Земунски гласник

332

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ.

Земув. У последњој варошкој општинској седници читат је допис карлопачког мађистрата, у коме се јаил.а , да је и тамошн.е општинско веће одобрило поступак вароши Земуна у погледу на продају шума у Крајини. У ласкајућим се речима ту усвајају назори, што их је наше заступништво у своме меморандуму изложило. И многе су друге општине у Крајини одобриле поступак Земунаца и ако то и не учинише онако свечано као Петрињчани и Карловчани. Но из прве вароши у Крајини, из суседног Панчева таку одобравајућу изјаву тамошњег општинског већа не дочекасмо! У депутацији граничарској, што ће сутра у понедељак у свечаној аудијенцији изаћи пред цара, браћа Панчевци нису заступљени. Ми то јако жалимо у толико више, у колико не увиђамо да су интереси Панчева у том гштању другачи од других вароши у Крајини; томе је доказ многобројно учешће Папчеваца па и неких чланона тамошњег општинског већа у кра ј и шко_ј конзорцији. Ово дпиа била је одборска седница црквене онштине. Том приликом дошло је у претрес много предмета, који беху решени. У посебном извешћу седничком доставићемо до знања у идућем листу читаоцима поједине предмете, од којих ћемо засад споменути само решење земаљске власти на представку општине у погледу на избор саборског посланика. У том решењу се вели, да и за овај избор има министеријални рескрипт од године 1790. и 1864. пуну важност, по којима могу изабрани бити само ОФицири или хопорациори , који живе или имају непокретног имања у Граници. Ту земаљска власт још вели, да не стоји тврђење општине, да нолитичне власги немају права потврђивати или уништавати избор и да то право по мњењу општине припада само конгресу. Том приликом приписује земаљска власт једино некоректном поступку општине, што Земун нема свога застуиника на сабору. Најзад налаже мађистрату, да овај од опшгине изиште самонласно Суботићу издат мандат и да га пошље дивизионој команди. Као што нам јављају из Новог Сада мађистрат се је земунски доиста у том смислу обратио на новосадски, но не јављају нам, шта је норосадски мађистрат одгово}>ио.

Завршујући овај наш седмични преглед о општинским стварима неможемо на ино, а да не ставимо овде опет примедбу , коју смо већ толико пута изјављивали. Јаван лист, који хоће да има право на опстанак мора да изпесе критички на видик стнари, које се односе на онштност, ма оне биле појединим личностима повољне или не. Јавност је она велика сила, од које се у данашње време очекује лек у државним и друштвеним болестима, а преса орган је јавности ; она мора да врши ту главну своју дужност без икаквих личних симпатија или антипатија. II нашем је листу вршење те дужности највећа светиња и пре ћемо се одрећи јавнога рада но што би изневерили свој задатак. Ми ту примедбу стављамо с тога, што смо дознали, да су се нека лица нашла увређена извесним редцима у прошломе листу. —

(Општинско веће 9. августа) под председништвом г. градоначелника мајора Баха; извештач беше г. Орељ, који је и прогокол водио, општинара беше дванајест. Седнчца се отпочелв у 10 часова. Прво на ред дође -ужба варошког претставника г. Марковића против комесара ноћне странсе г. Лацка, на коју је г. Лацко своје правдање нисмено предао,; усљед које донесе онштина на предлог г. Градоначелника закључак, да се иста ствар г. Градоначелнику преда, који ће је дисциплинарним нутем објавити. Комисија нодноси ваписник о местима у дољњем пољу покрај Дунава, које браћа Вајнрихтер, Михаловицки и Ана Георгијевић за цигљану, аЖивко Јаковљевић ма-чо једно местанце, од ових одељеио за кречану иште. Места за цигљане нехтеде општина сад поделити, већ одложи предмет док се већи број општинара скупи, но место за кречану уступљено је Јаковљевићу. Том приликом дошло је у претрес да г.г. Грубер п Вајнрихтер већ пеку и продају цигље, и пита се: зашто они не принашају по постојећем закључку 20 новчића од хиљаде општинској каси; налаже се онима којима то у посао спада да исту ствар у ред доведу. Предлог полиције и инжињера о начину како би се земунска ада премерила и јавном дражбом под закуп дала, одкуда би ошптина много веће вајде имала, изаввала је дужу дебату. Нски рекоше да је истина да би онштинска каса путем закупа веће вајде имала, али би сиротиња која од аде живи, уштрба трнила, и како не беше подпуно число општинара, одложи се коначно решеље исте ствари за идућу седницу. Полиција обраћа пажњу оншт. већа на његов закључак од 23.јануара о. г., по коме да се кућишта на Гардошу нод бр. 899. и 901. одкуне, или друга каква накнада људима даде; јербо су роњењем брега оштећени на траже помоћ. Општина остаје при свом закључку, но како су исти притежатељи врло потребни, то да се унитају, какву накнаду и колико за исте две куће желе, и онда да се то идућој седници поднеоо. Карловачки магистрат шаље аакључак тамошњсг општвнског већа, којим одобрава земунаца поступак у послу железнице. Узима се до знања. Лавар Бачванин тражи да му се нодари гоотилничко нраво у својој кући под бр. 304. на Ћуковцу. Онштина остаје при свом закд.учку, да се

почем већ много крчми постоје, ником више тако право не даде. Филин Матеовић рибар и Матеја Нађ моле, да се за овдашње нриме. Ренгено је док покажу неко имање да притежавају и да су обстанак осигурали на ником на терег неће пасти, онда ће се ва овдашње примити. Г. Митар Милосављевић дрвар поднаша понуду за магистратску потребу растова дрва по 13 ■». Фат. Та се ствар предаје по обичају — одбору од четири лица, да се ностарају пробитачнијим путем иста дрва набавити. Магистрат поднаша предлог о наплати калдрме и услов, под којим да се под аренду даде, И та се ствар одбору — од 5 лица предаје да предлог општини донесу. Кристина Мајер моли за повишење месечне плате ради издржавања сирочета ЈосиФа Варге. За сад јој се на већ имајућа 2 Фор. још 1 Фор. додају. Бечки магистрат иште да се од Валтазара Б. наплати иорез од 3 Фор. 34 новч. што у Бочу дугује. Како овдашња власт незна ва истог неможе се ни наплатити. Андреа ШтеФан покривач домова моли, да се ослободи од општ. приреза зато, што јс оневидио. Почем исти добар занат има, и са калФама добро ради, пије му се молба уважила. Г. Градоначелник подноси изјаву петрињског општинског већа, гди нохваљују поступак Земунлца у питању о шумама у Граници и о железници. Ово се до пријатнога знања узима. Комисија иредлаже да се канал код касапница очисти, и ово се нреда одбору да путем дражбе исти канал очистити даде.

— Са поштоване стране добили смо између других вести и овај допис: Установљење Финансијске кордонске страже неизвесно је, премда се је још пре неколико месеца иочело радити на њеној организацији. И томе као да је узрок принципијална распра , која се појавила у потоње време између највиших државних власти. — Поговарало се, да ће се овде сместити главно стовариште соли, из кога би остале покрајинске соларе со повлачиле. Но и тај је пројект ради двостручних трошкова одбачен. — Пре неки дан био је овде начелник одељења будимског Финанс - министарства г. Резнер , и прешао је у Београд да прегледа и инвентира сву со, која је поверена г. Алојзу Флешу. То ће исто да чини и у његовим стовариштимау Смедереву, Градишту и т. д. Уговор г. Флеша са државом нашом концем ове године престаје, и министарство намерава да посао продавања аустријске соли у Србији врше чиновници. У Земуну пак биће с тога главно стовариште и по свој прилици установиће се од нове године опет и по Граници соларе, које су нре неких година укинуте. И то се говори у меродавним круговима, да ће се од нове године цена соли знатно умањити.