Земунски гласник

411

ОПШТА РУБРИКА. Уредништво не одговара ва чланке, који се печатају под овом рубриком. II з ј а в а. „Збор" овд. ■ срп. учитеља у својој ванредоој седници држаној 22. октобра т. г. поводом дописа из Земуна у 28. бр. „Панчевца" закључио је: да се 'ова изјава нреда, у којој да се изјаени његово слагање и одобравање одборског 8акл»учха у пог .1еду на повишење учитељских плата, и да је „учителБСКи збор" свагда за изравнане плата свима учител.«ма. Из овогод. прве ванредне седнице држанв У Земуну, 22. октобра 1869. год. У иие учитељског збора: II. Брашопаи Алаксандар КуамановиК тгуннк.. претседник.

II з ј а в а. У .28. броју „Панчевца" изашао је један допис из Земуна, чије су посљедице причиниле , да ову ивјаву нанишем. — Сумњаје пала на мене, да сам исти допис написао, у коме се говори против повишења плате учитељици Анастасији Дамјановић, на основу тога, што дописник вели, да исиит код исте учитељице није добро испао. Кад сам већ са сумњом толико изазван, да на јавност изаћи морам, то сматраМ ва дужност себе да оправдам, не због тога, што можда исти допис за погрду сматрам, те да би се с тога непријатељства или хрђавих посљедица бојао , него само хоћу да одбијем свако подметање туђег дела мојој личности; јер то је све једно, било каково дело најплеменије или најподлије , не треба нико с туђим да се хваста, нит због њега да неприлика имаде, ,које бп се једно од овога морало мени пребацити , да овај корак не учииим. Најчудније .ми је, што се између оних, који на мене ту сумњу обарају и иста учитељица броји, која је за боље пронашла да другом саопшти, а од самог мене, кога се тиче прећути. Ви гоепођице истог дописџика сматрате за највећег непријатеља, »оји се лажом и опадањем послужио , да би вам ТВЖ'М(ЈЖ:'да иу тхрк<ус-аг-еамо—нашкодио.—1Сад исто-г човека за таковог ематрате , а на мене сумњу бацате, онда' сте сме^и с ума какове посљедице могу И8 неосноване сумње да се породе; какове грдне неприлике стварају непоуздани извори, кад се човеку у главу као Факта уврте, и на послетку можда и нисте хтели да знате, да је гадна сумња грех, који васлужује тако исто да се казни, као и сваки други преступ. Човек, који осећа да му се на невиност ње*ову јавно напада, ако жели да светао изађе, дрзким, да ће сваку неосновану сумњу и просту грдњу са гнушањем одбацити, јер то је испод достојанства оне особе, која осећа да јој је савест мирна. Ви би се дакле само оПда великодушни показали, кад би сваку лаж јавно и разложно опровргли, и онда вам је, држим са свим мало стало до имена и сумње, јер је виновник истог дела всћ с тим побеђен, кад је јавно 8а лажу жигосан. Мислим да ће вам сад доста бити кад кажем, да нисам ја панчевчев дописник био. Но већ кад сам том вашом сумњом пред вапјим очима за не пријатеља сматран, сад хОћу ва правог пријатеља да вам се покажсм , што ћу отворено да вам кажем, у колико се са истим дописником слажем, а у колико не. Ако ће те и ову безпристраену исповест моју за непријатељство да сматрате, онда ћу искрено да вас жалим, јер будите уверени, да вас у овом часу не познајем, кад хоћу о једној ствари истину да кажем, и ја мислим, да се баш тим право пријатељство показује. Општини нашој не може нико њену топлу ревност одрећи, што ее толико пашти, да евоју школу и учитеље што боље унапреди. То поеведочава лајнско повишење свима учитељима и сад закључак одборски: да се и учитељици нлата повиси. За то јој хвала и надежда мора сваког да обузме, да &е то и у будуће да буде. Ја сам као и еви други увек за повишењем, ! дли још више з а и з р ав нањ ем с виј у у читељских плата. Она особа, која већ већу плата од ј друге имаде, с којом једне и исте дужности отправља, о којом у једном истом мссту и са истим цотребама живи, није најправичније, да јој се већа ил.ата на већу иовиси , тим вмше што — истину да исиоведим — испит код исте госиођице није таки био, да ово повишење потпуно, заслужује, на основу чега је иовишење и сљедовало. Ово да је истина, то сам својим искустном убеђен, јер цео

испит, док сам ја на Њему био, сасТајао се иЗ три=г четир најбоља детета, која су и ва осталу ироВвану децу вештачки одговарати внала. Више од 50 ваљада девојчица, грднаје већина ћутечки испит одседела, поред свега тога, што су ма и прозивдне бивале. Да ли је томе хрђаво нерасиоложење|или стра дечији био , то не знам, но само то једино 8нам; да је овако као што реко. Она друга учитељица Ђорића на молбу од мађистрата није новишеље добила, чија је молбеница с тим додатком одбијена, ако у будуће бољи испит покаже, да ће што пре повишење добити. Ја не ћу да наводим оне око.^ности, које су исту госпођицу затеклс, да је тек иосле три месеца у школу и то први пут сама у практику ушла; него сам љубопитљив само да 8нам на чију је релацију ову опомену мађиетрат истој госпођици издао! Ја се не сећам, да је какав изасланик од мађистрата на њеном исниту био, ако то иије на релацију г. Дртмића учињено, за коју ми још ништа незнамо. Дакле ту мора сваком изгл;едати, као да је ова опомена елужила самО као изговор да се тек молбеница одбије. На коју је страну оно повишење одборског закључка требало да падне, то је ваљада

јасно. И ако иста горпођица од општине повишење није искала, имаде свога узрока, но мало само упутства Невичноме н једнакости, па би се све изравнало. * На послетку повишење првој госпођици боље да и остане , него да пропадне, чиме би м<т о и оно илеменито заузи-аање честити одборника да малакше ; али иека ту малу погрешку изравнање шТо скорије изглади. То је што сам сматрао за дужност изрећи сумњивачима. А што еам се дотакао маго дубље земунског дописнргка у „Панчевцу", то сам учинио само аа то, да кажем у колико се слажем са оном ствари, на основу које сам изазвао на јавноет. За све ово што сам написао моја чиста савест ми је у свако доба одговориа, која ме и руководила при овом послу , а мисао иа чије клеветање и онадање , то је од мене тако далеко , као што осећам да у тај пар за ове црие сенке нисам знао. У Земуну 23. октобра 1869. Мита НешковиК учитељ.

Гостијоиицу у кући грчког Фундуса одсад ћу држати као и досад, те позивам поштоване муштерије на млогобројну посету уверавајући их да ће добро послужени бити , како са добрим пијћем тако и укисним јелима. Као и досад дочићу штајибрушко пиво по умерену цену. У Земуну, 26. октобра 1869. Фраии Фасел.

®а|П)аиб бпсЛ)1)"сГ)сп @сђи1(онбЗ= ©сђаиђс П>ег1>е иеиегђтдб 1т ЗЗеегЈеђ ђађеп, ипђ сг[исђе &е(зђа!ђ Ме V. 4. @а|1е ит ЈађГгсгфеп ©еј"иф, јпђет 1ф.Не »ее (1феге, &ај» (Је [отођ1 &е(гер ђег ®ећ-апЈе аК1 аиф ©рејјеп &еГ*епЗ &еМеи( гсегђеп. 9В1е Шђег ткђ аиф т ђее Зо(де 1?а(еИ>Г1: 0&ег1апђег=531е\с »егаке1ф1. бетИп, 7. 9?о»ет1>ег 1869. ^•га«5 (>-а(|'с(.

ПОЗИВ НА ИРЕДИЛАТУ

на

СРБСКО-НАРОДИИ КАЛЕНДАР ПОД НАСЛОВОМ

за просту 1870. годину, који се налази у штамгш и с концем овога месеца биће готов. Познато ће бити сваком да сваки готово србски дом потребује календар. То сам држао себи за дужност да читалачком свету под племенитим називом „Србин" дадем уз обични календарски облик и збирку здраве поуке и забаве, тако да језгровита садржина одговори имену што га мој календар носи , а изнеће шест штампани табака на лепој хартији цена му је на комад 36 новч. са жигом, а на више купци добијају знатни добит. Наручбине се шаљу на мене управо. На Митровдан 1869. год. Милош Грабопачки у Земуну. трговац.

Шшђтафшд. 3)ег @е[ег(1д(е ег!аи1ч (|ф ђет дееђгЈеп фи&ПЈит ђ6(ПФ(( апјиЈеЈдеи, 1>а§ ег »ои 1. 9Јо»етђег 1869 Не ©а(*ђаи$!о{аШа(еи „311111 доШеиен ф1е(сђен" 1111 §аи(е ђеб феегн 3. 6. §ег{о дерасђ(с! ђа! ипђ 1?а[е1!)(1 ди(еб 0(етђгифегИег, еф(е бин(Пгфнег 2:{[сђипине, ди(ен ®јп1исг бКшоппђ, (о И)1е аиф птпие инђ {а!(е ере1|"ен наф 1>ег Ј?аг(е ји тбдИф(( (м(* Идеп фгеЈКн »егабгегфеп ичгђ, №0 $и ег 1>а? дееђг(е фиМНит ит етен д«(1деи ииђ Јађ1» гејфеп ©е(иф 1п(1е(. <8ет(т, ат 6. .91оп>етђег 1869. ^гвИЈ ®Јсрпсг. (Ј)а[(де1ч-г.

0 Б Ј А В А. Потписани узимље слободу поштованој публици објавити да је од 19. октобра т. г. узео под закуп гостионицу код „златног јелена" у кући г. Ферка где ће доброг пиајнбрушког пива и нечујског вина и лепе сремске шљивовице точити, а уз то ће поштоване муштерије служене бити по најумеренијој цени са топлим и хладним јелима, па зато се поштованој публици за многобројну посету препоручује. У ЗемЈ 7 ну 26. октобра 1809. Франц Штешгср,