Земунски гласник

— Народни конгрес састаће се оггет 3. октобра ов. г. 0 томе званични унгарски лист овако говори: „На основу IX. законског члана од г. 1868. највигаим регаењем од 21. марта ов. г. у Карловце сазван српски народни црквени конгрес, који је 1. јуна патријарх отворио, одложен беше једва после већања од четири недеље с тога, што се при већању увидело , да за мериторно решавагБе више важних дела дата и материјала не достаје, које да би се набавиле нуждан је рок најмање од т ри месеца. За то је конгрес одложен био, како би се међутим тај нужни материјал набавио. Почем је одлагање конгреса највишем месту до знања ставл,ено и одобрено , то ће конгрес 3. октобра ове године своје седнице продужити и прекинуте послове опет наставити. По наведеном законском члану први је задатак тога конгреса: да одреди уређење конгреса, по том решаваће се други важни предмети , као н. пр. дотација вишег и нижег клира, расправа са Романима, гато су иступили из црквкне заједнице са Србима и т. д." С друге пак стране чујемо да је св. патријарх иозвао посланике гато положише мандате, да се изјасне хоће ли при својој оставци остати или не, како би се могло у случају потребе нови избори наредити. — Као што нам је телеграм печатан у прошломе листу јавио, укинуте су две познате граничарске регименте и две кумпаније Слујинаца. Царска ручна писма, која то наређују, спомињу још уз то само вароши : Сисак и Сењ а не и Беловар, као што нас, погрешно известише. Загребачко општинско веће закључило је, да услед тога изрази Н>. В. краљу благодарност варогаи Загреба, но уједно отуда јављају, да код самих становника граничара ова вест није изазвала никакву ]>адост, шта више писмо једно из Беловара вели: да тамо спремају депутацију, да моле да се војничка управа не укине. При оваквом мишљењу становника види се чему би се могли надати од граничарског сабора. Расправа о Војеној Крајини на делегацијама није јога довргаена и карактеристична је вест , коју читамо у прашкој „Иолитици" и по којој се је гроФ Андрагаије у приватном другатву изразио, да се питање о Вој. Граници иреколитванске делегиције Нигата не тиче. По телеграму гато смо га ономад у четвртак из Беча добили изаћиће сутра у понедељак

у посебној аудијенцији једна многобројна деиутација граннчарска нред цара, да моли, да се жеље Крајигањика, изложене у земунском^меморандуму, испуне. — Наш донисник из Београда нам пише: Са узвишеним чуством као Србин јављам вам за први међународни акт, који је Србија са страном државом непосредно закључила. Званичне „Српске новине" донеше јуче у четвргак „Поштанску конвенцију" закључену између Србије и аустро-унгарске државе. Указ г.г. намесника од 7. августа ов. г. упономоћава министра просвете г. Матића као заступника министра иностраних дела, да у име Србије конвенцију ту потврди, што је учинио и државни канцелар аустријско-унгарске монархије граФ Бајст 18. јула ов. г. у име Аустрије. Акт су израдили у Пешти са српске стране М. Ж. Радојковић секретар попгганско -телеграфског оделзења а са аустријске етране Михајил Гервај и Франц Пилхал, саветници угарског министаретва трговвне. Конвенција се састоји из 51. члана, и ступиће у живот као гато чујем месеца октобра ове годиие. Ви ћете јамачно изнети вагаим читаоцима поједине одредбе ове конвенције, а ја вам само могу толико јавити. да је она код целог нагаег грађанства радосно примљена, једно што је за поштански обрт учињена велика олакшица, друго што је њоме један корак више учињен у српској самосталности. — „Србија" подиже свој глас у обрану прекосавске народне странке. Либерални наш оргаи мало се доцкан сети своје солидарности, да устане против конзерватоваца, који онако сложно, као да им се командује, оцрњују пред светом тежњу за напретком на црквено-школском пољу. Прави је 1ев1лтопгат рапрегШла ваших клерикалаца, што морадоше у Београду тражити људе, који ће их бранити, јер се њиховој обрани у „Напретку" сваки образован човек мора гнушати, почем се ни у чему нз разликује од сокачких грдња; напротив видовданова полемика при свој својој софистици бар v том иогледу не вређа достојанство иресе. — Друга и трећа свеска „Историје света" од г. Стојана Бошковића изаћи ће кроз два-три месеца. Ми с наше стране тонло препоручујемо ову, бар засад најизврснију књигу код нас но д]»угатвену науку, коју м >же сваки читати и разумети. Време је већ да се оканемо којекаквих бескорисних књига и да не нотпо-

мажемо гапекуланте, који само гледе на свој интерес, а да ли ће им рад од користи бити, на то не обраћају ни најмање иажње. Тако сад изађе неки оглас од иознатог г. Милопта Стојановића писца „Српкиње у Харему" на драму „Ђаво у кући ," у којој ће се тобож изнети на видик нагае другатвене мане. Смемо напред рећи да г. иисац јога није тако срећан, да зна гата су мане а шта потребе нашега друштва, што се најбоље види у његовим осталим „књижевним делима."

— У Прагу је дозволила полиција да се држи Хусова свечаност. Табор код Хаусника распуштен је, што је прекорачио програм. — Из Минхена јављају, да су на Дунаву пострадале три лађе; колико је људи животом платило још се извесно незна, али говоре да их има 25 35. — Званичне Француске новине обзнаниле су да је генерал ЛебеФ наименован за војног министра. •— Портин министар Финанције сачинио је буџет, који је већ и потписан од султана. Ово је први буџет у турској царевини. Министар ће разаслати екземпларе овог буџета свима посланицима код страних дворова, а тако исто и европским кабинетима. ЦиФра реченог буџета за 1869 -1870. ова је: I. редовни: Издатци . . . 3,459.428 кеса Приходи . . . 3,357.979 „ ДеФицит . . .

. . . 102.499 кеса Н. изванредни: . . . 612.640 кеса . . . 192.310 „

Издатци Приходи ДеФицит . . . 420.430 кеса По овоме сив деФицит износи на 521.879 кеса, или 60,016.085 Франака. — „Газета де Мадр." јавља, да су здружене чете Галиндоа, Салеа и Рохера потучене у провиицији Кастелони, мртвих је пало 11, међу којима Галиндо, Рохер и једаи свештеник. Многи су рањени и заробљени. Сабаријегос с једпом четом од 50 људи појавио се код Кабелера. — У Источној Инђији откривена је завера против господаретва инглеског. Завереници већином су Вехабити, присталицеједне мухамеданске секте. Већ ово је доказ, да та завера не вреди много, јер су Ве-