Земунски гласник

дође до озбиљне борбе; но бунтовцици буду коначно надвладани. Чета вође Ногуера нотучена је, а еам Ногуеро предао се је. У свих покрајинских главних градови разоружани су добровољци, само не у Мадриду, где су изразили жељу, да ће мир уздржати. Поводом ових немира закључила је влада иозвати нред суд 01!е чланове покрајинских и муниципааних већа, који су учествовали код републиканскога покрета -ил-и га подупирали. Кортеси примили су пак у својој еедници од 25. н. м. законску оенову, којом се влада овлашћује, да у покрајине шаље заступнике са звапичном мисијом без нлаће, да припомогну код увађаг&а мира. Вест из Кубе од 26. •н. м. иовол.не су такођер за владу ,(?). Бунтовници потучени су и разтезани; многи су се предали и моле За милост. — Регент Серано и мипи•старски савет сложили су се у томе, да предЛоже скупштини војводу од Ђенуеза краља шнањскога. Ту ће одлуку еаошптити приправним странкама. У Катагонији се образују велике републиканске чете, а у Мадриду и Андалузији очекују њихове д е м о н с т р а н ц и ј е. — Из Цариграда јављају, да је тамо министарска криза. Лли-паша и министар Финансије и морнарста иступиће. Говори се да је та криза у свези са мисирском размирицом.

НАРОДНА ПРИВРЕДА.

11ешта, 4. октобра. (Телеграм.) Слаба радња. Шеница еа 5/10 новчића нижа, 86-Фунт. по 4:75, &7**ушх. јпо 4.90 на 3 месеца . закда-учђна , узанека пак шеница аа овај мес.ец: по 4.75. Кукуруз, готова „роба, по 4.40/45, на закључак са 10 новчнћа скупљи. Са јечмом слаба радња, воб са 2 новчића боља од прошле недеље.

Сиеак, 4. октобра. (Тедеграм.) Сла:ба радња. Кукуруз са 10 новчића нинга по 2.50/55. Шенице мало има, пролази по 4.80 до 5 Фор. Јечам се не ^ражи, а зоб по 3.30/40 цента.

Трст. 4. октобра. (Телеграм.) Ни по ниској цени нема купаца. Кукуруз по 4.30/35; шеници 114/116 по 6.90 за новембер, за децембер ро 7 ф. нуде, но не»Ја узимаоца. Јечам 100 Фунти по 3.85/90, зоб 64 Фунти по 2.70.

€таше воде Саве и Дунака. Код Земуна: У четвртак 2. септ. 4 с. 5 ц. над нул. Ведро. Е петак 3, сент. 4 е. 4 п. над иул. Облачно. п .суботу 4. еепт. 4. с. 4 п. над нул. Ведро. Код Митровице: У четвртав 2.. септ. 0. е. 6 п. над вул, Ведро. „ петак 3. седт. 0. е. 4 п. над нул. Ведро. „ еуботу 4. «епт> 0 с. 3 п, над нул, ВедЈш.

Код Сиека: У четвртак .2. септ. 0 с. 11 ц. над нул. Всдро. „ петак 3. септ. 1 е. 0 п. над нул. Ведро. „ суботу 4. септ. 1 е. 1 н. над нул. Ведро. Код Оршаве: У четвртак 2. септ. 2 с. 5 п. над нул. Магловито. „ петат 3. септ. 2 с. 5 п. над нул. Бедро. „ еуботу 4. септ. 2 е. 5 п. над нул. Ведро.

Земуи. Паробродско је друштво већ издалб јееснски пловии својред путпичких лађа , по ко.ме ће одсад пештанске лађе т.рипут у < е \мип,и између Вемуна и Пеште пловити. Из Земуна у Пешту : Вторником, четвртком и недељом у 1 сахат ио подпе. Из Пеште у Земун: Попедеоником, ,'Средом и суботом у 7 сах у јутру. Из Земуна у Оршаву: Четвртком у вече По долаеку пештанске лађе. Пловидба Тисом није промењена. Изишла је нова тариФа и за лађе, што раде Оавом и крај српске обале, и које овим ]>едом плове : Из Земуна у Сиеак : петком у 7 сахата у јутру, у свези је са пештанском лађом, која из Пеште средом нолази. Из Београда у Огннаву на Панчево и Базијаш: понедеоником у јутру. Из Београда у Градиште на Панчево и Базијаш: попедеоником. четвртком и суботом у ЈЈтру. Из Београда у Шабац и Брчку преко аустријске Митровице : четвртком у јутру. Из Београда у Шабац: недељом, уторком и четвртком у јутру. Из Београда иолазе ове ла1,е по доласку прве месне лађе из Вемуна.

Земун. (Званично.) Усљед одказа главнице из закладе покојног Ђорђа Тончевића у суми од 2100 .Фор. даје ,ее 1. Јануара 1870. по новом иета сума под интерес по 6 и / (| . Узимаоци морају зало„жити непокретно добро са пупиларном сигурношћу и обвезују се на тачно плаћање камато. — Код овдашњег мађиетрата упразњено је звање мађиетратског саветника еа платом од 630 ф. и 131 Фор. и 25 новчића станарине. Конкурс се расписује до 3. Новембра о. г. Тражиоци имају доказати способност евоју за то звање , особито да су епоеобни за одправлање дужности порееког и перцентуалног надлежателства. — У среду 29. октобра продаје се у Панчеву јавном дражбом виш.е цареких здања, на име: 1. контумацко здање под бројем 1153. и 1154., које је процењецо на 8362 фор. 25 новчића; 2. контумацка гостионица са стражаром и канцеларијом, процењене на 3414 форината; 3. царска магаза за лрану под бројем ,1034. процедвена ва 5962 Фор. Нонуде могу се до 29. октобра о. г. предати. -— 12., 13. и 14. нов^мбра о. г. држаће сс у Варадину код тамошње жени-дирекције дражба о разним ванатлијским поеловима и набавкама, који еу од потребе код земунске ФортиФикације. I [опуде примају ее пиемено и усмеио до речених дана. Услови ее дознају код Варадинеке даеци-дирекције или код Филиала Фортификације у Земуну, — Цапирни новци од 10 новчића, као и сребрни шестаци ковани године 1848. и 1849. имају

Ш9 само до конца ове године вредности, после их неће примати никакво наДлежате.ЈБ.ство.

Веоград, 3. октобра. (о. д.) Ономад беше рок тражиоцима концесије за српску пругу. Ми се не можемо да тужимп, да нема конкуренције; нанротив. такмаца им.а толиких и добрих . да је тешко погодити, коме друштву да се повери тл подузеће. Позпато вам је, да је био термин одложен за понуде трижилаца. Одложен б.еше до 1. о.к ;Ј :.об .ра о.ве године. Кад је мес.еца јул.а било сила такмаца., који тражише дозврлу за грађење српске железнице , то их је сада при другом року још више; и дојиста видосмо ово дана , да су ее у Београду етекли толико заступника најзпатнијих европских железничких друштава и новчаиих завода ради тога подузећа. Ономадне у среду предати еу оФерти. Од аустро-уигарских подузимача само ,се је један појавио у лицу барона Федора Николића, крји даје, као што веле, по 'Орбију најпробитачиије услове , те је изглед, да ће овај и добити концесију. Али господин бароц није еада искм.учиви заступник аустријског ж,елезничког друштва, већ заступа једну конзорцију, у којој су учееници осим реченог друштва још и оно јужне аустријске железнице, потом кредитни заводи у Бечу и Пешти, велике бечке банкерске куће 1'очилд, Сина и Вођанер. У последњем часу беху примљене у конзорцију и франко-аустријска и франко-уцгарска и прва српска банка са делом од два и по милиона Фраиака. Други су тражиоци концесије ови : два белгијско -француска друштва, потом познати пруски железнички подузимач др. Сроусберг, кога заступа г. Ђорђе Стратимировић, и који међу осталом иште , да влада уједно и дозволи, да друштво може упражњавати над железничким раденицима полицајну јурисдикцију. Као главни такмац изишао је још и кнез курландски Бирон, крји је два ОФерта предао. Једним иште дозволу као и оетали тражиоци, другим нуди ерпској влади потребни капитал у зајам, ако би српска држава сама хтела да гради железницу. Толико засад о железници. Но о нашој пошти немам шта похвална јавити као онај ваш допис,ник у пошломе листу. Држим да нећу грешити ако кажем, да нема трговца, који се неби на скупоћу садање поште потужио, особито на аманетеку из Турске.