Земљорадња и индустрија : поглед у њихову прошлост, садашњост и будућност

8

утврђено је шта биљке узимају од земље, чиме се управо оне хране, који састојци су им потребнп. Чим то сазнамо, лако ће нам бити да земљи дајемо материје којих нема у довољној количпни или их уопште нема. Тпм проналаском човек је постао господар земље и свемоћан у земљорадњи. Сада ће он мењати састав самог землзмшта.

За разлику од човека и од животиње, биљка живи пола у земљи, пола над земљом. Ноен живот у земљи зависи од природе самог земљншта: од састава његовог (т. ј. материја које сачињавају ораћу земљу), од дубине слоја истоветног састава п од положаја у коме се налази земљиште (у долини, на брду, поред реке). Има извесних тешкоћа које се не могу избећи, или против којих је врло мучно борити се: то су оне које пропзлазе од климв. Данас се човек бори и против саме климе, али то је врдо напорно и необично скупо. Алп протнв земљишта се може много: то је само ствар рада и издржљивости. Кад знамо шта је бнљкама потребно, остаје да виднмо шта једном земљншту недостаје и да му то пружимо. Штпа све гпреба биљци? Ако изузмемо водоник, кисеоник и угљеник који добија из воде п из ваздуха, и седам састојака којп се налазе у свако), па и најсиромашнијој землш (силициум, сумпор, содиум, магнезиум, хлор, гвожђе и манганез), остају четири елемента које неке земље пмају у изобнљу, то су плодне земље, а у којима оскудевају друге, неплодне земље. Ти елементн су: азот, фосфор, потасиум и калциумНеједнакост земљишта отклања се ћубрењем. И за разлику од сточног ђубрета, којнм се раније