Земунски гласник

409

би школска управа зацело стада иа пут. Даље ( јој замера методу, што га је у Чобићевој препарандији учила. Јадниче! а зар незнате да наше Орпкиње не би могле бити боље учитељице, па да на самом најбољем швајцарском педагогијуму науку елушаше , кад још ни данас немамо завода за женскиње, где би ове себе снабделе са претечним знаЊима, што су сваком нужна, Да учитељској задаћи свестрано одговорити може? Држим да сам доказао да је сам доиисник — био „неправедан, нартајичан, нелогичан" а не Наш одбор, те сад само усуђујем Нашим опћинарима иа срце ставити, да се недаду на странпутицу завести од пакосних и злурадих уста, него да се управљају по свом здравом разуму и учине оно, са чега се неће пред изображеним светом постидети морати! Други закл>учак, који ћу само додирнути, односи се на нредавање катихисиса у 4. разреду. Одбор је нозвао г. проту, да се побрине да и у том разреду тај предмет један нарох предаје , као што им је то Прва и најсветија дужност, јер у противном случају народ је у праву, да запита свећенике, као носиоце православља: шта чиниге часна господо, да нам се одржи мило прарослацљо-?- - ; Трећи . закључак донесен је на молбу „збора овд. учитеља" да им се даде и депутат у дрвима, у коју је цељ изабран одбор да поднесе о томе предлог. Ја држим, не с тога, што то и ц. рескрипт прописује, да ће одбор учинити од своје стране све оно што му је могуће, да што бол,е осигура и наплати раденике на пољу просвете , ]ер свако ће признати, да се у Земуну живећи са овом нлатом , која се истину исповедајући за лепу жртву наше општине признати мора , ништа на страну оетављати не може, нити захтевати да учитељи буду одани срцем и душом за народ и његову децу ; осигурајмо најпре душу својим учитељима , мружимо им средства за одржање живота па онда са пуним иравом рецимо им: „Звање треба учител>а да свом душом заузме, да и мисли ни зашто друго иема !•' Само још дпе, три речи. Управа овомесних школа чинила је све да пописана деца у школу дођу а у овој седници завључено је да мађистрат и казне употреби да се цељ постигне; то исто важи и за недељну школу. И као што извесно знам ни данас није цељ постигнут те неможемо да се не зажалимо на

Нагау полицију односно мађистрата. Држава наша одавна је изрекла да је рада, да просвета у све еталеже њеног поданства продре , те је с тога завела обвезно школовање законом одредивши мере, што се у ту цељ употребити могу, смеду и морају. То и ц. рескринт ноказује. Па што мађистрат до данас це употреби средства, која му у власти стоје? Или хоћели ваљда допустити, да му се нехатост тумачи као изневеравање своје дужноети, која му је високим владарем одређена? Хоће ли и даље мирно гледати, како се племените л«ел»е цаше владе слабо остварују а сам је позват и дужан . да остварив.ању њином свим могућим приномаже? Хоће ли и даље равнодушно гледати, како природна својства даровитих стаповника наше. благословене домовине тон\ г у провалију таме и незнања? Идемо да видимо! —?—

— Наш дописник из Бебграда пише нам ово: Наши листови оставише нитање о жељезници, на им је сад главни предмет устанак браће наше у Воци Которској. Сасвим је природно што цела српска журналистика показује јаког саучешћа према једнокрвној браћи што уст де да ^рани своја права. И саме званичне „Срнске новине" жестоко се ониру томе, што је турска влада наумила да пусти аустријску војску преко Херцеговине да зађе усташима за леђа те да их отуда наиадне. Па и „Видовдану" се на ино неморе већ и он брани исте интересе и ако се поуздано зна у каким односима он стоји. Али што се наших ствари тиче он ти је онај исти. Ту скоро загрме уводним чланком противу целе омладипе да не поштује законитост. Светујући стараоце просвете да омладини од раног детињстваулевају у срце поштовања спроћу власти тешка што се нарочито ђаци на великој школи те благодети лишавају. Ми неби обраћали пажње на обичне иесме Видовданове али се бојимо да нам се „очеви не забрину." У интересу истине узесмо неро да скинемо -ту Фирму „незакопитости" за коју наш саветодавац хоће да заклони власт, па сву кривицу да свали на „млађану крв." Поменути чланак у „Вид." написат је у сљеству догађаја који је овде нобудиојаку сензацију. 18. о. м. око пет часова беше на месту где ђаци гимнастику раде велика граја. Директор ђимназије нисао је службено полицији да ником у време часова

не допусти да на том месту безпосличи. Но тога не беше. Давно је већ искуцао четврги час по подне а. жандари као ревпосни извршиоци од тите до ижице што им се пареди онако по њински без икака увода ночеше да терају ђаке што дођоше на ђимнастику. Кад им ови одговорише да су у свом праву имајући нред очим школске одредбе позорници стану ружити те одредбе и грубијански нападоше на ђаке да их силом изјуре. Подиже се граја сила сили се одупре, али ђаци беху самохрани а жандара скупљаше се све више и више, па поШто су исцрпели спрам ђака и школских закона све најшкандалније псовке они повадише тесаке да терају децу пред собом. Сијасет грађана искупи се на мах па мирно гледашекако имжандари вијају децу као највеће зликовце. Комешања беше и одвише док два великоч1колца што међу ђимназистистима беху познати неуђоше у гомилу. Ђимназисте их бурно пондравише и почеше да им се жале гсако их жандари не еамо да их као јаничари јуре са тесацима већ хоће да вежу једног од најбољих другова њихових. На реч ова два великошколца крене се напоље цела гомила без икаквог поговора. Ал и то жандарима беше зазорно како да ђаци слушају своје другове а пред њиховим тесацима неће да излазе, па ову ствар преставише на надлежно место као „јаван неред" и „буну" а ова два великошколца као коловође тога. Но да ли наша полиција усвоји то казивање? 0, те још како! Ону двојицу за које „заклети" жандари показаше да су коловође без икаквог предислеђења заклањајући се за §93. и 121. тачку а) стрпаше у затвор. Но кад увидоше де нема дела после продневног тешког тамновања пустише их. — По нашем мишлењу чуварица поретка боље би учинила кад обичним ђачким скуповима неби давала бунтовничког значаја већ кад би мало боље пазила на нрече ствари. Тако у петак читав сахат горео је оџак на бив. општинској кући па једва у зло доба „бдитељи" опште безбедности спазише. Но то ни по јада али ево где они и грађанима поштеним неверују. Тако наредише да се грађанин М. дотера под изговором да ннје платио порез на тек пошто им квиту показа отпустише га. Оваки случаја има над ситињом још више. Но и наши погатари као да ниеу далеко умакди. Једа н грађанин знајући да му је дошло нисмоодеу поштуда заиште, но овдеје