Зенит

A tko Je posle toga nagovarao Lj. Micića u vladinoj sobi sadanjeg intcndanta, da napane pozorištc i naglasi kako bi Ircbao on doći u upravu i na rcpcrtoar. Ta on je jedini »veliki« »dramaturg« (Vidi se po izboru »Nju« i kopiji jcdnc rcžijc N. W. Bühne.) Zašto taj »veliki« »dramaturg« nije režirao jedno nigde ne igrano delo ili jednom bar negde pokazao dokumentarno, da je bio na ikojem vanjskom pozoriStu dramaturg (ne u Varieteu!). Taj gospodin služi se tom markom, pa mu je čak i g, Dimović nasco oslovivši ga »vclikom titulom«. (Pisao je novinsko izvcštajc u Beču). Pa da je bio zar bi mu njegova nevrednost i nesposobnost spala ma i za jedan milimctar. Naprotiv! Dobili bi najrdavije mi šlcnjc o lakovom pozorištu gdc bi g. Begović mogao da bude dramaturg. Zar da neprcslano nasedatc nekom pozorišnom »stručnjaku« (g. Dirnoviću jcstc li poludili?) koji ne vidi možda nijcdnu rekvizitu više od žcnskih nogu cipelica, Ijubakanja i seksualnih štimunga. Tu leži sva njcgova pozorišna sprema. Sva litcratura. On više nezm. Da zna, ne bi imali tu sreću, da vidimo »Nju«. Oko sve te »Nju« interesujc mc još i ovo; Tko je napisao référât sutradan u »Novoslima«, gdc jc g. Bcgović »službeni kritičar« a da nije označen nikakovom Šifrom? Frapantno je pisan rečnikom samog g. Begovića (Oprostitc mi šlo sam zloban.) Isti jc »stručno« podvukao rep kad je trebalo рreша Dimoviću nastupiti i odgovarati kao čovek za svoj napad. No lo јс ipak bilo malo nczgodno pošto je u »Kritici« pisao povoljno. Šta više! Zar baš da ovakvom šantanskom »pozorišnom stručnjaku« i zarđalom diletantu nasedaju svi od reda? To znači, da oni sami nisu bolji. Tout comme chez nous!

Literarija.

Literarija. I. Dužni smo »Kritici« da damo još jedan dokumenat o vrednosti i snazi njcnih saradnika. Rcdakcija, valjda g. prvi urednik (g. Wiesner zar vam se dâ da budete stafaža?) uzcla je u obranu jednog koji je na prvom vclru nestao i tako ga je »odlično« branila, da bi štićenik ako bi imao kuraže morao da übije branitclja pa onda sebc. Oba su suvišna. Da g. Krklcc (u » Misli« s pravom zvan Crklec) plagira i transformira desno i levo evo još dokaza: »Dama s kavalirom, Par iz porculana Svetlo se glediju V zadnjcm ognju dans« (Autor Dragutin Domjanić »Kipci i Popevkc« slrana 34. pcsria »Figurice« narcčje: kajkavski), »U sobi gasne zadnja svetlost dan a, a žutim mirom sjaju tihc urc i dvc figurice iz porculana« (Pscudcautor Gustav Krklec »Srebrna Cesta« strana 35. pesma »Majmun i Budha« (štampana u »Kritici«) narečjc: štokavski). Mi đržimo da uvek treba iskrcno štititi autora a ne plagijatora, U ostalom. to je sve oko »Kritike« gde ćc ođsada (a već su i počcli) saradivati na vidnim mestima oni kojc je »Zenit« ođbacio. Samo tako možc da bude, obrnuto nikada. Vinaver baš odlično spada po svom mentaliletu u ovaj krug, koga sacinjavaju: Begovir pisac autokritika austrohvalospeva, Grado Artur barun Benko —, uvodnicar »Kritike« nre austrijski okružni prcdstojnik u Biharu. K r1 e ž a bivši rlamenaš-komunista koga jo »Nova Evrcpa« kao takovog demantovala — Đ ur i ć kosovski ekumenac B u bli ć koji samo koketira s revolucionarstvom Kovac pesnik »Ko-

priva« (još fali Tokio) sve pod pokroviteljstvojn velikog i moćnog mcštra prvog urednika koji re simpatično i divno napisati u dnevnim novinama o svakom pojedincu prekrasan cpilcton preporučivši sc time za buduću saradnju i pomaganje oko njegovog besomuenog lova za pozieijom. Igra kolo, igra kolo kolcvode nema Kad čitamo »Kritiku« alaj nam se drema. Baš sve tako kako mora da bude. Svoj k svomu! Pravo licc savremene literarije. 11. Pod ovaj ebner sa ncšto vrlo malo izuzelka spada i »Srpski Književni Glasnik«. Svakako on nije ovako nemogue konglomerat kao ovaj göre. No tko jc ipak kriv uredniku g. Jovanoviću, da stampa pesmc Rastka Pctrovića koje »Zenit« nije hteo da štampa. Obrnuto bilo bi još svatljivo, aii ovako, vi slrogo visoki i autoritalivni pa takav peh. Vi koji »Zenit« niste ni zabcležili vi ogledalo savremene književnosli. Ciliraü stc doduše »manifest zenitizrna« pa niste znali ni prepisati. Pomcšali ste pojmovc kao što mcšate vrednosti. Vase je mcrilo: ako je u »S, K, G.« onda jc dobro. Ako nije, ne valja! E pa što štampale bivšc odbijene saradnike »Zenila«? Zar je možda g. V. Bogdanović u članku »Nova Poezija« pokazao svoju golotinju i potpunu zbrku pojmova koju jc uhvatio po novinama i kafanskim razgovorima? Pa naravno potpunu golotinju. Prcd nekoliko mcseca pisao je u fcljtonu »Republiken povodom »Zcnita« druga č iec o novoj poeziji. Čak rugao se svome sadanjem drugu R. Pelroviću ko me je »Zenit« otvorio put kao i mnogima. Kad puta ne mogu da nastavo, razumljivo je da oslnju vama otpaci! Samo nastavile. Poro Sv, Stcfanovira čeka ver, da vas odmah pohvali ako štampatc još nekoga, hoga je »Zenit« odbacio, Jedan nemački pisac nazvao je Ch. L. Philippa: »literarischer Vagabund«, Kad bi ovaj pisac živeo u našoj sredini on bi imao mnogo razloga da onu prvu grupu nazove istim imenom a ovu drugu - drugim .. . III. Teško Je sve pcznavali. Siroka je zemlja. Ali po pisanju nekc »Nove Svetlosti« izgleda, da su to ncki malisani, Njima treba dati po prstima i upezoriti ih, da ne kompiliruju i ne kradu »Zenit« a u isto vrcme ga napadati, to jc suviše nctaktično i daèki. Svakako jc simpatičnijc, da dcluje »Zenit« nego koja druga revija. Ima nade. No prepisivanje ipak nije dopušteno.

Kino.

Kino. Kino je svuda preoteo maha. KinematograH postali su mederni hramovi Ijudi. Ovo ne sme da se zaboravi i treba da svaka zemlja vodi o tome računa. Mnogo vise nego se to čini kod nas. Kod nas je kino prcpušten vlasnicima-trgovcima kojima jc samo matcrijalni dco pred očima i u rukama Ijudi koji nemaju nikakove druge sposobnosti nego sticati novae. Slabo se posveruje pa/.nja tome vrlo jaknm fakloru kullure dok u neuređnoj Rusiji već odavno postoji sektor za kino u komesarijatu za pučku prosvetu. Naši kinematografi preplavljeni su najnemogurnijim filmoviraa kcjc vlasnici po svojoj volji objavljuju ulicama kao scnzacijc i seku u bczbroj epoha opet iz novčanih razloga, Ljudi grnu i padaju u nesvest a nijedan kino još dosada nije si dao Iruda da uredi i numerira stolicc. Čudno je da oni koji imaju zapovcdnu reč nisu ništa uèinili da se zastiti pojedinac od divljc stiske i jurnjave za mestima. Filmovi su pro.šlog meseca gotovo nikakove ili vrlo male vrednosti ; Cîrkus King (Balkan-Kino) u VI epoha (!) pobudio jc mnogo interesa sa simpaličnim Eddy Polorn, koji jc odliéan akrobala »prirodan« glumac. Film je sav vrlo »prirodan« i brutalan. Svaka epoha po jcdna oćajna bitka na šake. To jc akeent sviju amerikanskih filmova. Slikc dobre, glumei požrtvovni, gotovo sve epohe: isto tako samo malo drugačije.

12