. к. проФесора!" Усљед овога речени Мајер не може остати даље учитељ у нашој вароши , где је већина грађана оне народности, о којој се је он онако скандалозно изразио. Ту му не помаже протекција, коју ужива. Он мора бити премештен из Панчева ма му био отац царски јахач или не . . —~ Наш донисник из Веограда нам јавља: Нема за сад ништа гако важпога. Настао је мртав сезон. Свет се разишао по купатилима. Готово никаква кретања ни у ком погледу. И сама журналистика београдска не доноси тако важних нредмета. Умерено-либерални листори хвале устав, доказујући да је оц цзраз народне воље, да одгопзра наши^ ио греба .МН и ступњу наиега образонаља, и, ни једне речи у нокуду његову, М ( >И4да би се нашло, који би и по коју опору по устав рекао. али цензура шта ради?! Тако излани у „Једин-