Земунски гласник

398

же а они и и >у гуриу ииз баслмако. 1е тако жандирми показаше сиоју јаничарску силу над мирним људима. Но мислимо да овако штогод нико иије њима заиоведио, а ако је доиста онда је тај иеко још гори од жандара. Оном приликом кад је већ реч о полицији ваља ми ка: аги, да је иронађена још иоџија система шиијунисања- Тако иоводом иеке малене демонштрације у Парку Београдском, изађе на видик једна госпа, што често посећује дом управитеља дворца , те поче да распиту.је ђаке за имена неких и неких другова њиних, ко бајаги из радозналости. Да ли ће реченој госпи иснасти за руком срество, да обичне шале заклони за нознату Фирму „опасности за династију," то ћу вам јавити. — За Владимира Јованоиића чули сте ваљда да је долазио у нашу престолницу , где га ђаци оно посљедгћи пут поздравише како ваља у ученом друштву. Но немојте помислити, да је омладина београдска охладнела према овом врсном Србину. Не . , . ђачка дружича побратинстио" одредила беше десеторицу из своје средине да га поздраве, али „чувени" омладинац Алимпије Баеиљевић назре (ваљда путем лођике?) да ће то да шкоди Владимиру, те стаде на пут сваком поздраву. Па како онд'а да нас нетуче В. са његовим морским чланцима у листу, што свако вече иде „три 8а грош!?" . . Ја би вам радо показао слику овог новог иублицисте, али ми оскудева светлост од чирака конзула Радосављевића . . . Но Београд је ономад имао још једног чувенога госта , Алберта Кона , из дома Рочилдова, који је уз пут за сујецки канал посетио и наш нови „ пијемонт." Комбинације што се отуда изводе по неким круговима ©стављамо „Јединству ," а ми ћемо епомеНути, како је тај гост са Француским конзулом посетио овдаг дву јеврејску школу и с учитеЉ1 ма заједно испитивао ђаке и сила се обрадовао, кад је видео како јеврејска деца особито лепо српски зборе и пишу. Ту марљивост једног чувеног странца за просветом у нашој домовини спомињемо с тога, лгго нам је скромна игеља да послужи за углед неким великашима, што су на путу у Србији, на место да разгледају оваке заноде, они огледају свој високи дар у војничком беседпиштву. — Познато вам је да г. министар унутрашњих послова путује по Србији а у послу да га 'заступа војни.То је онет доказ иов колико су полицајски и . војнич-

ки послови сродни, Плод тога сроства увиде се одках како стајковцу ни на јемство од педесет грађана смедеревских недадоше из слободе да се брани.

Ми чусмо за ваш лист у Крушевцу, знамо каки му је програм па с тога се усуђујемо да углас ,.једног Крушевљанина" и ми коју рекнемо из општинског живота. Да ми маримо за просвету доказ је што подигосмо не само лепо здање за реалку већ и за женеку школу, у знак да ми добро појимимо колика је потреба да се васнитају жепскиње те одгајиље човечанства. Варадовасмо се кад за учитељку добисмо инштитутку београдску. Али нас нада превари. Г-ђица мешто да својим скромним понашањем дубоко укорењава у срце деци морална осећања — она је слика кадри-цивилизације и деца оД ње сваки дан имају да виде сценељубавне — даме и квартир дели са г. оФициром младожењом Јп ере а опћинари то мирно гледе, јер су ради можда да Крушевац буде одиста мост преко кога ће „културтрегери" да преносе јевропску цивилизацију у југословенске покрајине. „Јединство" је већ појавило како је већ и овде учење по л«ељи испало само се тамо вели да су војници нешто нерасположени били што нису имали народног одела ; али ко зна можда су били нерасположени зато, што није имао ко да их патријотским речима ободри као оно Смедеревце патријотским речима да их научи како ваља да умиру прво за кнеза па онда за народ н слободу. Што се дисциплине тиче ту наравна да је достојно одржалао г. мајор, крји уме да је потрже н кад није логор. Толико сад а други пут ћемо гледати да вас и више с нашим стварима упознамо.

— Осим г. Живковића и посланик г. Контнћ положио је свој мандат на загребачком сабору. Сремска жупаиија ограђује се протнв еаборског закључења, по ком се у сремској жупаннјн ћнрнлица замењује латиннцом. Дворскн саветник Златаровнћ у нме владе уверава сабор, да ће се о првом сабору, који се састане, уместо садањег закона о штампи, који се повла 1 ;и из времена абсолутизма, предложити нов времену сходан. Сабор је позвао владу да предложи закон о прокопавању канала између Вуковара и Шапца.

— Њ. В. пар полази сутра по подне жељезницом из Пеште и приспеће по свој прилици око пет часова пред зору у Базјаш. Отуда ће које лађом које сувим путем до Турне Северина где га чекају два брзоплова подунавског паробродског друштва који ће цара и њетову нратњу одвести у Рушчук, где ће од стране порте да их дочекао неколико турских великаша а међу њима познати Омерпаша. О том царевом нутовању читамо још и ово : из Цариграда ,авЉају да се у БосФору скупља турско бродовље, које ће султана пратити на Јаву. Огромне се припреме чнне да се дочека цар аустријски. Портауговара са „Сотрк>н* (ГезсопЦе, зајам од 16 милијона. Вандерелст добија од порте по милијона накнаде. Но гласовима из Кајира сумња се да ће вице-краљ бити на светковини при отварању суецког канала. Цара аустријског у Кајиру очекују да дође 26. или 27. октобра. Путовање цара аустријског по реци Нилу до првог катаракга трајаће читавих седам дана (од 28. октобра до 4. Новембра) и за тим ће се кренути у пристаниште Сајидско на светковини суецког канала. — Министар Финанције Лоњаји поднео је угарском сабору опширно извешће о Финанцијском стању државе, у коме показује да је лане више од шес милиона Форината било већег прихода нег што је био расход, буџет пак за идућу годину такођер је чоднешен сабору. — Срби у Боци которској побунили се што с.у их у војнике писали. Како немачки листови јављају име неколико хиљада усташа, те чак из Штајерске и Беча на врат на нос шиљу војску да их покоре. Но доста ће јада видети војска због каменитих брда и јунаштва побугвеника. Бечки дописник „П. Лојида" пише о постанку немира ово : „Кад се према определењу закона о војсци у области которској почело новачење, становници тамошњи, као што је познато устадоше на отпор Срески капетан, немогавши им одољети одвезе се одмах намеснику Вагнеру , да иште помоћи и упутства, а комисија, што је уписивала војнике, остане међу тим у Котору. Но капетан задржи се дуже, него што је мислио, а председнику комисије, неком вишем официру, било дуго време, те он у отсуству капетановом настави уписивање, и опе које је нашао да су добри