Зенит

0 umelnosli. Ovom poslcdnjem ur.ietnost je bar a onoj prvoj umetnost je; ženska kratka pamci i samo zato postoji valjda »zenilistische Blödsinn«. Kad je reč o slikarstvu još i ovo: Ima neko slikarsko mazalo 1 prodavalo koje pušta urednik »Novosti« da trabunja o slikarima i umetnosti. Hvali Slovcnca Šantcla (ovaj je slikar modnih listova!], kuđi nezgrapno braéu Kraij (jer su pozitivni!) i izrugiva «nemacke surove i fabrikantske škole Pechsteina (!) Grossmanna i t. d.« Ovaj fabrikant se obično potpisuje a ovoga puta sloje samo tri slova jer je izvalio tri gluposti M. D, Gj.-urić (»Novosti« 2. X. 921,).

J. Havliček Praha Crtež

Stanko Tomašić : Modri Čovek,

Stanko Tomašić : Modri Čovek, Ova kino-novela svakako je interesantna s obzirom na ferrnu i s obzirom na autora, koga je mučio Čovck i Bog. Čini se da je Modri Čovek Tonrišićev poslednji trzaj od Boga i crkve. Tornjcvi crkava su se srušili (ili sc ruse) Bog je odbegao negde dalcko a ostao je samo Č ovek. »Na Čoveka pao je svemir« nije stih koji rstaje bez dclovanja. On je jak i dubok. On obara Boga, pred kojim je u svojoj tužnoj mladosti (tamnice, ludnicc i rata) toliko bcžao od straha i slabosli. »Jači sam od Boga. On je stvorio Čoveka od gliba. A ja sehe Čoveka od Životinje.« Ipak čini sc danas, potrebno je oboriti Boga da sc digne Čovek. Čovek bez Boga lekar je Čovek. »Ljudski Bcg je krvav« veli Tomašić bez ikakove poze i patosa. Pesnikova reč vremena u kaosu stvaranja. Dclo je van tradicija. Linija mu je malo ncsigurna prekidana, Nije delo jcdnoga daha ali zato jednoga duha. Nova delà trebaju svakako naslali u jednom dahu i ritmu.

Narodno kazalište.

Narodno kazalište. I. Premijera Đuro Dimović: Vojvoda Moшč ilo, Režija: Josip Ivakié. 1. IX. 1921. Nije nikakvo čudo: tragedija je propala. (Mora da propane kad je tragedija!), Propast nosi na ledima sam autor. (Sudbina svakog autora koji deli »slavu« i »propast«!) Ali ta tragedija »Vojvoda Momčilo« nikako nije bila tragićna. Zašto? Valjda zato što Ijudi danas nisu vise tako raspoložcni ili zato što gosp. rcžiser nije nikako tragičan. Šta višc! On je šaljivdžija. On si je dozvolio da napravi šalu sa ozbiljnim »Vojvodom Momćilom« i njegovim autorom, Zašto nije g. autor bio prisutan, pa se poslužio buzdovanom to mi je i danas čudno. Jer ipak dozvoliti da se iz vlastite drame pravi neslana sala na sceni, slahost je g. Dimovic'u. Vi sc nemate ništa tužiti poslc svršenoga čina. Vi ste unapred znali da iza činova pada uvek zavesa, Ovdc nije pala zavesa nego autor pred nesposobnim šablonskim pozorišnim poslom. Ja ovdc ne ću da govorim o umetničkoj vrednosü same fragedije, jer tu je mojc mišlcnje određeno vcé samim stavom »Zenita«. Ja govorim nezavisno sa strane o zaštiti autora uopštc i mogao bi rcéi samo to, da Narodno Pozorištc nosi moralnu odgovornosl za ovakove diletantske sale, ne dajuéi si ni toliko truda, da prouêi jedno delo jugoslavenskcg autora bar toliko koliko zahteva autor i toliko da ga iznesu kako zahteva delo. Narodno Pozorištc sa sposobnijom rczijom i glumeima kad bi znalo šlo o postavljanju jednc drame koja zahteva neovisnu individualnu kreaciju i koncepciju, mcglo je imati sa »Vojvodom Momčilom« svoj »nacionalni« uspch. II. Premijera Osip Dimov : Nju. Režija: Milan Bcgović po režiji Neue Wiener Bühne Dra, Runcîa. 14. IX. 1921. Ovdc je tipièan primer jedne bczobzirne hohštaplcrije. Da tako vu pomaže Narodno Pczorište i pokrajinska vlada u Zagrcbu nije čudo, jer potrebni su »sposobni« mistifikatori svakom velikom gradu pa i u Zagrcbu, koji to po ovome postaje. Najmanje pred deset i vise godina napisana je kabaretska lirika »Nju« i. prešla je đobar broj puta pcšlanske Varietee i nekoje »velike pozornice Evropc«. Sad tek pravi sc kod nas krpz novinc jedna nedoliena rcklama (čak i g. Lunaček pišc sentimenlalno i zanosno u oči premijere!) da je Dimcv »najmarkanlniji predstavnik ruske moderne drame« (!!), u »Kazališnom I.istu« izlazi »analiza« iz pcra prof. Bcgcvića (za kevice i posctnikc barova!) којош taj scnzuaUsla draška Ijude i mami na škakljivi lepak svc u Narodno Pozorište. Kad se skupno pogleđa na laj kabaretni vašar bogami čoveka zaboli tako da se smejc. A što vom je ta »Nju«? Ništa! Kič! Dali je to mogućc da je to uopštc napisao jedan Rus? Nije! Ne može da bilde! Mi smatramo da je to uvreda ako se govori da je »Nju« r u s k a drama. Ko zna ko je i šta je taj poštovani »pretstavnik ruske moderne«? Znamo samo da je rdav dramuticar. Ja držira da nijedan Rus ne možc napisati ovaku rdavu dramu. Kako se smelo ono sve da napiše? Zar Vas zbilja svc vučc za nos taj senzualista Begović, koji je priredio »reziju« za našu sccnu po rez.ijskoj knjizi »Neue Wiener Bühne« čini mi se dra. Runda koju mi je pokazivao. Zar on koji je onako podlo napao i izgrdio jednog Rusa i stranca dobrog režisera Ozarovskoga samo da dode na njegovo mesto? Zar sve to nije komiöno i prozirno? A tko je napisao u »Obzoru« onaj nepotpisani napad na pozorištc i ondašnju imenovanu upravu bana Tomljenovk'a i kad je bila u jeku ona znamenita politička kriza pozorišta? Možđa zna imitaterski rcžiser g. Bcgović što o tome, pošto mi je polovicu feljtona dan pre izgovorio na desno uho!?

11