Земунски гласник

306

ћући по која гомилица у бескрајан, таман врт. Како ли је свеж и мирис-ав ваздух! Како ли тајанствено жубори кроз грање ! Само кроз грање? Погледај де мало боље тамо, како тамне сенке прате веседс путнике, смешећи се и целујући у блаженим сновима љубавним. Тог вечера нађе тамо млади странац красно циганче и први пут осети на својим грудма како јој узбуђено срце куца и први пут попи са њених усана пехар рајске сласти — неколико ватрених пољубаца. И тада јој рече. „Хајде самном Анице, остани код — а ме, ако ме волеш! Она климну главом и паде му на груди. Он је одведе у палачу у избу, у којој зидови беху застрти а под персијским ћилимима покривен. А што су огледала! Она се с почетка чисто уплаши а за тим опет гледаше у њих и смејаше се. Да весела, да несташна и красна циганчета што стајаше пред њоме у огледалу, — целокупно, од главе до пете. Она се обрташе, скакаше, играше и не могаше се сита нагледати и насмејати салику своме. За тим дође нека госпођа и накити је. Ну, ако то није чудновато. Њу, малу , несташну, гараву Аницу, да послужи таква лепа, велика госпођа. За тим је одведоше столу, који је био пун јела, ггића и скупоцена посуђа. До душе , не беше њене љубљене мамаглије, али јој је опет пријало. И тада је обукоше , као што се носе угледне госпође. Е , то ти је било да станеш па да гледиш. Кад би у ходу стала на одећу или кад би се морала отворити на два крила врата, да она прође — е, онда смеју не би било краја. Тако прођоше два дана. Трећега дана беше мирнија. У укоченом оделу није могла играти; међ\ т ћилимихма и завесама избе њене , другаче јој одјекиваше несма, него тамо на пољу. „ИЈтабијош, Анице моја? Често би је нежно упитао лепи западњак. Али она би ћутала и оборила земљи очи црне. Срце јоЈ тражаше нешто а сама ие знађаше, шта. Зар не имађаше све , што је ножелела ! Зар господство, о коме је пређе тек слУтила, није њено? — Тако прође недеља дана. Једног иечера красна човечија слика прескочи преко ограде око Аничина нова стана и као сенке не стаде је V тамној улици. То беше Аница. --

На њојзи беше само кошуљица са скупоценим тракама, али нреко ње ништа, само од појаса што имађаше похабану сукњиду, коју је још од пре сачувала. Накит, одело и све играчке, којима се првих дана онако радосно играла — оставила је у напачи: само што имађаше папучице на босим нонама. Напучице су биле баш лепе; Аница их не могаше оставити. Лепших, мањих и сјајнијих папучица није могла имати ни сама царица , али доиста не лепших , ни мањих нона. — Сада стаде пред подрумска врата неке олупане , порушене куће. Пажљиво отури један камен, саже се нестаде је. У тај мах зачу се одоздо клика и смејање — Аница је код својих, у пећини. Сутра дан играше она опет смејући се и певајући кроз лиснате ходнике у Џиџмиџу. Она је знала да ће јој драган доћи а кад он дође, као вихар полете к њему, загрли га и љубљаше га неисказаним жаром, који га опи , те му прекор умре на уснама. — Њена скуноцена кошуљица поцепа се, златом извезене панучице попрл.аше се, бисер и мерџани поодпадаше; али њене очи још ђаволастије погледаху но пређе, ноне јој беху још лагахније но пређе. ,.Да ли ми треба бисер и мерџани да се окитим тиме ?•' чињаше се да питају њена уста, показујући руменило уеана својих и два реда ситних белих зуба. ,/Греба ли ми то, да срећна будем?" А меето одговора чуло би се шевино цвркутање — њено весело смејање. Нревео: Ђ.

Срнско народно нозоршнтг.

Народно позбриште приспело је у нашој вароши, где ће као што чујемо до 15. идућег месеца претсгаве давати. Наше грађанство, знајући за лепу душевну забаву, која му народно позориште пружа, зацело ће се одазвати великом носетом својом. Та лепа је прилика, кад је са уживањем красцр забаве уједно и скончо вршење племенитог и родол-.убивог дела ! За идућу седмицу овај је ренертоар издат. У недељу 20. јула : „Саћурица и шубара." Изворна шаљива игра с

песмама у 4 радње, црпл ена из живота покојне иришке слепачке академије. Од Илије Округића Сремца. У уторак22. јула: „Нелска кула." Хисторијска драма у 5 радња, од Гардота. Превео Т>. Еремин. У среду 23. јула : „Доктор Робен." Шаљива игра у једној радњи, °Д Премареја. Превео Јован Ђорђевић. За тим : „Лек од пуница." Шаљива игра у једној радњи. По шпањсмом прерадио Јауш, краљ баварски. Превео Јован Ђорђевић. У суботу 26. јула: „Гвоздена образина." Хисториска драма у 5 радња, од Арнулда и Фурнијера. Превео је Александар Н. Ноповић.

СМЕСИЦЕ. (Школски ПСП91ТИ) у српским игколама и у реалци свршени су. У немачким школама и у ев" рејској држаће се 28., 29. и 30 овога месеца.

(Задружно.) Наша певачка задруга добила је од управљајућег одбора српског иародиог иозоришта следујући догшс: Од управл>ајућег одбора срб. народ. поворишта у Новом Саду. Славној српско-црквено-иевачкој оадруги у Земуну. Управљајући одбор српског народног иозоришта уважавајући родол»убиво заузимање сиавир невачке задруге српске око материјалног подпомагања народног поворишта, пославши истоме знатан прилог од 270 ф . ав. вр. испуњује овим своју најпријатнију дужност, проглашавајући српску певач1С7 задругу у Земуиу за редовног члана српског народног позоришта. Из седнице управл>ајућег одбора срп. н^род. позоришта држане у Новом Слду 14. јула 18Ш. Начелник друштва за сри. нар. нов. ,4р. Ј. С>уббоги& с. р. Ф. Обсркке;кневи1к с. р.

(Личнс вести,) Господин ђенера.ч Кшиж отпутовао је у војеии стан код Врука наЛитави Г. др. Св. Милетић дошав из Бузијаша иреко Вршп,а био је ономад овде у Земуну. У суботу отпуТовао је пуг Новог Сада. — Варошки Физикус г. др. Радојчић у четвртак је са сисачком лађом отпутовао у Хрватску да се мало ироведе. Отсуетвоваће десетак дана , па ће се вратити у друштву са нашим градоначелииком г. мајором Бахом.

ИРЕТПЛАТА.

Претплата на „Зем. Гласник" од јула стане до конца септем. на ф. 1.2» „ „ децембра ,, 2.50 за Србију је тромесечна цена 1Г) гр.

Издаје и уређује: И. К. Сопрон.

Сонронова печатња у Земуну.