Земунски гласник

346

зе и улазе у лађу. На обали стајаше свет као што то обично бива при доласку пароброда, желећи да кога знанца види. И ја се ту састадох с једним мојим пријателизм, с ким се нисам видео више година. Овај се мој пријатељ овде настанио и оженио , а пре је био један од оних тако званих оригинала , који се одликују својом особеношћу али су при том људи поштена срца. Нико се неби надао, да ће он моћи обићан живот провести. Он је у млађаним својим годинама доста света прошао а на страни се и школовао , премда се није много бринуо за западну стручну наученост. Олађе му беше пропутовати красне алпијске пределе и апенинско полуострво , и возити се но Архипелагу и походити класичко земљиште Атиско, него пробавити време у древним зидовима немачких свеучилиштних здања. Кад се је он једном с другим београдским братом у Риму десио, не стаде им трошка. Знајући за хрватски самостан св. Хиронима у Риму, они ту дођу код братије Хрвата , који их приме на конак па и хранише их неколико дана. Међутим одоше код руског проте у руском посланству, рекоше му да су принуђени шокчити се, јер немају путнога трошка до завичаја, и да су већ примљени у манастиру св. Хиронима. То јако узнемири православно срце протино, те им даде новаца за пут, само да се не пошокче. Одавно пред Палежом поче нестајати брежул>ака на српској обали. Они се виде само из далека а крај реке пружа се ; само равница као и на сремској страни, где шуме скоро непрекидно праге путника, где-где надвишене тороњима сеоеких цркава. Сава овде јако кривуда особито кодКупинова, које село с тога читав сахат пред очима имадосмо. Овај неправи ток Саве јако смета пловидби и чудновато је, што река није узела правилнији правац, кад је ту свуда равно и кад не сметају току њезином ни стене ни брегови. Тако се исто кривудање опажа на реци Тиси између равних банатских и бачких обала. Пролазећи } г шће Колубаре ттримети мој пријатељ да и она уз воду утиче у Саву, што обичпо при мањим речицама бива кад се у веће сливају. Оава је до Шапца доста широка и ту носи на себи тип велике реке, коју многе адице к}*асе, што можда лађарима није

пријатно, али је за путника ово диван призор. Машина је максимилијанова оправљена пре неки дан те са двоструком брзином просецаше пароброд валове. Све се више приближавамо мети нашег путовања и кривудави ланци Поцерја све мркији биваху, који су нам пре изгледали као облаци на удаљеном хоризонту. Пролетише нам часови у озбиљном разговору и у гледању пријатних п})едела. Главни предмет нашег разговора беше питање, које је покренуо црквено-школски сабар у Карловцима. Опазио сам на овом том путу свуда да сетим предметом све живо занима. И на лађа и у Шаицу то животно питање беше претресано. Ваљани свештеник П. одбијао је лажне наводе , по којима као да би народњачка странка хтела да руши православље. Та странка хоће, вели, реФорме. Живом бојом и темељним разлозима доказивао је крајњу потребу "да се заведу реФорме у спољним однопп1 ( има цркве. Он је убеђен, да ако се то пе учини, цркви г})ози опасност опако исто као и народу српском у Аустрији. Но уз то тврди он , како се свест у народу јако нробудила, те нема оне силе, која ће ју задржати. Али ту свест ваља култивисаги образованошћу , која је једино средство за срећнију будућност народну. Но томе смета српска хирархија онаква као што је данас, која немилице прождире народно благо , те му одузима материјална средства, којима би се подигле школе, да се морално средство — образоВаност, постигне. Мило нам беше слушати говор ваљаног свештеника. Слушали смо га сви, мој пријатељ и ја, на и г. саветник X., и жао нам је било кад нам парна звиждаљка даде абер да смо ириспели на шабачку станицу, те нам прекиде разговор. (Наставиће се.)

СМЕСИЦЕ.

(Личне вести.) Данас очекујемо са пештанској лађи суграђанина нашег г. М. Ивића из Беча. — Г. бригадир и ђенерад барон Кшиж отишао је у Митровицу на јеееиско војничко всџбање варадинадм. (Геогностично иснитивање.'* Прошасте педеље био јс оидо секретар Фипанс -мчннстарстнт г. Ћојдо звапичним посном. Од вд ■ пошао ј. нреко Сурчипа ч Добановаца до Сланкамена. Код С.1 тикамсна испитивао је сгене као стручан гео-

гноз, па је ту и једну Флашу слане воде из сланаче ради анализе напунио. Нотом оде прекб Крчедина, Бешке и Чортанопаца у Карловце и отуд оде низ Дунав пешке колико је год могуће прегледајући брезкуљке, затим се врати пргТко Карловаца у Варадин. Био је и у Каменици и Лединцима па као што се чује сву ће Фрушку геогностички обићи. Лшшиа сланкаиеиовачкс воде не показа особита својства.

(Хиљаду наполгона.) Умољени смо са дотичне стране, да јавимо нашим читаоцима, 'да је у Мехадији вемунац г. Лаза Урошевић добио на карте хиљаду наполеоиа и да је отпутовао у Галац.

(Мачнанин убијен.) Чујсмо да је разббјчик Макса Мачванин убијен у Бачкој у своме селу П.чрабућу од људи краљевског комесара траФа Радаја. Макса, веле, одважно се бранио док га није четник из пушке у главу погодио.

(Варларство. У понедељак беху занатлијски па и други грађански кругови у Новом Саду јако узрујани због неког ноступка новосадске полиције, која је четворици занатлија сваком по шеснајсст батина дала оцепати, и то због псзпатног екцеса у једној тамошљој биртији. Сви су ти: момци синови добрихредитеља, а један од н.их, Срг бин Д. Стојановић је тако слаб, да се боје, да но н>егово вдравље не буде зла следства. Занат.шјске 8а ДРУ ге држаше још оно вече скупштину и закључишс због тога да туже полицаја Каљевића. (Криминална статистика^ Статистичко оделење у Ита.1ији издало је списак убиства, која су се догодила у години 1867. Број је страхота ве.шк до 2026, тако да на сзаких 100,000 становника долази 11 убица. Италнја броји још непрестано у Европи на жалост највише тих злочииства, јер у Шпанији долази на 100,000 станопника само 8.24, у Шведској 2.02, у Енглеској 1.95, у Белгији само 0.16 убица. Број убица је у Ита.шји од севера к југу све већи. У Млеткама долази на 100,000 само 1.59 убица, у Калабрији међу тим на исти број 30.78. Но још је много жалосније то, што се опажа, да се многа та убиства тако равнодушно и хладнокрвном суровошћу извршују , да се човек мора посумњати , е да ли су они икада речице чули о хришћанској науци. Често је довољна једна реч , или ирепирка за дин.у или јабуку или један потсмешљиви насмех, па да нозк полети у срце.

(Заљубљсни кардинал.) Из Рима пишу Краковскомс „Крај-у", да је господин М., члан конгрегације за васељснски сабор , коморник папин ухваћен код неке лепе Римљанке, коју је често својом духовничком посетом ус.рећавао. Папа се страхота разљутио, кад је чуо ва шкандал безбожнога кардинала, који је отуда ностао. Заљубљени кардинал био јо лишен с места свију иочасти и морао је отићи из Рима.

ПРЕТПЛАТА.

Претплата на „Зем. Гласник" од еентембра стане до конца новембра на ф. 1.25 „ _„ _ децемб}>а „ 1.75 а Србију је тромесечна цена 15 гр.

Издаје и уређује: И. К. Сопрон.

Соиронова цечатња у Земуну.