Зенит

Onda diletantska imitacija C. Veidta (»deus ex machina«) opet iz »Calligaria« i muzika Straussovih opusa iz restauracije »Kola« »ekspresionizam«, Publika je »otmena«, nesrae se pokazati neinteligentna te sa »velikim razumevanjem« pljeska »ekspresionizam«. Lice uprave ; povoljno. Druga pojava. Valjaju se dve drolje na teškom hrastovom krevetu a »ekspresionistički« Krizmanov portret visi kô turopoljski plemić u kojoj nacionalnoj krčmi, Glumac se svlači i postoji opasnost da skine hlače »ekspresionizam«, Autor ljubi pred zavesom ruku glavnom glumcu po o;caru Wilde-u. Treća pojava: isto tako samo malo drugačije. Svršava sa »laternora magicom« i živom slikom. Savremeni dodatak: Novi Čovek ! Otmeni čovek! (To znači valjda dandy ! ?] Šaljiva igra za decu ! U gledalištu jedan »krivi« ekspresionista se smeje i seća se mnogo Wedekinda, Strindberga, Hasenclevera i onoga koji je isfućkan u Beču sa svojom dramom, koju je autor »Ponoći« dobro video, Sutra: Novinarska oficielna kritika. Napokon! Spašeni! I mi imamo »ekspresionizam«. Mi imamo dva ekspresioniz m a. Ovo je No. 1 pra v i, Onaj u Evropi No, 2 krivi, I korektor dodaje na kraju »kritike« »Živio ekspresionizam!« Aristotel je veliki filozof, ergo i naš »Wunderkind« je v eli к i dramatičar ! (» Jug, Njiva«), Uputa : Svaki onaj koji je napisao nešto što bi se moglo zvati »drama«, »groteska«, »humoreska« i koji želi da mu je Narodno Kazalište prikazuje sa markom, ili da postane neki teaterski »faktor«, mora najmanje dva do tri meseca po pravilima novinarsko kritičarske kurtoazije napisati na nemačkom jeziku nekoliko puta da je režija g. Gavelle »sjajna«, »uspela«, da je igra g. Rajića »odlična«, »fina«, »kao obicno«, poljubiti glavnom glumcu ruku i »ekspresionistički« uspeh ne fali !

EINSTEIN.

В. Tokin.

Povodom knjige A, Moskovskog; Einstein. Einblick in seine Gedankenwelt (1921. Hamburg und Berlin). Opširna i debela knjiga A, Moskovskog dosadna je, prilično dosadna, lektira. I kad je laik mislim čovek koga ne interesuju cifre nauke, čovek koga ne zanima specialno ovaj ili onaj deo nauke, nego čovek koji traži dublji smisao nauka pročita knjigu, on se, pored svega saznanja, oseća veoma čudnovato, U njemu se stvara, u meni se stvorila, jedna nova teorija relativ i t e t a, Ona ide dalje od Einsteina. I on je podvrgnut toj teoriji relativiteta: vrednost nauke relativna je. Hipoteze se ruse i grade nove. Niti stare imaju nekcg oslonca narocitog, a najčešće ni nove. Kod Einsteina ima medutim vrlo pozitivnih vrednosti. Njegova otkrića i teorije izvršile su prevrat u nauci. Dokazao je da nema centra i da su centri, naši centri, relativni pojmovi, Ima milion centara. (Medutim mi tražimo jedan centar!) Sve je relativno. »Der Grundgedanke der Relativität ist der, das es physikalisch kein ausgezeichneten (bevorzugten) Bcw;gungszustand gibt. Ruhe und Bewegung sind auch in ihrer tiefsten physikalischen Bedeutung relative Begriffe.« Danas naročito sve je relativno. Sve se obara, sve je skoro oboreno. Einstein je morao doći u ovakovoj atmosferi, te da jcj daje i naučne oblike i dokaze. Bergson je rušio temelje zastareloj filozofiji, Došao i otišao. T, j, njegove pozitivne vrednosti ostaju, ali mnogo od njega nestalo je. Naročito je nestala raoda Bergson. Došao je Einstein, I moda Einstein je danas u jeku. I zbog nje se bojim da ne silazi i suviše brzo sa horizonta ~,,

Današnjica je prepuna relativiteta. Einstein je morao formulirati naučnu teoriju relativiteta. U današnjici-atmosferi čudesa nešto se zbiva. Mnogo se zbiva. I ovo obaranje-rušenje nije samo radi obaranja-rusenja nego zbog nečeg, zbog rasvetljavanja i raščišćavanja izlaznog puta. Znači: treba izaći! Treba izlaza ! Kod Einsteina ima vise mogućnosti izlaza, Ali ne svih. Tako Moskovski njegova knjiga rezultati razgovcra sa Einsteinom i ako Einsteinov Eckermann tvrdi da je Einstein к 1 a s ik, on nije to uvek. On je pomalo i romantik. Kao što i u ekspresionizmu ima mnogo romantike tako ima i kod njega, U opšte u ovoj predklasičnoj tazi ima mnogo romantike i bombe, Iz Einsteinove knjige (ill bolje iz knjige о Einsteinu) izlazi jedno : I. Einstein je mnogo oborio. Raščistio situaciju. 2. U nauci ništa nije sigurno, Pronalasci otkriéa, hipoteze i teorije traju samo izvesno vreme, Teorijska tačnost nauke i tačnosti teorija relativne su. Čudna kontradikcija i paradoks : Praktično se služimo i upotrebljavamo naučne rezultate i otkrića koja se teorijski mogu tumačiti pro i kontra. Repro i rekontra. Einstein ceni naročito Newtona možda zato što ga obara. Da nije bilo prvog nebi donekle bilo i drugog. Kao čovek, Einstein je idalista, pacifista i cionista, Izvrstan je muzičar. Nekad su me pacifist! oduševljavali, sve dok nisam uvideo da su malokrvni ljudi. Einsteinov pacifizatn i cionizam znak je bledunjavosti, On ne ceni Nietzschea kao filozofa (samo kao pesnika) i to mu ne valja. Tu se pokazuje slabić, Kao čovek, Einstein je idealista, pacifista i cionista. Izvrstan od najmoćnijih pokuša ja (i donekle uspešno izlaženje) izaći iz haosa. Međutim mi smo još u haosu. Još putujemo, Pripremamo i buđući Einstein biće veći od današnjeg. Einstein je učinio prvi korak: revoluciju nauke. Dali će on sam učiniti i drugi korak?

Glumačka Škola.

Glumačka Škola. Zašto postoji ne zna se. Odgovoriće se službeno : za pođmladak, A mi neslužbeno pitamo : Kakav podmladak? Rđaviji ili isto tako rđav kao podstarak. Je li to kakova dobit? Nije ! Bila je jedna javna produkcija koja je to najbolje pokazala. Ovakovih »talenata« ima po privatnim zagrebačkim kućama mnogo, Igraju bolje. Sigurno zato jer nemaju nikakovih »učitelja«, pa još ovako rđavih kao što su to u državnom institutu »Glumačkoj školi«. Kako može na pr, rđav glumac da bude dobar učitelj (T. Stг о z zi). Kako može da otkriva umetničku du š u učitelj kad on nema te duše? (B e g оv i ć). Kako može da se pobuđuje mladost za кгeаc i j u, kad ucitelj ne zna šta je to? (О griz о v i ć !). Kako može da upravlja sa nekim zavodom budućih »umetnika« kad on ne zna što bi zapravo trebala da bude »Glumačka škola«? (Livadić). Zar je Uprava smela dozvoliti, da prvi tečaj jedne škole igra neke perverzitete svoga »učitelja«, kcj; nisu za učenike i kojl ih ne mogu uzeti s one strane, s koje ih uzima umetnik? Zar je za to »Glumačka škola«, da se igraju »ljubavne scene« i mlada kevica da obuče suknju do kolena? Pa šta vam je za boga i vraga ! ? Jeste U i za čas mislili о kulturi i duši te mladosti? Možda je to najvažnije? Umetnici se ne stvaraju školama !

7 broj ZENITA,

7 broj ZENITA. Radi stanarinskih neprilika redakcije i deložacije urednika, Zenit na radost mnogih koji već dugo i nestrpljivo čekaju da prestane, ne će izaći meseca augusta (same!) nego redovno meseca septembra. Ovaj broj imao je zakašnjenje radi preopt erećenja sa »M anifestima Zenitizma«,

11