Зенит

чо bpi», мршав. бледих руку и увучеиа трбуха. веК инч; je саевим мали по стасу a дебео. дебео, тако дебео, да кад ce смејао, кожа c© таласала ио лиду. као летд. мпрпн морекц валови. Па кад je пре годипу дана лежао иа самрти и свн ce око н.егп иобожно молдли богу и лекар je с лекарском дсликатношћу уиитао хоће ли да зове коју личност. да ce опрости, јер су сви знали. да je одавна заљубл.ен и да je већ питао y сну за ону љубл.ену жеиу. Пробудио ее пза сна и уздигнуо. ce «неверотданом силом на полумртве руке.-иа дочео гласно да кричи: >Келиер. колпер, донссп ми једаи пасуљ. донеси ми један иасуљ « Затдм с ужапшм уздисајем пустио ce на кревет шаићући: »Гарму. сарму, сарму хоћу, три иордије. Гарму. сарму .сарму xohy.« У ово вече. после великог открића. седео je y својој iuTHjn na ce смсјао п таласи маети гонили ce мирно npeiv’o лица. Иа пољу сие je ишло обдчшш лутем. Рад. ирашипа, uoJhv идп h сунде. a дису знали онц којд су радили. који су л.убпли није знала прашина. није знало сундо ■. нису знали свн онн то. што je здао он. lia ce смејао д чекао час. јер y стаклу била je објава ; расирсдуће све y пола шест. Гмејао ce и чекао чае. Кад je на кули саборне дркве звонил-о шест сати, љегов смех лостао јо громчи, na je узео свој женевскн еат il чекао час. П кад je бдло један минут до итола шест страишо je одјекивао свод малене ћелије и дишта ce пијс чуло кроз велдку ларму емеха. A uai je бнло пола шост ирестао ј(' Иетпр Зорић да ce смеје. Тшшша je бпла потпуна. Чекао je. Чвнпло му ce да чује глас. Чекао je. Опет му ce чипило да чује глас. na je прешао до пенџера д почео да гледа ua улицу. Гиазио je једпог човека пролазећега мимо н>егове ћелнјо. »Шта радиш«. уиита. ra алхсмичар. »Идем кући« рече човек. »Зар ce ниеи раслронуо« уиита га алхемичар. »Ј « рече човек и Иетар Зоргтћ осетн две врсле сузе да својим дебелим образима, па jo лошао y кафаву »к о д A лх о м и ч a р а« и поручио »два дасуља«. 11. ДЕО ПРИПОКЕСТИ Петар Зорић. уметдик и гендје. дуго размшпл.аше о томе, како he једног даиа све да ce распрсде. све: л.удн. жи.че. деда. куће и реке и горе и иебо. улиде. иоља и сам он. Размисли. да домисли, да ho одиста скоро све да «ч» расврсве. После, дичега ие he бити ; и времо he иестатн. и иростор н пораз доћи. И то lie

бити врло ледо, рече Иетар ЗорнЕ, уметник и геније. И седео je y својој ћелији и чекао. У средини ћелијс еедео je мало дошут. a руке тврдо достављене на кољена. Смејао ce тихо и умередо. јер je бно мршав човек. »Хд Xu хи ; хи хи xi! !« Мислио je како ће битц лево када св е одједиом дестане. Намеетио je иа главу свој велики шешир, широк део метар. иа како ce смејао. тако ce велики крајевн шепшра њихали величанствено изнад главе и билн су као крила пеке уморне луде тице и њихова сепка докрдвала je цео зид дред њпм. Изненада угаспе електрика и ћелија постала je мрачном као прва ноћ y иаклу. И Петар Зорић остварио je. да ce сад све раацкшуло. a на свој ужас сам ои остао несаломљон и здрав, и тамо y мраку почео je да размишља о том. како je све сад иестало, и твегове мислд су одбадивале своје окове и иочеле да играју one-step, Скинуле су одело да нграју голе. Обукде ce иовово. да одет могу скинути одело да играју голе. Ужасад безобразлук je био H Иетар Зорић je ocehao како ce љишс љегов шешир » све време ои ce je смејао као пре. >;Хн Xu хи, xi! xi! хи !« тихо. јер je био мрлшв човек. Гве време je размишљао о томе. како je све еве сад пестало. Одједном Петар сиази. како га зове Бог. Маше ])уком, зове га. »оди овамо Петре, овамо Иетре«Одевен je био Бог y велики дшроки гаеишр, и кад je говорио, дугачки ободи шешира таласали су и бнли су као крила неке велике дијане тиде. IПта еи ти урадио Иетре, шта еи ти урадио сине мој. упита ra Бог. a Петар je блејао y Бога и ћутао. Шта си урадио мој Петре. шта си ти урадио : уиита га ловово Бог. Махао je руком и дрни птешнр ce њихао складно са руком. -- Хајдмо Петре да допијсмо литар вина да да разговоримо о томе. Келиер. келнср« викао je Бог. И келиер je био један анђео који ce звао Михаило. д био je одевен y једном великом широком шеширу, чијд су дугачки крајеви били као крила деке морске твде. П кад je то сдазио Петар ЗориР. бацио je догред па Иетар Зордћ. уметиик и гештје. вшпе ннје могао h ])аепрсиуо ce њетов ум. Тако je скончао liera]» Зорић, уметиик и гендје и само je остао његов тих умереи смех. хи хи хи. Xu Xu Xu (јер je био мршав човек). А. Brown написао je оригинал ове прииовесги Идрдлицом.