Зенит

knjigu nesretnu knjigu rima i srokova bez muzike, bez ritma, bez dinamike bez svelai? A s ovim stihovima kojima ću završiti, jer je bolje i za me i za autora želim da budu urezani u ploču prošlosti: „al onom koji strada, koji pati, dajte slobodu da on bude s 1 a b i, dozvolite mu plakati, san j a t i O svom rzličku ili visibabi,“ Mj dozvoljavamo, Ovakova knjiga, svakako je trebbia biti posvećena okovanom Simi Panduroviéu,

MISTIFIKACIJA О MISTICI. (Predavanja Društva Hrvatskih Književnika 17. III. 1921. Predavač g. Milan Marjanovié.)

Lj. M.

Mesto predavanja о mistifikaciji, čuli smo predavate о ~mistici“. Cesto smo culi same reči; mistika, okult, esoterika, teozofija a najviše naslove knjiga koje g. predavač valjda nije sasvim ni pročitao ili od njih nije ništa razumeo. Nabrajao je imena religija, koje svaki bolji čitalac čak i naših novina zna napamet, ~S literarnog gledišta" veli da je mistika vrlo interesantna i tumači je ovim rečima; 1, „Čovek se povuče unutra i vidi čitav svet i citavi s vernir“ 2, ~o njoj pišu knjige u Americi éak ~visокi“ ljudi, kao profesori, suci, Ijudi ugledni i t, d." 3, „vežbanjem misli može se udesiti život око sebe sve bolje, pa da čak i misao postane elektrika“ 4, ~Kad sam bio u Americi ... vidio sam mnogo organizacija, knjiga koje se grabe; čak u Americi Ijudi su bili „zaprepasteni“ od tih knjiga , . ,“ 5, ~Hristova nauka je lecenje ili Hristova nauka je da se leči duh“ 6, „Razlika izmedju Evropske i Indijske kulture je u tome, što I. kultura je iznutra a E, vise posveéena vanjštini, vise je mozak, ima samo pet sctila, udešava sve za „popravak života“. 7, „Karma je uzrok i posledica“!!! 8, „Ovo su sve „kurioziteti" koje čoveka više interesuju ne kao misli о ca nego kao literata“ ! 9, „Razum, mi misiimo da je apstrakcija (!); s mozgom se generalizuje“, !0, „Buda, mi misiimo da je pesimista a on je stapanje —• Nirvana“ 11, „Parsifal je cista esoterika“!!! 12, „Faust“ je pun esoterije“ !!! Ovo je Marjanoviéeva „mistika“, I ovako je to trajalo dva i pô sata, „Mistika!“ Svi su bili uvereni kako je g, Marjanovié „pametan“ čovek i kako je ta mistika uistinu „mistična”, Nikako drugačije nije nam moguće, da pokažemo u ne koliko redaka svu golotinju bednih Ijudi, koji prolazeéi svetom videse u izlozima knjižara mnoge i mnoge naslove knjiga i nama drže predavanja о „mistici“, Gospodo grada Zagreba i građani Jugoslavie verujte nama da je to najveće šarlatanstvo koje kod nas nailazi na pljesak, Pročitajte citate (oni koji znaju citati i znaju nešto raakar о mistici) pak cete se uveriti, da je g. Marjanovié najveéi mistifikator koji pod plaštom vama nepoznatih reči (a njemu nejasnih i nepoznatih pojmova!) mistifichi. jugoslavensku publiku. Ja sam se na tom predava-

nju uverio ponevo, koliko štete nanose publicisti i novinari mladoj kulturi kad govore i pišu о stvarima koje stoje van njihove moguénosti i granica, van njihovih spoznaja, van njihovih ograniéenih mozgova! О mistici moie da govori samo ume t n i k-p esnik ili fil о z оf, G, Marjanovié nije ni j e dn o. On je drveni plng, koji je st'cajem ratnih okolnosti video amerikanske masine i vrativsi se poéeo da ore Jugoslavensku Njivu bez ertala, Crtalo je zaboravio u jednoj ameriékoj knjižari, gdje je kup-o knjigu s nerazumljivim naslovom; В h a g av a d g i t a, Čuo sam da je knjižar ertalo poklonio jednom iseljeniku Jugoslavenu, da dobro izore amerikansku oranicu, a Marjanovié da j e izgubio na svom „Via Crucis“ knjigu s éudnim naslovom i vratio se u Jugoslaviju kao izgubìjeni Marjanovié „mistieni“ mistifikator mistike? . , ,

WIEN I NOVA UMETNOST

Virgil Poljanski

Wien

Umetno popularizovani i mnogo reklamovani Paul Klee iz Berlina, poznat iz „Sturma“ izložio je priliéan broj svojih dela u jednoj trgovini okvira u Wienu, Trgovci trguju umetnici umetnikuju. Niihovi interesi se ukrštavaju. Onoga casa, kad se događaju slučajevi ovakovog ukrštavanja, da umetnost silazi sa svoga puta u blato uprljane trgovačke današnjice, da se njome trguje, gubi svaj kompas u smeru prema Z e n i t u, Paul Klee! Jeli on umetnik, satirik, filozof, šarlatan, dra, stiéno mazalo ili soîista-slikar? To je vrlo teško taéno odrediti. On je dete „Sturma“, a osim toga ima i jednu vrlo uglednu tetku R e к l a m u, solidnoga nemaékoga sistema, Najjača je njegova strana duh novi đu h. Ali kad se stoji pred njegovim deiima, stvara nam se i nehotice pred oéima lice stvaraoca, koji se ciniéno smeje, , . , vidite ja sam tu umazao nekolika platna, a vi to zovete „novom umetnosti”, kao da lo razumete! Jest! I ja sam razumeo taj njegov smeh i velim, da su gotovo sva tamo izložena delà Paula Klee-a bez umetnicke vrednosti, kao slikarska ali imaju jednu drugu vrednost da su „lit er amo ouhovita, I meni se čini, da bi Paul Kle e uéinip „pametno“, kad bi se odrékao slikarstva, te pisao kozmiéke priée i pesme о zazvezdanim svetovirna, kao sto bi bilo „pametno da se Oskar Kokoschka odreée kozmiéke 1 i t er a t u r e i ostane samo slikar umetnik, Vredno je spomenuti crtež „Schleiertanz“ na коте se vidi jedan dinamički pokret linija, koje se vrte u obltku Saturnovog prstena,,. Ima i nekojh dela (dva ili tri), ko ja imaju silan pokret plohe (kubistiéki , pokušaji] premda ne predstavljaju ništa, Paul Klee! Jeli on umetnik, saiiriéar, filozof, Šarlatan, drast'cno mazalo ili sofista-slikar? Paul Klee je sofista-slikar, a iza njegovih dela stoji jedna liénost, koja nos! u sebi jedan umetniékofilozof sko-kozmički duh, koji se ne raože manifestovati u slikarstvu, jer su njegova dela „Sturmovska literatura“, koja bi se dala snažnije izraziti ele ktričnom reéi, Paul Klee je bez sumnje duhovit éovek, Kroz trgovinu okvira ulazi se u malo carstvo Lehmb ruc к оV i h linija, koje gmize po na zidovima obešenim platnima. Tek nekohko crteža, koji kao umetniéka delà putuju laganim korakora , . -

13