Земунски гласник

У Зе>™, 7. септе.мбра 1869.

Земунски Гласник ивлазн Неде-вом у јутру. Цена му је годишњл б фо-

Предплату на Земунеки Гласник прима ивАустрије Сопронова печатља

ринти у банкнотама заједно с поштарином или доетављањем у кућу. За у Земуну, из Београда и унутрапгње Србије г. Белимир Валожићу Бевиредбројнике у Србији стане лист овај дукат цесарски с поштарином. П0! 43. г Р а ЛУ- Предбројници из Босне, Херцеговине и Старе Србије предброје 'За Босну, Херцеговину и Стару Србију 60 гроша турских, ван туреке се у плаћеним писмима код управе вилајетске печатње уСарајеву. Блз поштарине, коју нредбројницн самм имају плаћати. новаца никакве се не уважавају наручбине.

1®сгулнсаи.е рске Саве. (Свршстак.) Ире него што пређемо на рошење четврте тачке од стране испитујуће комисије . морамо настанити "списак о количини материјали . што ће се вадити нл санског корита , и који прекидосмо у прошломе листу. Код Шамца, у дужини од 1600 хвата треба само једно на друго три и по стопе багеровати, а да ее постигне за теретне лађе довољна дублшна. Али ипак ће се ту надити грдна количина од 18.667 куб. хвага материјала. Код Сеоског чартака пак, као и код Дубовичких и Гуњевачких воденица изнеће вађени материјал скупа само 1500 куб. хвата, јер се ту багеровање у дужини од 170 хвата само три , а где-где само 2 'Д стопе добоко предузети мора. Код Раче има ее вадити око 13.333 куб. хвата које иеска и мул>а, које сериентина, и то на четири стопе дубоко у дужини од 2000 хвата. Али највише рада биће од Кленка почето низ воду у дужини од 11.200 хвати, и ако се ту једно на друго не мора дубље од 2 'Д стопе багеровати. Материјал, што се ту има вадити изнеће 93.333 куб. хвата. Код носљедње две тачке, код Купинова и Прогара пак, вадити имајући материјал изнеће екупа само 600 куб. хвата. Комисија је пронашла, да ће трошак око багеровања годишње 60.000 Форината изнети, а нада се , да би се за шест година свршити могао, премда ће се морати и после сваке године ио мало чиетити , да се корито од реке у повољном стан.у одржи. Комисија беше тог мнења, да се трошак за регулисање Саве намири из оиште државне дотације одређена за такве послове.

Што ее пак решења пете и иоследње тачке тиче , то је комисија уевојила предлог комисионога члана г. Маузера, по коме не само да ће овај особити елаборат ноднети о начину , на који да се воде рачуни и контрола , већ ће он ту и да изложи мпење своје о манинулацији нри багеронан.у , као и о пужним машинама и снранама, које су од потребе за тај посао. Но да би г. Маузер тај елаборат достатачна израдити могао , искао је да му се издаду сии досад израђени актови о регулиеању реке Саве, који су пре разне комисије и поједини стручњаци израдили. У име управе хрватско- земаљског грађевинског оделења обећавано је г. Маузеру да ће му се речени актови издати, и тиме закључила је комисија наложену јој бившу мисију. Комисија је допунила свој елаборат још са неким примедбама. Најпре навађа, да воденице не само што сметају пловидби као што су по Сави намештене и утврђене, него је '10 већином и узрок, што је савско корито толико засуто песком и мул^ом. На утврђењима воденица обично се нагомила песак и пр., те се тако направе прудови у кориту. Комисија живо препоручује, да се у том погледу прописи речке полиције енергично испуне. Напоследку комисије чланови „обрате пажњу високе владе на овај природни пут, који је од највеће важности по унгарско-хрватску трговину са јадранским морем. Они преноручују влади, да се у корист нловидбе овај предлог о чишћењу савског корита средством багеровања Тим пре уважи и изврши, што би иначе, ако би се то нропустило и овај се за пренос сировине најзгоднији нут занемарио и тиме кирија Печуско-Канишкежелешице поскупити морала, трговина Хрватску сасвим мцмоишла. Да су родени пу-

тови најеФтинији, о томе нема сумње. Пренос земаљских продукта Савом и Куном до Карлштата, а оданде железницом до јадранског мора, једино је средство, да се конкурише са Одесом, чија трговина са храном на Реци нашу јако оштећава, јер се она може да служи јеФтиним ноднозом морским." И то нам ваља споменути, да је члан комисије и повереник војног мииистарства г. Бенгелрод сепаратвотум од себе дао, који је такође стављен у протокол. Прво, он је тај акаг потписао под условом да се мора иоднети потврђен.у војном министарству; друго, беше тог мнења да ће знатно мањег трошка требати и сав би посао багеровања на ниже од ушћа Дрине излишан био, кад се буде ирокопао канал између Дунава и Саве посреством реке Босута, јер, вели, тим ће путем највећи део лађа ту да полази. Ове назоре г. Бенгелрода комисија није делила, већ је остала при своме мнењу, да се ева Сана од Сиска до Прогара очцсти. То зактева ингерес трговине, која ће се у нашем завичају усљед тога све више и више развијати. Ако би се то пропустило, обрт потражиће себи други правац. Комисија наново позива владу, да се багеровање не одложно предузме, и да се владе суседне државе позову, да и оне са своје стране воде бригу, да се уклони свака препрека за пловидбу. Што се пак Дунавско-Савског канала тиче, то је комисија тог мнења, да ће овај за трговину вишемање само локалног значаја имати ; главна пак банатска трговина узеће свагда пут свој мору само Савом, те с тога онај део долње Саве, који би остао на ниже од ушћа канала ни под којим начином не треба напустити .