Зенит

sviju vrsti umetnosti a to Je osnovna neraogućnostSvaka umetnost samo za se može da bude umetnost! Film kao jedna od mogućnosti, koji će možda najjače izraziti pokret i ritam umetnosti, dobio je sa Conrad Veidtom svoje novo značenje možđa pobedu. On mu je dao đržim najjači umetmcki akcenat: pokret ritam unutrašnju duhovnu sugestivnu snag u. A ovi element! temeljni sastavni su deo nove umetnosti. Conrad Veidt je umetnik no V e glume i on je prvi naznačio njene nove konturc t.j. prave konture. Dali je film kao takav umetnost ili šta vise: nova umetnost to je opet treće pitanje, na koje ću kratko pokušati odgovoriti: Izgleda, da je film poslednja usavršena rezultanta leće i njezine projekcije. Uzimam ga kao najjače sredstvo: slikovni interpret ili reproduktor. Rekli smo da takove umetnosti nemože biti. Prema tome: film nije umetnost a kamoli nova umetnost. On je me h anika fotografskog aparata, električne struje i svetlosti i camera obscura. Isti zakon projekcije kao i svakog sličnog aparata, Aparat, slika, struja, platno nisu nikakova umetnost. Film je aparat a sve zajedno što se zove Kino: PROJEKCIJA UMETNOSTI. Bez umetnosti film ne može da postoji, Obrnuto je moguće. Dakle sredstvo ovisni materijal. A umetnost nije ovisna. Film je odlična tehnička mogućnost ili prometno sredstvo, da se projekcija (živa slika) umetnosti pruži milijunima ljudi raznih jezika i naroda a to je njegova n a jVe ć a vrednost i realizacija. On je uza sve to svečovečji i budućnost mu je kao faktoru svekulture velika kao i električnoj struji kao svetlosti koja svima jednako gori. Oči su jedini svečovječji »jezik« a razni jezici raznih naroda su ogromna zapreka ideji čovečanstva. Svaka umetnost morala bi imati jedan jezik za sve Ijude i jedan doživljaj. Svaka kreacija Conrada Veidta je jedan umetnički doživljaj. Hvala projekciji i platnu, Njegova gluma je sugestija nekog hipnotizera i magnetizovanje nekog magičara, (Svaki umetnik naročito gluraac mora da je sugestor i magičar.) Njegova gluma je (pogled, trzaj lica, pokret i linija koja je često pies živaca) elektrizovanje i telepatija nekog okultnog čoveka (On je odličan medij i uvereni spiritista!) Conrad Veiđt koji svaku unutrašnju bol, svaki metafizički doživljaj, svaki apstraktni fenomen prenaša samo pomoću materije svoga tela a najviše lica i okultnih očiju velik je umetnik i nov kao gluma c. On nosi novo vreme u sebi. Njegova gluma ima neku još nepoznatu mistiku duhovnog života koja je dana samo retkima i velikima. On se kreće na filmu kao neke bačene erne sene u proslor i nije nikako slučaj da su njegove haljine gotovo uvek i svuda erne i da su njegove kreacije sablasne i mistične, Conrad Veidt danas je: umetnik. Vrlo mlad i vrlo velik. P, S, roden je u Potsdamu kraj Berlina januara 1893, Bio je Reinhardov scenski glumac 1913/14, Za vreme rata ne ostaje posteden; g. 1917 bio je vojnik-glumac (Frontteater u Tilsitu). Njegove kreacije su: »Strašne price« (film koji je dobio 11, nagradu na internacionalnom natecanju) »N akaze« i prvi pokušaj ekspresionizma »C a1igari« za koga je naročito za-

služan zavod »Mosinger«, da ga je video bar jedan mali deo Zagreba, Još nešto: držim da sam prvi koji svraćam naročitu pažnju na Conrada Veidta. Promatrao sam ga od prvog njegovog nastupa do danas. U prvom početku i ako malo nesigurnom osetio sam njegovu buduću snagu. Nisam se prevario. Danas to konstatujem sa naročitim zadovoljstvom, Nedavno bilo je reči o njemu u jednom dnevnom listu. Moji »prijatelji« bili su brži od mene, pošto sam ih ja na njega upozorio kao i na to da se već dugo vremena spreraam da pišem o njegovom novom značenju. Činim to nesmetano iza toga pošto smatram da je to prva reč o njemu.

Aleksander Blok.

Aleksander Blok, Umro je u jednoj bednoj petrogradskoj bolnici pesnik »Dvanaestorice« od gladi. On je jedan od pretstavnika ruskog skitizma čiju smo mi pesmu »Skiti« doneli u treéem broju na ruskom. »Dvanaestorica« pesma révolu* cije, prevedena je na više jezika, Na francuskom jeziku vrlo je luksusno sa crtežima Larionowa izdanje Powoloszkoga u Parizu. U idućem broju donećemo za »Zenit« pisani članak o Bloku iz pera jednog ruskog književnika pesnika koji žive u Berlinu i koji je podržavao veze sa pokojnim pesnikom.

»Težak Spomin«

»Klub Mladih« u Ljubljani nije mogao biti reprezentativno zastupan kako je bilo predviđeno, radi tehničkih zapreka, pošto nismo mogli u Zagrebu složiti kompoziciju muzičara Marija Kogoja, Donosimo samo reprodukciju Frana Kralja »Težak Spomin« koja po svojoj umetničkoj individualnoj koncepciji dokazuje, da nova umetnost nije fraza i da Slovenac Fran Kra I j naročito sa ovom plastičnom skulpturom daje jednu duhovnu liniju i konture nove vajarske umetnosti u nas. »Težak Spomin« nije nikakovo modelovanje linija čovečje, glave, jer to nije za umetnost od nikakove važnosti, nego je u materiji ovaploéen jedan umetnički duhovni doživljaj. Ne bi se moglo reći da je u nas videna i Jedna ovakova skulptura. Češki slikari.

Češki slikari. Donosimo reprezentaciju najmlađe češke umetničke generacije koja se kupi oko revije »Vera ikon«, koju u Češkoj zovu »levica«: Hoffmeister, Havliček, Teige, Süss, Vaüek, Wachsmann i dr. Svi nisu mogli ući u ovaj broj, pošto je preopterećen, pa ćemo one izostale doneti u sledećem.

J. Havliček - Prag Arhitektura

Vlasnik i odgovorni urednik LJUBOMIR MICIĆ, Tisak »TIPOGRAFIJA« d. d,, Zagreb,

Pretplata „ZENITA“ Na celu godinu 30 dinara Na pola godine 15 dinara Pojedinl broj 3 dinara. Za inostranstvo u franclma. Izlazi redovno svakog prvog u mesecu. Rukopisi se ne vraćaju.