Зенит

V. Izlog trgovina pušaka gladne grlate cevi vrebaju na moju glavu bum prask i sveta nestaje celog a onda večna pustoš ili ? Trgovina mrtvačkih sanduka Sanduci prazni Ne, ne neeeeece Ja još nisam umro ja sam živ ja erno pijcm vino ја lepe bele Ijubim ženc ja sunčane grlim dane ja spaljujem zastavu života svoga vijugastim cestama svetova, VI. Iz mraka noći na mc laje stotine pasa u jcdnoj lampi umire svetlo žuto na kućama prozori umorni od dana dremaju, Tramvaj broj kroz ulicu pobedu slavi a moja fortuna u leđa probodena na šiljastom broju i dreči, VII. U noć u dan dugc poraskrštene ceste šibaju ja putujem putujem ulicama i cestama tramvajima vozovima i čovekovu tražim cestu, ljuju daleko u noći lokomotiva veselo vriska vatrom napojena.

MAKROSKOP

Сarrу Hauser

Wien

Carry Hauser je čovek koji se sasvim povukao. On ne sudeluje u demoralizaciji poratnog vremena. On ne sudcluje u trgovČcnju sveta. On stoji s onu stranu malerialnih i inteleklualnih izmena raznih slojcva, s onu stranu lude vrcmenske požude za »rcalnostima« u poseđu i uživanju. Povuéen u jedno zaboravljeno selo, udesio je svoju samostansku écliju kao ateljc i radi. Samo katkada poscćuju ga umetnici koji živu u malim varošima ili na posedima u dalekoj okolici i koji slično

misle kao on. Kao jedna prosečna produktivna priroda, dao je od sebo jedno začudno mnoštvo delà, svladao neizmerno preobraženjc, osećajući najdublje svaku žilu vremena. Fred naraa lcži bogati broj uljenih slika koje vladaju stenama, Čitave шаре litografija, crlcža, akvarcla, i žarkih slika obojenog tuša. U mršavom, od sunca i ćistog zraka žutoopaljcnom čoveku živc jedno duboko proziranjc scdmostrukog svetla. duhovni, svetovni i istinski žarki komad Orienta. Iz mudro izrađenog kubičnog pozvuka izrađuje sc sadižina slika, šlo >-prozirno slušaju božjc stvari« (takav sani negde pročitao slih o novom slikarstvu), mcdrocrveni andeo survava sc i objavljujc; bio sam Barok, sada sjajim svetu Gcomclriju. Wien 1921 (Prevod s nemačkog rukopisa)

Rolf Henkl

Kolektivna izložba Vilka Gecana

Umetnički paviljon. Zagreb, 1921. Umetnost шога biti stvaranje novoga, Slikarstvo i umetnost dva su zascbna pojma, Oni koji nc znaju što je umetnosl, drže da jc svako slikarslvo ujcdno i umetnosl. (Mnogo je slikara i vrlo malo umetnika.) U tome sc slikari i njihovi »kriličari« upravo po pravilu varaju. Nijc svaki slikar umctnik! Ima ih koji su dobri slikari a nisu umctnici jcr umclnik znaći: biti stvaralac novoga. Sa ovom prcdpostavkcm stojim i u kolektivnoj izložbi Vilka G ec ana. Ja imam naročito razloga da žalim što jc izložba Vilka Gecana samo s lika r ska. Ü potpunom i najboljem smislu te reči. Pokazao je da jc dobar slikar. da dobro barata s kistom u dve dimenzije, da ima cscćaj za boju, da portretira ne uvck bas mahinalno, da komponira slike u trokut i t.d. I to je sve. Svakako sva dobra svojstva koja su potrebna da jedan slikar kao što je Gecan postanc i umetnik-stvara!ac. On to u ovome času, na svojcj kolektivnoj izložbi nij e. Ničim sc nc može opravdati ova degresija. Ovdc nema opravdanja. Trcba jakog ukora! Gecanov ciklus crteža »Klinika« u IX. izložbi »Proljetnog Salona« pružio mi je mnogo jamstva i nađe (uz Ta rt а lju i Š umanovi ć a koji nije bio zastupan vidi »Nova Evropa« 16. XII. 920.) da nas j oš malo vremena deli od epohe jugoslavcnskc stvaralaéke umetnosti. Ova izložba je zatajila. Nipošlo ovo ne znnči, da Gecan nije spnsoban da bude umctnik-stvaraiac. I na ovoj izložbi pokazuju njegovi crleži koji su s nepravom polisnuti u levi. kut, da je njcgova najličnija, jaka i pozitivna nota u crtcz.ima koji nosc sebom u prostor a nc u bojama akata i mesa golih žena kojc je već »preko jego« đosađno i odvratno. (Vcčni dosadni svima zajcdniéki motivi od pamtiveka do danas.) Umetnikova je duz.nost da iznade svoje nove motive i forme. Gecanova đužnost je da po č ne na liénoj bazi iz levoga kuta izložbc, gdc žalosno živu njegovi najbolji i stvaralački crtcži a slikarsku izložbu da preerta jcdnim jakim i nemilosrdnim potezom svoga kista. (Atmosfera »umctničkih ateljca« rdavo deluje na pojedincc koji. nisu dovoljno jakl. da joj se odupru nego podležu slabijima što mažu platna i črčkaju o umctnosti.) P, S. Povodom ove izložbe spominjao sc i »zcnitizam« bcz ikakove veze s njime. To je bas dokaz da ti pisari ne znaju što da kažu o jcdnom a što o drugom. Spojili su valjda to što su Gecanova dva crteža bila reprodukovana u »Zenitu«. To nc znači da njegove slike imaju, a ova izložba pogotovo, išta zajedničkog sa zenitizmom. Najprije sc očcšala neka plcmenita von Vukelić u »Agr. Tagbialtu« suvereno izbacivši reči »zenitistische Blödsinn«, a onda g, Nehajevu »Jut. Listu«. G, Nehajev ima peh da o pojedinim mladim slikarima piše uvek iza mene. Ja zato još uvck nisam ništa kriv što neka von Vukclić i g. Nehajev ništa ne znaju

10