Зенит

Dichtet auch göttliche Revolutionen! Arme Geschöpfe, Uralt ist der Sand der Gesetze, Winde und Wellen und Menschen Lieben die Freiheit, weil sie nicht ist.

Donosimo u originalu izvadak iz pisma, koje je urednik primio od pesnika I, Golla: Lieber Herr Micie, nichts freut mich mehr als so ein Brief der aus unbekannter Welt ins einsame Leben hineinfliegt. Über alle Barrikaden des Stumpfsinns hinweg, in diesem kleinem Europa wird eine Brüderschaft gross. Seien Sie deshalb bedanktViel Glück und Erfolg zum „Zenit“; Wunderbare Idee, Dichtungen aller Länder, im Originaltext zu bringen. Müssen Sie tun! Hier anbei dafür ein noch unveröffentlichtes Gedicht: „Der Mensch vor dem Meer“, Man kann auf „Zenit" gespannt sein , , . Paris 18, jan, 1921, Mit brüderlichen Gruss Ihr Iwan Goll.

Euphorion

Stanislav Vinaver

Beograd

U jedno vreme vredi samo zato ući da bismo mogli potpuno iziéi iz nekog drugog v r e m e n a, Tako je govorio moj učitelj, i bio je u pravu. Ja sam bio ušao u vreme, u stil stare egipatske piramide, Što sam dublje ulazio u ta shvatanja, to sam vise postajao ono, što sam razumevao, Najzad sam presao potpuno u to egipatsko vreme. Ostala mi je jo,š samo tamna želja da i njega napustim ali kako? , ~ Novim ulaženjem u druga vrem e n a?? U ostalom teško da ću moći dugo ostati u ovome obliku. Saznao sam da će uskoro svi duhovi Egipéani biti unapredeni u Asirce. Izgleda, da se ne može i suviše dugo ostati jedno te jedno. Nigde odmora vremenom! Znači • ne može se ništa biti! Biti nešto - znači odmarati se u samome sebi zar ne? Nema odmora! Sa mnom }e čuđnovat slučaj: ja sam unazađen! Dok su toliki duhovi око mene postali Asirci, a neki čak i Feničani ja se vratih u cara Solomuna, Ne razumem vreme, Sve se nadam da raožda i nisam u njemu, u v r e m e n u? ~. Brzo idem u strmoglavljenju. Evo me zmijom mladoženjom! Evo me iz oblika u oblik, u oblak! Vreme vremuje, Znam, Duhovi su istovremeno i u napretku i u nazatku: oni žive sa dva kraja jednim krajem rastu, penju se u vremenu, drugim krajem, kao mesec opadaiu u vremenu, Kao da su na nebu bivala dva obratnih mena, meseca! I ja sam dvopolaran. Ja se još jednako sećam Egipta ~

Opet sam otišao dalje u shvatanju. Ja sam staine i Egipćanin, Ona formaeija duhova i unapredena je i unazadena, pa privremeno s njima i ja, no s tim da se vratira i iz ~iznad“ i iz ~ispod“ Egipta, Evo me u vremenu Egipta, Opet će doći momenat da se moram odluciti, Ako ne izvrsim u sebi prevrat, nosiée me opet mehanizam hierarhije, prosto zato sto negde moram biti: biéu unapređivan ili unazaden. Hteo bih postati Grk , , , Opijam se stihovima Byronovim, Život je u rastenju, Drugi poi opadanje u stvari je samo senka, koja ide u nazad, mesto sto Ы išla u napred, A duh vecito u napred ide. Byron mi je poslužio za razumevanje Homera, Pabirčim podatke, da bih sebi olakšao zadatak prelaženja u ono grčko, sto napred ide, mimo svih smetnji vremenà, Sad tek shvatam dalji zakon, najprostiji: postaje se ono sto se hoće, Trud može da izmeni pravac bivanja, zato je, cesto, koban ~ . Postao sam Grk u rastenju. Ali cu postajati naizmence i sve ono sto sam moćno želeo, О, zašto sani imao tako snažno korenje želja! Sve će se ispuniti, A dokle ću ostati Grk? Dok traje snaga fluida koji sam utrošio za tu želju, Dok bude mogia odolevati drugim raojim željama za preina čenjem, Uvek se mora hteti. Sta treba hteti? Zašto su duhovi tako neodlučni? Kolebljivi? Ili samo ja? Ja? Koji? * * * U tome je snaga živućih ljudi, onih koji imaju že* * * Ija: oni hoće da budu samo ono sto su, Želja pro* * * mene u njih je ipak samo želja, delimitine promene. Oni se menjaju, nikad sasvim, Kod nas. kod duhova, promene dolaze totalne kao pomračenja i ozarenja. Hteo bih da postanem Srednji Vek. ali ne bez * * prelaza, Hteo bih revolueijom svoga jelinstva .Ja predem u Srednji Vek, U tome smo svi duhovi sretniji, Mi možemo izvršiti skok od * * svaka dva pojma, da predemo u jedan oblik, zadržavši nešto bitno i od drugoga, A ljudi? Oni moraju da sruše ipak staro, Ljudi su očajni revolucionari, Mi smo, duhovi, izbegli potrebu revolucije. * Što vise napredujem u mudrosti, to vise čeznem da budem kao ljudi, Čovek na svakoj raskrsnici bira, ali mu je data raskrsnica, Mi, duhovi, nemamo date raskrsnice. Ja sam vezao Srednji Vek i Grčku, a mogao sam Mexiku i Pascala, Mi duhovi sami stvaramo svoje raskrsnice, Mi smo demonični, To, Ovo je sve zato što sam dosad ostvarivao samo čovečansko, u sebi, Počeću da ostvarujem duhovno u sebi, duhovno u duhu, Hoću da budem: svetlost razumevanja usled radesti bivanja

3