Земунски гласник

У Земупу, 26. октобра 1809.

Земукски Гласштк излази Недељом у јутру. Цена му је годитњаб фо - Предплату на Земунски Гласник прима из Аустри-]е Сопронова печатња Ј јинтк у банкнотама ааједио споштарином или достављањем у кућу. За у Зсмуну, из Београда и уиухрашње Србије г. Велимир Валожићу БеоПредбројнике у СрбиЈр* стане лист овај дукат дес&рски с поттарином. Број 52. граду. Предбројници из Босне, Херцеговиие и Старе Србпје предброје За Босну, Хердеговипу и Стару Србију 60 гроша турских, ван уурске се у плаћеним писмима код уираве вилајетске печатње у Сарајеву. Без поштарине, коју предбројници сами имају плаћати. новаца никакве се не уважавају наручбине.

Нлипш читаошта.

" Са данашњим лиетом навршује се друга година ..Земунском Гласнику." То је обично згодна прилика за уредника, да изиђе нред читаоце, па да им јапи да ће' обнов-веном енагом свој рад Продужити, позииајући их на ново еаучешће. И ми то чинимо јапл,ајући читаоцимћ да ће одсад „Земунски Гласник" једна дружина родољубаца уређивати. но нритом остаће спољашња и унутарња страна овог листа не променита. „3. Гласник" дакле и одсада заступаће на своме пољу начела напредка. ЈавЖајуЕи™ овб пошТоЗаниМ читаоцима позивљемо их учтиво да изволе обновити претплату. Исто тако молимо их да овај лист сваки у своме кругу препоручи, како би се већма раширио и тиме опста'нак његов обезбеђен постао;' јер наш дист биће и одсада самосталан, те зато само од народне потноре зависи. Уредништво ,.3ем. Гласника."

Стара нсеиа « школахма. Толико пута беше већ говора о школама у овом листу. Али је тај предмет ио себи преважан, а школско учење жалибог код нас у Земуну тако забата.вено, да није сувишно, управо је нужно, да се што чешће с тим предметом занима. Куд год погледамо свуда налазимо сила недостака, немарности и напуштености од стране власти, општине, па највише од етране многих становника. Власт не врши потпуно дужцоет своју у том погледу, јер од толико српске деце што су за [пколу способпа, њих више од седамдесет у школу не долазе, нити су школског ваепитања уживали. ТоЈае је доказ списак свештеника па и јучерашња Ннтерпелација г. дра Миланковића у општинском већу.

Кад се узму у обзир толика упутства и „Ферорднун-зи" што их власт једнако издаје , и који оетају само на ха|)тији, ч-овеку се на ино не може да не помисли да су издати само с тога да се не иепуњавају. Варошко заступништво такођер у том погледу слабо се заузима. — Још не имадосм<> нрилике да чујемо да је оно каквог енерђијског корака предузело. ()но се задовољава да донесе каки закл>учак, који се никако или само у пола испуњава. Њему се чини да је све урађеНо само ако утврди учитељима плату, ако декретира да шегрчад посећују недељне школе и т. д,; али слабо се брине да ли се то све извршује, да ли се цељи постижу. Оно се ослања на власт а неће да помисли да му је поглавити задатак контролиеање у свима јавним пословима, наравно и школским. Но највише морају се кривити они родитељи, тутори или остале домаће старешине, који пропуштају дужност да своју децу у школу шиљу. Седамдесеторо деце и то саме српске не посећују школу! То је грдна брука као што је голема одговорност, којој су изложени односни родитељи или стараоци, што својјом немарношћу толикога квара потоњем нараштају наносе , управо га морално и материјално упропашћују. То су понајнише л-уди простијег реда што ироиуштају слати своју децу у школу, рећи ће ко. Али шта да кажемо кад ,наше занатлије и трговци то исто раде у погледу на недељне школе, а овамо држе трговци да је у њима оличено грађанство раг ехсеПепсе. Ученици трговачки најмање се користе недел.ним предавањем, а за трговачку школу, што ће до који дан отночети, није се ниједан српски трговачки ученик пријавио, слабо се је и који трговац, што ученике и номоћнике држи, известио о том заводу, а то је завод за који би тре-

бало баш они највише да се заузму. — Има у нас доста трговаца који су у више прилика жалили што нису У мдјхдости својој себ.и већег стручног знања прНбавити могли. ' Они којима је рад Добрим родом уродио још већма то осећају. Кад они то у ово доба већ толико оеећају, колиКо ће онда потоњи нараштај да осети? То треба да увиде они трговци пгго имају млађе у-својој радњи, те нетреба да нропусте да се ови не користе трговачком школом. Из програма видимо да ће у тој школи да се предају предмети што су одвећ нужни за трговину. Пре свега ту ће се разноврсни трговачки рачуни учити, учиће се: познавање свакојаких мера и односи њихови према нашима са практичким нримерама из свакидашњег трговаг чког и мењачког пословања, асигурације и т. д. На то еу три часа недељно одређена. По том иде трговачко књиговодство и кореспонденција на српском и немачком језику. И ови ће се предмети разјашњавати практичким примерима те је и зато одређено три часа на недељу. Поука о меништву главни је одсек у том програму а ово је знање које је веома нужно знање у трговачком животу. Предаваће ее још и други корисни предмети које посебно због маленог простора не наводимо. Ова трговачка школа нрва је стручна школа у Земуну. То је ио себи већ довољан узрок, да тај завод подпомоћи ваља. На то су позвати прво и прво трговци наши који држе помоћнике и ученике; а богме и политичка и црквена општина нозвате су да на тај завод пажњу своју обрате, а најпосле и сам грчки фонд чији стараоци толико пута изражаваху се да су готови дати новчане номоћи само ако се у Земуну заведе трговачка школа.