Земунски гласник

У Зем>пу, 17. авпста (809.

ЗЕМУНСКИ ГЛАСНИК

Земунски Гласник излази Недељом у јутру. Цена му је годишња 5 фо - Предплату на Земупски Гласник прима ивАустрије Сопроноваиечатња ринти у банкнотама заједно с поштарином или достављањем у кућу. За у Земуну, из Београда и уиутрашње Србије г. Велимир В«ложпћ у Беопредоројнике у Србији стане лист опај дукат цесарски с ноштарином. Број 42. граду. Предбројници из Босие, Херцсговице и Старс Србије иредброје За Босиу, Херцеговину и Стару Србију 60 гроша турских, ван турске се у п.кЉеним писмима код уираве вилајетске печатље у Сарајеву. Бев поштариие, коју нредбројници сами имају н.гаћати. новаца никакве се не уваагавају наручбнне.

Регулиеаше реке Саве. У нашем се листу толико пута водила реч о железницама као Факторима од којих завИси материјални наиредак нашега завичаја, о природним нутовима пак ређе гово]>исмо, и ако су они од много веће важности но нас. Под утицајем дневних питања и ми иодлегосмо општој љутској слабости, по којој човек обично за тим више тежи што нема. У последње доба сву нашу силу посветисмо подизању железница, а елабо смо поклањали пажњу лри[)одним путовима, којимаје наш завичај онако обилато обдарен. Та наша је постојбина тако богата воденим путовима, као што је ретко који предео у свету; највеће реке за пловидбу стичу се у нашем завичају, пределе око Савоушћа пресецају реке од севера, запада и истока. Нема у Европи овакве концентрације река, као што је ова, која раздел.ује Срем, Србију и Банат. Но до скора слабо смо се користили овим нашим ириродиим ноложајем. II ту као и другим приликама овладала јер нама крајн.а немарност. Геке остављене природном свом току нагомилаше ирепреке, које да би се уклониле слабо смо се старали, и ако код нас беше свах^да тако званих „речних комесара," којих тобож беше дужност, да пазе на то, да се не би која ирепрека у реци појавила, која би сметала пловидби. Релација од више табака поднешена власти од комесара беше једини плод његове радње. јер само ако је релацију иодпе<), тад је тачно вршио своју дуачпост. Да се нак преиреке уклоне о томе нико није нодио бј>иге. Истина знатну је суму и велику је радничку снагу влада нотрошила у току ирошлих вре? ена натако зване „1Л'ег1)аи<;еп." Да сиоменемо само митровачку обалу и градић Рачу пре-

ма ушћу Дрине. Ова су два објекта додијала народу, којитамобеше гоњен на кулук. Но сав је тај трошак у новцу и у раденичкој снази на мало корисну ствар потрошен а на чишћење Саве, којим би се преиреке нри пловидби уклониле, није пи паре потрошено. Кроз читаво столеће народ варадински тешки је кулук радио, али за то време није ништа за се урадио; јер као што по целој регименти ни по сахата грађенога друма нема, тако исто ниеу ни најнужније препреке у Сави уклоњене. А река Сава то је она жила, кроз коју тече наш обрт са западом и којом нас је природа посредно везала са Јадранским морем. На овај ириродпи иут треба да обратимо сву пашу пажњу. Што је то до сад пронуштено било, доказ је, колико се је влада мало бринула за наиредак. Али то исто мора се и влади кнежевине Србије пребацити, јер ни она се није старала у том погледу. Као да се је угледала на суседе у Босни, а што Турци не хају за то, није велико чудо. Не само што се не уклоне природне препреке, већ и у обзиру на зактеве нропис.г речне полиције слабо обраћају иажњу сриске власти. Томе су доказ еилне воденице српских поданика на Сави, које су обично тако намештене, да сметају пловећим лађама, и које воденице беху толико иута повод несрећама и парницама. Матица у ])еци треба да-ј-е отворена иловидби, а за воденице оетаје и ван њј довољно простора. Срнске вл 1сти на то треба да мотре, иочем је то један од прописа речне нолиције. Власт треба да уклони уз]>оке парничарству. и да пе допушта да га при в т.ш л.уди хотимице изазивљу! У | иптересу трговине и лафарског еаој б »аћаја, обј)аћамо пажн»у виеоке ерпI вке владе на ово што рекоемо. ј Одкад је за аустријско-унгарску ; монархију нова екоха наетунила, по-

чело се озбиљно радити на подизању транспортних средстава. Једва се је увидело, да су то услови благостања држављана. Поред грађења жељезничких ируга и регулиеање је река стављено на програм јавнога рада, а на првом месту тога програмаје регулисатве реке Саве. Хоће ли нри важном том послу и суседне државе, Србија и Турека суделоваги, није нам нознато. Пре неколико година турске су власти из верозаконских предрасуда биле противне темељиом регулисањјг Саве. што захтева, да се местимице копају проееци, акоран забрањује устунањеи најмањег-делића земље без крви. Надамо се, да су међутим и турскомвладом овладали паметнији назори, те неће из нустих иредрасуда опшгем корисном послу на пут стати. Са аустријско-унгарске стране скоро ће се огромно дел.о, регулисање реке Саве, започети, а новчана средства за то истицаће такође из крајишких шума, које ће бити извор и другим корисним иредузећима у Граници. И угарска влада хоће да се Сава регулише; управо је од ње произашла иосредна иницијатива у тој ствари, јер је тај предмет покренула земаљска хрватска влада. Члан земаљске управе г. Ионграц још лане је поднео предлог земаљском надлежатељству у Загребу, да се нарочито река Сава очисти и да се на ту • цељ склопи једна комисија од стј учних људи. Г. Понграцје у евоме иредлогу етавио ова не г питања : 1. Која места ио реци ваља багер ова њем ч и сти ти. 2. У којој ширипи и дубљини чишћење вал.а предузети. 3. Куда да се смести пееак и муљ, што ће се извадити. 4. Колика да је сума, што ће пот])ебовати за тај посао. 5. Начин , на који ои се рач\'ни И контрола ВОДИЛИ. (НастаБнће се.)