Земунски гласник

362

беше ни једнога царскога оФицира, и не знам да ли је случајно или је то било којим упливом, да су сви ОФицири обе банске пуковније баш тај дан изабрали, да иду поздравити подмаршала Габленца у Топуску, понем је он већ пре три-четири недел>е тамо био приспео. У вече истога дана беше баклада са лампионима и све три гласбе, но од певачког друштва не чу се баш ништа. Главне су биле улице по наредби укићене и осветлене, на појединим станонима пак народњака ипак приметио сам, да тој заповести нису одељели. Употребљене декорације биле су све оне исте, што осташе од задњега царева дочека, а као што ми један пријатељ рече, није овом приликом ни риа>а од оне материје продато, која се за народне заставе употребљава. Други дан беше иниггалација банова у дворани. Један ми пријатељ приповеда, да је хтео да иде на галерију у саборницу , но вратар га није пропустио говорећи, ,,да тамо могу само наручени имати места!" Приповеда се и то, да је бан при заклетви, да ће закон и народ бранити, најпре леву руку дигао и тек на примедбу неколико њих подиже десну. Из тога се види, какви се гласови по народу разносе. Бан је дао сјајан ручак, на коме беше више стотина гостију. По ручку делило се народу вина и меса од печеног вола, с којим дан пре парадираше по улицама загребачким. Том приликом наздрави један месар: „Нашему пресветломе бану барону Рауху!" Но почем се насрдигае ћутањем пука, викне л>утито на глас: крићите , г живио!" Али само где-где се чуло одзива месаровом позиву. Каппвије чекаше нук бана на Зрињијевом тргу , надајући се да ће да баци новац међ свет, као што то обично бива у тим приликама. Но нови бан тај осгарели обичај не хтеде да упражњава. Као што сам већ спочетка казао, у самој публици врло мало сам симпатичних израза чуо према новоме бану и странци његовој. Овет то и не крије, већ говори јавно како о њему мисли. Ту сам чуо и многе досетке , које су мање-више тако језгровите, да их човек јавносги предати не моЖе, но при свем том јако карактеришу јавно мишљење овдашње. У једној берберници чуо сам овај разговор.

Свирач: Како вам, господине, допада наша гласба"? Чиновник: Добро. Но како да нисте ви на вашем месту у гласби ? Свирач: Вал^да сам луд , да за осам Форината три дана дан и ноћ свирам у славу банову. Чиновник: А како сам ја о свом трошку овамо дошао? Свирач: Ви морате, што сте званичник, те морате по бановој песми да играте , ако хоћете да сачувате ваше место; али ја сам слободап човек, па могу и да не свирам на бановој иншталацији. Чиновник остао је свирачу одговор дужан. К онај дебели месар загребачки, који је дао вола за иншталацију, предметје пикантних досетака. Приповедају, да је одговорио, кад га је барон Раух к себи звао и наложио му је, да да тражити дебелог вола за иншталацију: „Ја сам могу бити на служби!"

СМЕСИЦЕ. (Личне ВССТИ.) Бригадир земунски г. барон Кшиж јуче је приепео у Земун са војног маневра варадинаца код Митровице. (Лука Стаи Овдашњи мађистратски саветник Лука Стан умро је ономад у четвртак по дужем боловању у четрдесетосмој години живота. Њега оплакују три кћери и један син. Лука Стан био је честит човек и добар вваничннк. Лака му била земљица!

(Војнички бсгунац.) Нро неки дан пребстне овамо из Београда један српски поднаредник с тога, што је био каштигован са двадесет и пет батина. Пренливавши Саву он се је пријавио одмах овдашњој влаети као војнички бегунац, који је син "мућних родитеља из Беогр&да. Други дан дође му мати да га одведе са собом у Београд, рекавши му, да му неће ништа бити. Али млддић није хтео да слуша матер већ рече, да се он више у евоју отачбину вратити не може, где је био осрамоћен ва цео живот. Као што рече младић, био је казњен с тога, што је само један сахат дуже у вече изоетао, него што му је било дозвољено. (Пожар.) Ономад у четвртак изгореле су у Новом Пазову једном тамошњем граничару све камаре са храном, особито зоби. Пропадо је око 300 мерова зобн. (Кансла кнезу Мнхајлу.) Благотворни комитет у Москви изволео је послатн четири драгоцене иконе ва капелу која ће се подићи у спомени блаженоупокојеном књазу Михајлу. (Снротански сватови.) Ових дана ће се венчати млади маркис Боа-Хеберт, унук посдедн>ег гувернера од Канаде са једном лепОм Рускињом; Он има годишње нешто мало дохотка од 130.000 лив., а заручница само 500.000. руб.

(Тајанствени догађај.) Прс неколико дана добије жена једнога чиновника у Пеигти писмо, у којем јој се јавља, да се 1везин муж у лову у Новој Пешти ранио и да на месту лежи , и позина се, да одмах дође. Жена унлашепа похита тамо. Међутим дође чиновник који није ни био у Новој Пешти, кући , чује еве шта је било , но мисдећи да је шала, надаше се да ће му се жена одмах и вратити. Али ево већ неколико дана, и не само, Да му сс жена невраћа, него и најревноСнијој истрази ненође до сада за руком , да јој уђе у траг.

(Јунак-зкена.) У Турни Магурели нападпу ту скоро разбојници ноћу на кућу једнога Србина, који не беше дома. Жепа његова како је чула лупу у невреме, помисли, да су лопови, јер на неколико дана пре тога отроваше им - но свој прилици исти зликовци — верна и жесгока нса, којп не пушташе свакога преко прага. Она са свим трезвено зграби двоцевку и рани њоме двојлцу, а свега их беше пет. Сви нагну бегати. Она оувори врата и потрчн с анџаром у руци за њима. У исто време дигне вику, свет се искупи и нохвата зликовце. (Гврибалди као сконом.) Ето шта ради Гарибалди на своме острву Капрери: „Гарибадди је начинио од свога острва дивну, плодну земљу. Он може бити евојим Нта-чијанима и као економ узор. Ои одхрањујо најбољу марву, он радн корисно земљу, он је и добар шумар и вродан вртар. I ариоалди слабо пијо вина, али је зато оиет за СВ0 ЈУ Д °маћу потребу, ва слуге и чуваре, а понајвише због многих гостију, који га похођају, засадио благородне лозе и има већ до 14.000 чокоти. Он их сада на један метар размака. Нијемоцтска и тошканска лоза најбоље успева, но> он има лозс и из Малаге и Сицилије и тим грожђем служи себе и госте своје. Осим тога засадио је цитроне, наранџе, бадеме, маслине и мноштто друга воћа. Јабике, крушке, трешње и брескве елабо му роде, но индијанске смокве и рошчићи толико му роде, да и свиње храни њима. Много цвеће иобудидо је ђенерада да се бави и пчеларством. До сада има. 9 кошњица и успех је ноказао, да тамошљи извакани ветрови не шкоде пчедама. Домаћи дов даје ђенералу Гарибаддију дивље козе, јаребице и препедице, а он је одгајио и дивље свиње и Фаз .ане. Риболов мује врло издашан. Гарибадди има и красно стадо оваца и деп чонор крава, које су у пољу, а шест држи код куће због млека за кућпу потребу. Детелина му напредује врло добро а ио пет пута је коси. Он има све снраве, које су . му потребне за земљеделство. Добио их је на дар од својих поштоватеља у Енглеској. У свему томе помаже му неки Барберини из Парме, који је код њега већ поодавно и неки немачки властедин на Мадалени, именом Вебер. Око стана ђенералова расту јеле, лаврике, палме и друга красна дрвећа и густи грмови. Северијуг рукују се на томе мадом рају а стари ужива гледајући задовољно свој створ. Тако ето живи и ради стари јунак, а кад га позове слобода уједињене Италије у помоћ, радоено ће се опростити са евојим рајем, који је својом руком створио и први ће развити заставу.

нл знлње. Претплата на „Земунски Гласник" прима се само до конца октобра о. г. За месец септембра и октобра стаје заједно с поштарином на 85 новчића. ■- '■ ■' ■ ;■ - ' . . ; ;у ;(| п Сопронова печатња у Земуну.

Издаје и уређује: И. К. Сопрон.