Земунски гласник

У Земру, 24. августа 1809.

ик.

Земуиски Гласник ивлази Недељом у јутру. Дена му је годишља 5 фо - Предплату на Земунски Гласник прима изАустрпје Сопроновапечатња ринти у банкиотама заједно с поштарином или достављаљем у кућу. За _ у Земуну, из Београда и унутрашње Србије г. Велимир Валожићу Беопредбројнике у Србији стане лист овај дукат цесарскн с поштарином. Ј)|)() | 43. г Р а ДУ' Предбројници из Босне, ХеЈЈцеговнне и Старе Србије предброје За Босиу, Херцеговину и Стару Србију 60 гроша турских, ван турске се у плаћеним писмима код управе вилајетске печатње у Сарајеву. Бев поштарине, коју предбројници сами имају плаћати. новаца никакве се не уважавају наручбине.

Регу.шсаи.с реке Саве.

(Наставак.) Земаљска хрватска влада усвојила ]е предлог г. Понграца у погледу на регулисање Саве, и тога ради обратила се на централно морсКо надлежателство у Трсту тралсећи савета од чувеног у струци багеровања тамоЈЦн .ег инспектора госп. Маузера. Речено надлежателство дозволило је да исти инспектор тај носао испитивања комисионално предузме. Осим г. Понграца беху чланови те комиеијс још барон Цој)нберг и паробродски инспектор г. Бодвин и пошто је и војено министаретво усвојило предлог , поставило је за свога члана унравитеља грађевине у Гј)аници г. Регелрода. Опа се комиеија састала 11. септембра лањске године у Сиску и одма је приступила делу, и то по реду, по коме су питања од г. Понграца*ставл>ена. Најпре мериите дубину код паробродске агенције у војеном Сиску, потом воду при обали на нротивној страни близу сисачког железничког колодвора, где лађе при ниском стању воде не могу стајати, што је од велике штете због скупога претоваривања из лађе на железницу; јер кад је вода мала морају се лађе далеко од колодвора истоваривати, те трошак преноса до железнице оптерећава робу. Река Купа показала је код Сиска осгм с/гона (8') и кад се на горњим меетима мерило нађоше дубину од 18, 19, 20 до 24 квинта, кад се то редуцира на средњу меру (0) , то онда еледи да нри најнижем стању вод Ј еамо четири до осам квинта им;|де. што није дово.вно да лађе до железнице иду. Ово меето вал>а у дужини од 400 хвата очкстити. Код паробродске станице у воје-

ном Сиску вода је дос.та дубока, еамо што је ту простор довољне дубине врло ограничен, једва јетолики при малој води , да се лађа окрене. Ту би требало да се толико место, колико је широка Купа , од прилике 20 хвата ширине багеровањем очисли, како би простор од 100 хвата бар 10 квинта дубок био. Од енископског дворца до }ласка Куие у ;Саву, Купа је имала местимице само 13, 15, 18 до 19 квинта воде. Ако ее то сведе на средње стање, опда остаје 4, 6 до 7 квинта при најнижем стању воде. Ово је врло млитко те лађе које су добро натоварене ту у простору од 300 хвати иролазити не могу, а није ни могуће да лмђе туда плове до паробродске стапице. Преловчички просек Саве и ако је вода показала стање од 5 стона и 6 палаца, ипак је био без воде. Ушће овога прокооа вал»а уз воду преместити а сам ирокоп треба багеровањем очиститп. Код горњег краја села Гошће и •Детине нашла је комисија , да нри најнижем стању воде матица има само 8 до 10 квинта воде, што за теретне лађе није доволлн), него је од потребе, да се матица у дужини од 100 хвата багеровањем очисти. То исто треба у истој дужини чинити и код Јасеновачке скеле с горње и долње стране, јер ту вода при најнижем стању нема веће дубине од 3 до 4 квинта. Код Вировске , код тако зване Млаковачке воденице нашла је комисија. да на једном простору од 50 хвата местимице има само Ј 0 квинта воде, и то је место сасвии незгодно за пловидбу. Код Старе Градишке пак, испод града, код доН:е вароши , налазе се места , где при најнижем етању иепоказују више воде од 8 до 9 квинта, и то па простору од прилике 50 хвата. Све

се то мора багеровањем до потребие дубине очистити. Код Долине наШло се, да ту има места у дужини од 60 хвата, која при најнижем стању немају више од 8 до 10 квинта воде, којаместа ваља очистити. То исто треба предузети крај леве обале код Свињара према ушћу Врбаса , где је при најнижем стању вода само 10 квинта дубока. ЧишћеЊа овога места мора се предузети у дужипи од 200 хвата и то најниже од утока Врбаса. Код Новиграда нашла је комисија места, која ио тадашњем стању воде ноказиваху дубину од 10 и 15, од 16 и 18, од 16 и 15, и од 16, 17 квинта, што кад се редуцира при најнижем стању показује 8 до 9 квинта воде а то није за пловидбу довољно. И ту треба реку у дужини од 200 хвата багеровањем очистити. На велике је препреке за пловидбу наишла комисија око Шамца и то на серпентинске степе. Местимице ту при најнижем стању нема више од 7, 8 до 9 квинта воде. Уз то смета пловидби врло кривудајући ток Саве као и многи прудови, што их је река Босна ту доношењем шљунка направила и које треба багеровањем очистити у дужини од 1600 хвата. Код чардака Сеоцког у дужини од 60 хвата има места што ири најнижем стању показују од 9 до 11 квинта воде; а код Дубочичких воденица само 8 квинта и то такође у дужини од 60 хвата. И једпо и друго место може се багеровањем очистити. То се исто мора предуаети и код Гуњских воденица, где у дужини од 50 хвата местимице само имаде 8 квинта воде. (Наставиће се.)