Земунски гласник

408

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ.

Земун. Ове седнице било је доета општинског рада у нас. Најпре да споменемо општинско веће, које је јуче држано и у коме беше неколико важних нредмета у иретрес узето и решено. Осим-варошког буџета за потоњу годину дођоше пита^ва о варошком зиду, осветлењу, ноћној стражи у претрес. Ми ћемо о свему том опширно говорити у седничком извешћу , но од кога је само један део у овоме листу могао да стане. Зато ћемо укратко напоменути интерпелацију г. дра Миланковића, у којој пита зашто месна власт ненатера родитеље да своју децу у школу шиљу. На истој седници решено је још да се ноћна стража преустроји, а садашњи стражари заједно са њиховим надзорником одиусте. Ове недеље имао је и црквено-школски одбор свој састанак, па извешће и те седници морамо због узаног простора да оставимо за други пут.

(Општннско всћс 25. октобра.) Претседник: г. Градоначелник; иавештач и перовођа: г. Орел», мађистратски приседници: г.г. варошки представник С. Марковић, др. Ј. Миланковић , полицајкомесар Блум и мађистратски саветник г. Петровић. Општинара било је петнајест. Седница се одпочела у десет чаеова. Ире него што се прегало на дневни ред г. Градоначелник извегатава опгатинаре о дочеку царевом у Базјагау нагаом депутациј ом, рекавгаи да ју је веома Његово Беличанство милостиво примило, и да је цар обрекао да ће Земуи првом датом приликом свога похода удостојити. Ово извешће опгатинари увегае радосно на знање. Потом се г. Градоначелникпотужи наоиштинаре дамноги од њих не долазе на дужпост своју, те с тога служба трпи угатрба, особито гато се показују иеприлике при суђељу примирителног суда, који ако није потпун даје нариичарима повода да сс толико жале на пресуду, и траже да се понигати. Он их опомиње да овако важну ствар као што је судство непропугатају, јер је то једно од најсветијих права кад је грађанин позват да своме суграђанину суди. Напустити те дужности изазива највећу одговорност на свакога. Г. Градоначелиик мораће одсад да употреби она строга срества гато их закон у таким приликама прописује. Кад је градоначелник довргаио свој говор вигае њих тужише се да неки општинари баш ^иједанпут за те последње две године нису дошли на дужност, те морају се сматрати као да су дали оставку. На примедбу опгатинара г. Пециковића да јв петак незгодан дан за нримирителни суд јер је у тај дан неделни пазар те сваки мање вигае већма је обузет приватним послом својим. Но на то примети ошнтинар г. Димитријадес да томе није крив петак већ крајња немарност за општим ра _ дом што је овладала у наших општинара, који не долазе на дужност ни у друге дане. Први предмег дневнога реда бегае општински буџет ва идућу годину, који цоказује да опгатина има д^Фицита од 332 Фор. Овај предмет изазвао је живосну дебату, коју је отпочео општинар г. Ивић

рекав да се та ствар неузимље олако па с тога он није вато да се јога на овој седници донесе регаење о буџету, већ треба да се избере одбор који ћв да претресе не само идући буџет већи лањске рачуне. На то примети г. Орел. да што се тиче трогака из опгатинске касе већ постоји контрола, јер без нарочите дозволе варогаких преставиика ниједца се пара неисплаћује. Г. Ивић на то одговори да има трогакова гато их опгатина сама одређује, те варогаки претставници немају ту гата вигае да одобравају. Али ту се пита не само да ли се исилаћују већ да л' да се извргаују послови тачно, на које опгатина трогаи. Тако на пример сви знамо да доста трогаимо на осветлење и чишћење вароши, но знамо како се то хрђаво вргаи. Г. Ивић рече дал>е, да нам поглавито вал>а побринути да нам се приход варогаи множи. Одавно хтедосмо да заведемо таксу на пијће, клање стоке и т. д. Но вигаа власт одби нас, но сад одо8го немамо вигае да се бојимо препреке, зато да се опет о томе посаветујемо. (Свршиће се.)

— Овај опширан полемички допис достављен нам је са пријатељске стране да га на јавност изнесемо; с тога ми га саопштавамо и ако се са садржином његовом у нечему не слажемо: „У последња два броја вашег цењеног листа донесте извешће о седници црквеног школ. одбора земунског коЈа беше 5. окт. обећавши да ћете јој рад својим примедбама напоследку пропрагити. Међу тим ви своме обећању не одговористе, а шта вас је од тога задржало незнам; али почем та седница беше огромнијег (можда и важнијег) рада но обично, то ће ми се ваљда допустити, да сам о њој своје мњење, што краће узмогу, изречем и ако се ово, може бити, и неби у свој суштини са вашим изосталим, недонесеним подударило . . . Откакодобисмосамоуправу у школским и црквеним стварима у своје сопствене руке, од то доба велико су нам отворене руке, да се сами својски заузмемо, да своје забатаљено стање у цркви и школи, своје до злабога траљаво стање у свим стварима, што у опћи јаван живот засецају, што као полуга материјалном и моралном напретку нашем послужити могу, поправимо, уредимо. И хвала богу то се иоготову свуда и ради, те је јавна штампа прво нозвана, да бадрим оком пропраћа то кретање јавног живота, да бди над тим, како би се вазда интереси нојединаца са интересом опћинства суглашавали; похвале вредно похваљује а куђења вредно свом оштрином јавнога суда потсече, свим моралним средствима одстрањује. Овим убеђењем руковођен, мило ми је, што се, уонће речено, са радом те одборске ^еднице потпунце слажем што га свом душом одобравам, те

муком прелазећи оне закључке који ће од мањег интереса по јавност бити, прелазим на поједине од веће важности. На првом месту да споменем закључак у погледу на повишење плате г. учитељици II. и III. разреда женске школе. Одбор је, као што се из записника видело, зато, да јој се ова повиси на своту од 400 Фор. што ће се као предлог главној скупштини поднети. Већ сам се о томе у одобравајућем смислу на једном месту јавно изразио, а сад ми је овим одговорити дописнику = у цењ. „Панчевцу" што се онако непријатељски подухватио, да сву жуч нзлије на цркв. одбор због тог закључка. Ја ценим свачије противно мњење, али кад се то појави да ружи оно , што се већ и као Факт радосном добродошлицом поздравити мора, као што је повишавање учитељске плате, онда сам му одсудно противан и принуђен сам настојати, да оно што мање земљишта добије, да би га што мање саграђана и браће моје делило. Дописник гг= издаје се „као пријатељ школе, као бориоц за правду и истину" те с том Фразом мисли да обмане наше опћинаре, међутим из слободне му намере јасно као дан провирује, да је мањи пријатељ школама него султан реФормама удуху времена; провирује да му је сама злоба и мржња према личности, којој се плата повишује, оне речи диктирала а саму ствар, која је од толико замашне важности не хтеде ни узети у обзир. Или зар се може назвати „пријатељем школе" онај, који због тога на личност учитеља мрзи, осуђује повишавање жели де „правду и истипу" заштич'и, постигне? Зар тим путем ваља да ударе „пријатељи школе?" Да би своју нечисту намеру плаштом разлога обвио, послужио се самим лажним наводима. Вели да г. учитељица ове годиие није никакав испит показала, што је тако далеко од истине као тама од светлости, јер ја сам био на испиту у њеној школи, и колико осећам да сам стручан у пресуђивању школских испита, са отвореним и ведрим челом смем рећи да је добар био, а о томе се и сви други ирисутни уверише, Или ваљда није г. подпредседник против своје савести радио изразивши се у истом смиелу. И онај навод, где вели да је опћина рекла још лане, да се боље труди, лажан је, као што о томе лањеки записник најверније сведочи. Исто тако лаже и то да у њеном разреду има деце, која ни видела нису I. разреда, чему