Земунски гласник

371

них средетава дао , да могу на народње цељи и жртве прилагати. Иетина да су ово мале жртве, и то ће може бити сваки помислити, али јих врло мало имаде који и такове мале на народње цељи прилажу. Зато по дужности својој желим обелоданити народу српском за овај мали дар, јер који мали дар од свога иметка чини, тај би заиста и од великога, и велики принашао. Живили дакле добротвори и родољуби народа свога! Живили велим дароватељи ове школе! Ј1. Бизумнћ.

— Нага дописник из Веограда пише нам: Кбд новог устава, код слободне штампе у Србији опет пређашњи број вашег листа не добисмо. Тако мора бити кад се народу као слепцу удељује по која новија установа, и то у таком облику да је горе но да је сасвим и немамо. Код слобОде збора и договора опет полиција врши свој неуморпи рад .... — До сад вам нисам никад јавио за рад „друштва за пољску привреду." Оад се деси ирилика да вам што и за њ пигаем. Томе је другатву цељ да по Србији шири знаље за пољску привреду. Внаћете ваљда и то, да оно издаје свој лист „Тежак," који излази у Београду, и ако га не читају они, за које је намењен. Може се рећи, да код нас све што се ради око унапређења нпрода, ради се без икаква смиела и рачуна. Пигау се књиге за народ, и ако он не зна Да чита и ако држидаје „несрећа 1 ' ако је човек иисмен; у чему се Најочевидније огледа поеледица ужасног зеленаштва и каишарлука, каквог само код нас има. Дакле, ако се хоће помоћи коме, ваља да смо начисто с тиме и да познамо добро онога коме желимо помоћи, ваља знати све прилике и околности у коме се тај находи, па према томе избрати начин за помагање. А наше друштво за пољску привреду као да нема тога начина, па с тога рекох, да ради без икаква смисла и рачуна. Ја дубоком ценим цел томе друштву, ценим његово заузимање за народ, али му морам рећи да оваким начином тешко ће своју цељ постићи. Кад бих стао говорити моје мњење како би најбоље и вајлакгае могло то друштво цељ постићм било би дуго , и онда не би био ово допис већ грдан чланак Можда ћу покушати ако узмогу да у вагаем честитом листу изнесем то. Доста ће да бити да еиомеием да би требало се така друштва склопе

најмање на двадесет места по Србији, гато је далеко боље и корисније него склапање које каких певачких дружина, од којих нема баш никакве вајде. Ево заузимања друштва за пољску привреду; оно је одредило награду од 50 дуката, ко напише најпопуларнију и најбољу књигу „о производњу шенице;" задругу такође 50 дуката: „О одгајивању и употребљавању шума". Што је заиста много боље, но што је позоришни одбор одредио награду за превођење којекаких драма . . . Ми живимо у деветнајестом веку, веку реализма. Овај се век не може назвати веком науке , већ веком борбе науке за свој онстанак. Сад се луче науке од сваких предрасуда, а ми Срби у том послу баш ни јексера не ударисмо, а и нећемо, ако овако устраје као што је сад. Ако погледамо нагае грдно позориште у Београду , на које је толико иљада дуката потрошено видећемо да смо ми јога у средњем веку. Користи од позоришта у ово време код нас нема никакве (? У.) Шта мислите зар не би било корисније да се је за оне паре подигао у Београду универзитет, набавили бољи људи и књиге, куда би ми за кратко време отигали. „Нема у природи скока" рећи ће ми когод. Но ја томе велим, да ми неморамо и не требамо да пролазимо све оазе глупости и да тумарамо по мраку, већ ваља да се користимо знањем што су толики векови стекли, па ћемо тако без икаквог труда и муке изићи на прави и чисти пут — нут среће и напретка. — Аустријска пошта у Србији прешла је јуче у руке наше владе. — Добили смо оглас, којим јавља г. др. Јован Суботић, да ће покренути политички лист „Народ," које ће заступати слободоумнаначела „независно без сваког обзира једино имајући пред очима поштење и право, добро и корист нашега народа." Позније ће јавити кад ће почети излазити као и колико стаје. Ми радосно поздрављамо то журналистичко подузеће г. дра Суботића и препоручујемо тај лист нашим читаоцима. У исто време дође нам још један оглас о новоме српскоме листу, који ће такође у Новом Саду и то од 1. октобра под именом „Орпски народ" излазити. Издаје га дружина „српских родољуба," којима је на челу г. Ћорђе Отратимировић. Дист стаје 10 Фор. годишње, а главни ће му бити сурадник познати Јован Грујић.

— РеФорме за Границу као да су зацело одложене, гата више поговара се , да ће пуковник Кениг уклоњен бити са звања начелника граничарског одељења а на његово место да ће бити постављен пуковник бродске регименте г. Јовановић. Ако се то обистини, онда наравно да су одложене реФорме, јер као што је познато, г. Кениг ставио је за услов останка у звању завођење реФорма.

— Ономад донесе у Бечу излазећи лист „ЦукунФт" позив један, који је потписан неколицином тобож не именованих патријота. 0 тим нозивом позивају се Граничари да изберу депутирце из сваке регименте по 5—6, који ће измолити од цара заступника или вођу против мађареког насиља. Овај позив дигае таким духом, да је то најблажији изрек ако га за ексцес прогласимо , и само га спомињемо с тога, гато је повремена појава и то доста жалосна.

— Прва седница унгарског сабора држаће се у суботу 4. октобра т. г. јер је у тај дан председник доњега дома сазвао посланике. Преколитвански сабори такође већ саборишу , но кад ће се састати државно веће не зна се. — Зближење Аустрије и Пруске, као да је готова ствар. Ови ће дана приспети у Беч пруски престолонаследник са својом сјајном свитом и одсешће у царски двор. Говоре, да је посредник у том зближењу био саксонски краљевић, који по нарочном налогу краља Вилхелма из војеног табоЈ)а пруског код Кенигсберга управо у Геделе нашему цару у посету дошао. Пруски краљевић узеће свој пут из Беча преко Италије у Мисир , где ће присутствовати при отварању сујецког канала. — Румунски кнез Карло обилази европске дворове, веле да себи тражи невесту , но пре но што ће ее венчати нагађају, да ће Румунску прокламовати за независну државу. — Из Цариграда јављају, да је ту скоро изашао закон о народној војсци. Том приликом добио је министар војени од султана на поклон 30.000 дуката.