Земљорадња и индустрија : поглед у њихову прошлост, садашњост и будућност

му се помоћу сточног ђубрета враћа оно што су биљке узеле за своју исхрану.

Употреба сточног ђубрета, која је почела пре више хиљада годнна, означава велпки напредак према ранијим начинима. И дан дањи, сточно ђубре долазн на прво место међу средствима да се згжља. оснажи. Оно одиста даје земљпшту скоро све матерпје које су пз њега узете, али ипак не апсолутно све. Пуно састрјака извученпх из земље остану у месу животиња и не одлазе у измет. Али кад би сточно ђубре и било по своме саставу довољно, њега нема у изобиљу, или, у најбољем случају, земљорадња зависи од сточарства: где нема стоке, не може бити добре земље. Приметило се да плодност земљишта опада пз године у годину, земља се испошњује, изнурава, док не постане сасвим бесплодна. Некадашње житнице, као Сицилија за Италију или солунско поље или барско поље, даиас су пустаре где расте само кржљава трава. Услед дугог зираћења, земља је изгубила своју снагу и постала неспособна за богате жетве.

Такво стање је било све до пре сто година. Људи су пробирали најбоља земљишта, п напуштали их кад се испосне, Тада се наука умешала, и својим напорима притекла у помоћ поклекнулој земљорадњи. При крају 18. века, утврђено је да биљке дању уппјају из ваздуха угљену киселину и да у толико боље успевају што тога има више, Тај проналазак је онда био од слабе користи, ма да су неки уносилп у стакларе велике количине тога гаса и на тај начин хранили своје биљке. Али убрзо, после 20 —30 година,