Земунски гласник

390

Седмични преглед курса на бечкој берзи.

29 -..

30.

И» Из Из

С е п т

е м б р а

О к т о б р а

Дукат цесарски

5.83

5.82

5.8*'/,

5.85

5.84%

5.85

Сребро

120.25

120.—

120.10

120.25

5°/ 0 метадици

59.80

59.90

59.80

59.70

59.75

59.85

Из

Ови с кам. мај—новем

59.80

59.90

59.80

— —

59.75

59.85

5°ј 0 народни зајам

69,—

69.10

68.90

68.80

68.90

69.20

Из

Акције народне банке

721.—

722.—

721. -

717.—

712,—

745.—

„ кред. завода

252.75

255,-

257,—

254.75

253.—

254.25

Из

Ловови 1860. године

94.10

94.40

94.60

94.25

94,—

лондон

122.90

122.65

122.05

122.85

Пловидба местне лађе до 19. октобра.

и пч сахата по нодне.

ио сахата после подне.

ОПШТА РУБРИКА. Уредништво не одговара за чланке, који се печатају под овом рубриком. Одговор на „Изјаву." У 16. броју „Панчевца" изиђе једна изјава од учитеља Данкуца, која би требала да је одговор на мој допие у 60. и други неки у 65 броју „Напредка." Чудим ее дрскоети тога учитеља с којом се он у изјави разбацује; јер ја држах, да ће он против - равлоге навести и доказе у дописима опроврћи, или о томе нџ спомена. и то ме принуди да му одговорим, да видимо, да л' је оно истина што сам ја против њега писао или је „лазк и измишљотина." Зашто учитељу нисте се с оним падовољили, па да сте ћутали, кад сами внате да је оно истина или ви држите да сте доказали , ако сте мене, који сам истину написао „лажом и клеветником" назвали? Преварилисте се учитељу ако сте цомислили и да све новине с нзјавама напуните, нећете се опрати, јер оно што је у дописима наведено и шхо «дадести, то су ваша дела (т. ј. недеља) при којим вас, ваш тако хваљени \8Д}>ав ркаум" руководи! Заиста сажаљења доетојан учитељ, кад се он својих дела стиди и одриче, или му је памтење тако ослабило, да невна шта је пре три године чинио, и зато, да бих га обавестио, потрудићу се оне наведене доказе мало разјаонити и с неколико нових подкрепчти, и то нека му служи ва препоруку, јер није право, да он своју умну снагу у једном простом селу троши. Ја сам вас учитељу више пута опоменуо , да се оканете вашег ваната на свештенике викатн и да с Фактом каквим на среду изађете, али ви то још неучинисте, иа уврока, што је све оно што нанисасте, само ваша „измишљотина!" — Сада да нређем на докаве редом да видимо, да л' је оно што написах „лаж и измишљотина" као што ви велите. Ако ништа, а оно вам је ваљда ваше тучење у крчми у успомени осгало, ако се несећате, то ћу вас опоменути на 12. септембар 1866. год. кад сте у простој једној крчми, где је младеж на игран.у скупљена била, са чобанином мејдан делили и то вбог једне блуднице! Та то није лаж, кад је целом еелу познато, а и сесијонални протокол то сведочи! — Јел' то владање једног народног учитеља и зар се такав пример деци даје? Питам вас, ко вам окаља вашу „част и личност" ја или ви сами, кад така дела чините? — Сјајан пример ваш. г моралног владања остаје Дебељача, но да би читаици о..ог лисга поштедио, нећу се у разлагање тога случаја упуштати, а учигељ Данкуц ако жели подробније се известити упућ>јем га на овдашњу општину, јер је она један део његовог денутата као „подпору" платила. П тај је случај нознат целом селу. Јел' то морално владање једног ваеиитатеља? и зар сами неокаљаете вашу чает ак > ја им.чдосте? Тешко сиротој деци, поред таких учиччљч! За целог вашег бављења у овој општини гледалисте , да - свештенике са општином посвађате,

али вам није испало вл руком, јер вам брзо уђоше у траг. Сећате се, кад сте по селу трубили, да би општина учитељима плату повисила (али то само ј н.сму, јер он нсће да је са колегом раван) али свештеници недају, тај глас дође и до свештеника и они га позову на одговор. Учитељ Данкуц, да би другом своју измишљотину прешио , поиове ее на граничара К. Ж., но овај му пред компанијским частником и свештенпцима у очи рече , да је то његова лаж. Је л' то карактер једног учитеља? А што велите за другог дописника, да за вами иовереном дечицом лелече, то има подпуно нраво, јер повнаје ваше нечовечио постунање са онима, које ви „милом дечицом" пазивате. Ево неко.шко примера. Нисте дете М. Дабића у цркви тако ударили, да га је крв облила. Дете мораде ив цркве изићи, разболе се н није се више дигло , а отац истог детста и данас ва својим снном жали. А како сте са ЈЏЦрЏ,«%ууо стггкг^а, К. Првуља и др. поступалпЗ! тУ|; је*св'има исМнлто. То је ваљда најновији начин деци докЉивати! — Немојте мислити, да ако се ви невешти чините, да то нико невна, та ви сте се побринули, да леп спомен после вас оставите. — Ви велите даље да нисте заборавили, милу дечицу поред праве вере и томе их учити, да се идолима неклањају. Смешно ми је то чути од онога који се, од кад је , идолима кљања. Напоследку чудим се бевобразлуку учитеља Данкуца, што се он у обрану своје „способности и владања" на овдашњу општину позива. Та како могосте то учинити , кад вам је пре ваше изјаве познато било, да вас је онштина тужила, да вас више за учитеља неће, та нисте од једиог општинара до другог ишли и молили да вас још једну годину задрже а ви ћете после вахвалити? То вас боли, што тако морате да идете, на вам тешко паде кад се сети-е вашег пашалука, за време вашег благородног покровитеља, али нећете дуго,

конци ваши сплетака новатани су. Општина вам је издала сведочбу кад вас је тужила и није нужно, да се код „догичне власти" унитамо. Трсба народни учитељу да знате, да сте ви учитељ сакулске општин 1 били, а не „дотичне влаети," ваљда ћеге ме разумети! Видите назови учитељу, па и друга ваша недела дадоше ми „моћ ," од вам школу одричем, Ј е Р ЈУ доиста незаслужујете, а као син овдашње општипе, држао еам за нужно, злоупотреблење на видик изнети. Зато знајте, да ако ове моје наведене докаве неоировргнете и то јавно ма којим нутем, ја вае ва нодлог клеветника и неморалног учптеља проглашујем, који треба одавно не сач > из овог места да је уклоњен, но и са самог њеиу милог учитељског ананија скинут. До вас стоји да се еаетанемо! У Сакули, 16. септембра 1869. Мнх. Кунуспронпћ.

5>сиич4'0 53ис1)1)анђ(ицд I« гсшИп. 3»г дспсј^еп ЗЗеафПтд сиф?еђ[с шет @е[фа(( 1>ет р 1. фиђПГит. тт ап ет еп»[ргефеп1>ев ?адег ^ег пеиеп бчјЉеп иипдеи ђеб ®ифегшаг?1еб Јиг дејчШдеп ЗЗе* ПфгЈдипд, тоји посђ јеђеп о п а I Р а 3 9?еие(1с, тдетипјфгес 8Вађ1, {оттсц ппг&. 03ег(ф1еђепе Ј?а1е»Рег аи[ Саб Зађг 1870 ^ђеКб ђеге1(б 0е( тк сг[ф1енен, овег п»ег» ђен ноф гт 8аи(с ђег ЗЈЈотПб ђјегог^ е1П» и-е^сн. 21()оппетсп1б аи? аКе спШгенђен ФЈођс« инб 1ЦиП1Чг(ен репоМ|фе Зоигиа1е, (оапе аи( аКе дегоинјф* шег^ен^ен јШтЦиаг* о!?ег неие ЗЗиф« ђег ^еи1(фен (оРт- аиф ап&егег) бкегаШс пђег# ттт! ин& е|[ес1шг1, тЈе Мбђес рипГШф §стпсђ'$ ©иђђопђтпо 1и ®ешИп. (©С1 ђег рШсгпеп биде!.)

(5г(1с 0ет(1нег фећ-о(еит=9Ја(рисг1е^21с11СП=@е[с(1|'фа(1. ^ипТчпифип}]. Ф1е 1>( 1 51с(!оиаге ђсг @гГ(еп @ет(тег Шеио(еит-!Ка[(1нег1е 2!сНеп= ©с[е(1|фа(Г шсг1}си ђЈешК аигдс['огРег(, (аидПепб Мо 6. 9?о»ст()ег ( 3 Шпза1)1ип0 р;г 20 °| 0 аит Мс дсЈсЈЉнсЈеи 51сасн т ег(едсн, и ј ('еј &ес ©стИисс о&сг ^.шс-?о = гаег грас(а(1с, 1нч Гсг ОЈоИ^Кш! 1п *Цлис0о»л, (нч еспси '3 ;сс*ес фаи1>с1е1>аиС (н 9Ја»|"а$ о?ес (нч ^сссн *Раи1 ^ана(010»1сЗ т ^ЈЈ;Ггол>1^.

Оаз ргоу. Сотће.

Издаје и уређује: И. К. Сопрон.

Ооиронова иечатња у Земуну.