Земунски гласник

321

— А птта се чује са „гере" ? запита Голубенко. — На гери су остади еамо старци и нејака деца, и спремају се да дају нодушје браћи и очевима. Ну ја ниеам и дан и ноћ трчао амо, да вам причам како се козаци бију , то је стара песма , п»у сва Украјина зна. Огари козак Сковорода зато је гопио тако коња да нреда књигу теои пане, а ту ми је књигу дао сам хетман , када су га водили у ЈЈаршаву на вечтла. Козак извади из недара малени кожни јанцик, оиазно га раепори ножићем, предаде Губ.шнском дебеолиетакхартије превијен неколико пута. Вублински не рече ни речи , али му рука задрхта када узе књигу што му хетман посла. Голубенко је као укопан еедео, а дееница му лежаше на јабукама од пиштол.а. — Док агаман чати , ја одох да ее одморим! рече сковород г и пође пратима. — Иди с богом брате, рече Бублински и отвори писмо. Дуго је читао кп.игу стари козак, спаку је врсту пречигавао по неколико пута и покашто махао је главом. Голубенко чисго не дисаше, он не одмицаше очију са атаманона лица и нестрп виво чекаше краја. Мину више од по сахата , и етарац је непрестано читао. Наједан пут угризе се за усн , очи му с впуше и етрашно се лупи песницом у груди : па онда утр'е руканом од каврукавом од кавтана еузе што му пр ко вол>е уда[)И1ле на очи, и хиТј о скочи. Голубенко реч": Ну шта нам вал а сад радити? Што ли то нише х(-1 ман ? — Много имамо посла, снне мој — одговори атаман мирно, но 1лас му је још дрхтао. — То и боље, сада није време да еедимо по Кућама, када Украјина гине! одговори Голубенко, и наслонив руку на јуиачко срце охоло прозбори. И ја ћу се бити за наш мили завичај, кунем се вишњим Богом, не био Козак ако и ја не сркнуо из самртна пехара, из кога пију браКа моја за елободу! — У тебе је Степане права козачка душа , тако би исто рекао и тлој покојни бабо! — Па када ћемо у име Бога? не етридшво загшта Голубенко. — Ну, да се спремимо. Ја ћу се етари нобринути за пут, а ти ако хоћеш, иди мало па се прошетај, потражи Олесју , можда је се где г.>д у врту сакрила.

И атаман на крају речи лукаво мигне на Козака. Голубенко полако уздахну, рече старом „лаку ноћу," и изађе на двор. Са дворишта пружаше се диван изглед на далеко. Тамо као зелено море ширила је се безкра}ња степа, пуна шарена цвећа, а у даљини губљаху се старе високе хумке, којима сутако богате русинске степе. Сунце је већ било на заходу, и скердетном бојом руменило је малене гомилице облачића'. Тамо по равним долинама пружаху се већ ноћне сенке а врт иза ограде, који грди двор атаманов, давно је покрио лаки сутоњ. Голубенко је непрестано гледао у даљину, док се несмири јарко сунце, и док му вечерњи лахор не етаде ћарлијати неком благом хдадовином по дицу. III. Још није ни дан угаснуо , а већ ноћ. Ко зна какве су украјинске ноћи, то ми не треба ониеивати тај влажни, загушљиви и мирисни сутон. Ја сам удиљ мислио да само старци и нејака деца не осећају тешкоћу у грудимаудишућионај заношљив, онај опијајући зрак, који је тако чудан у тим јужним крајевима Славујак у врту писну , невну и зали се јасним тIрижел>кивањем. Злаћани срп месечев немарно стаде обасјавати земљу. Па како је нежан његов сјај , како чаробно дрхти и ирелива се на површини предмета. Па како је онет чудно оно високо плаво небо! Како се густо провидно плавидо простире тамо у тој безкрајњој висини, како дрхтаху, како се преливаху по небу оне сјајне искрице — оне мале звезде! Над реком подижу се магле а на брегу светдуцава рибарска ватришта. Десно од обаде на једну врсту од двора Свистунова видела се нека стара висока могила. Њењ врхбио јегдадак и на њему је лежао грдни мрк камен. Сел.аци су сдушади од својих старих да је ту гробпицу насуо човек евојим сопственим рукама над тедом своје неве. Четрдесет лета вели народно предање — радио је док је насуо ту гору, и када је узнео на њен врх онај грдни камен, он је онда сео нањ и заспао. Док је спааао, камен се сам подигне и њега претрпа зем.т.а. Веле да и дан дани може се чути по кад што ноћу њено јецање, неки смех. То место назвали су „брачном могилом." Често су одлазиде тамо девојке и биде су тврдо убеђеие да ако суђеиик на брачној могиди да реч , њихова ће љубав бити срећна.

Од краја двора, где се крајње стаје примичу готово самој реци, видеда се утабана путања. Она се извијаше по брегу и вођаше чак брачној могиди, па је нестајаше у шибљаку. После опет извијала се по боковима хумке до врха, на коме је дежао онај мрки камен. Дуго је Годубенко стајао на двору и гледао у даљину иза реке. Мисли његове и нехотице винуше се на плави Дњепар. Он се сети убавог месташца украј сдавне реке, у коме је он провео своје детињство. С једне стране осмехиваше се нањ смерно и сетно дице пре времена остареде жене, а са друге стане гдедао га је срдит и гњеван погдед неког запорошког гдавара. У тим двема сликама он је познао мајку и баба. Мдадо момче израна појахавши чила коња, рано се опростило са својим огњиштем. Ратнички живот недаду му ни о чему да мисли, а време му је брзо пролазило у љутим окршајима и бојевима. Још је биолудо, младо момче, а већ су га сви познавади као оходог Козака, и да ћв он некада бити сдавна запорошка погдавица. Наједан пут нагрну Пољаци на Украјину. Почну падити села и заметне се љута борба. Голубенко се побије са једном четом Пољака. Ни слога ни очајничка борба не спасе Козаке; готово сви изгибоше , ту паде и отац Голубенков. Нашег млађаног Козака што беше лако рањен изнесе некако коњ из крвава разбојишта, и умаче у степу. Ни сам неје могао да се освети колико је јурио по тим пустим равницама, знао је само да га је коњ донео до неког салаша где је и црко. Голубенко је читав дан пролежао у трави. Пред вече дође неки старац , који не беше одевен по козачки а врдо је хрђаво говорио русински, но опет одведе Козака у своју кодебу, измије му ране , и напоји га неким љутим пићем, па га онда остави сама у изби а он изиђе на поље. У ју-гру опет дође, рече Козаку да иде, изведе га из кодебе и показав руком на оседданога коњица што стајаше код врата рече му: „Тамо је Днепар , тамо је и згариште , вечерас ћеш бити дома!" Годубенко је разумео старца и пође на ону страну. Јездио је вас цели дан; кад сунце поче да се смирује , пред њим се у даљини помодише големи брегови украј његове миле реке, и кроз два оахата он јо већ био у бабајковом дому; пред њим је се ширидо опаљено и пдочама коњским потрвено поље, а на гомиди угље-