Зенит

Najsimpatičnija crta u njem jc bratstvo čovcka i majmuna, čistc Ijubavi za čovcka, pravde i pokrcla. Mnogo još fali do umctničkog filma. One neumcsne imitacije telefona, pucanja, auto-trube itd. treba da u buduće izostanu. Pauci (Melropol-kino) nemački film (opet epohe!) s Carl de Vogtom i Ressl Orla dosadni glumci prepuni patosa. Na svakom koraku vidi se da hodaju po pozornici i sceni koje su često bile vrlo dobro postavljene i osvetljene. (Najboljc se na filmu vidi moć i snaga svctla.) Pronevjeritelj milijuna (Apolo—Union-kino) podproscčni film rđave nemačke produkcije, Premalo duha a suviše početnićke i glumačke režiserskc naivnosti. Grof Cagliostro (Balkan-kino) film posve negativne vrednosti sa raskošnim slikama, opremom i dvoranama, Gotovo svi najbolji filmski glumci kao; Conrad Veidt, Reinhold Schänzel, Anita Berber i Conrad Götz nisu imali prilikc da se pokažu takovi kakovi su oni u drugim i prvorazrednim filmovima, Svakako se mora nastojati, da se izbor filma učini po jednom inerilu kulturno-umetničkc vrednosti, pošto on može u masama naroda i van građova najviše pokazati jedan plus i neposredno delovanje. Svuda su naslovi i prevodi filmova pisani najnakaradnijim našim jezikom. U tom se odlikuje »Olymp-kino« i filmovi »Bosne«, Potrebno je da sc odlučno poradi protiv toga povređivanja. Držim, da je to od veće važnosti za gomüe nego mnogo toga. Piedlog: Država treba da monopolise sve kinematografe u Jugoslaviji (koji bi potpali pod Ministarstvo Prosvetc), i vodi strogi nadzor o delovanju jednog vrlo važ nog faktora kullure i narodnog prosvcćivanja. Zašto mi tako rctko vidamo dobar i umetniêki film?

Zenit broj 4. je rasprodan i vise novim pretplatnicima mi ne možemo udovoljiti.

Karel Teige Praha Prag 1920

Krađa naslova.

Krađa naslova, Vcé je bilo govora o naslovu »IstoČni Greh.« Opct je nastala takova jedna nužda, da sc zaštitim sam kad to drugi ne eine, »Tipografija« koja je štampala шој »Istočni Greh«, izdala je u svojoj nakladi »Istočni Grijeh« roman od nekog Kumičića, Niko se nije osvrnuo na ovu krađu naslova, za koju postoji u zapadno-evropskim zemljama zaštita autorskog prava i pred samim sudom. Bio je jedan sličan slučaj u Francuskoj, gde je dotični kažnjen vclikom svotom novca te gubitkom prava na ukradeni naslov, da je čitava naklada posljednjega morala biti uništena. Da li je ovu bezobzirnost, ako niko ne, primetilo bar »Društvo Hrvatskih Književnika«, čiji sam ja élan ?

Albatros.

Albatros. Pošto mi od jednoga urednika ove Biblioteke u Beogradu, (koji je рге bio i saradnik ove revije) nije nipošto uspelo, na nekoliko pismenih upita dobiti odgovor da doznam sudbinu mojih pesama koje je isti još u februaru o, g. tražio za Antologiju koju će u buduénosti izdati, to ovim putem zabranjujem štampanje mojih pesama u istoj Antologiji. Micić.

Pesnik bez rukavica.

Pesnik bez rukavica. Ako niko a ono g. Ćurčin sâm drži da je pesnik. Kako ne ? Pesnik koji peva o seljaku ne pruža svoju uredničku ruku svakome i u svako doba. Moj prvi susrct s njime bio jc vrlo karaktcrisličan : »Oprostite, ne rukujem se u rukavicama« reče g. Ćurčin u redakeiji »Nove Evrope« »Ja sam Eng 1 e z«. Skinera rukavicu, nimalo zbunjen pred tom engleskom suffragetkom miss Churchin. Sednem, iako nisam imao nakane, produžim bez rukavica: »Nova Evropa« ne valja jer je stara. Dao sam moj rukopis u nadi da bude bolja.« Kod toga smo se rastali. Danas, on vraéa 7. broj »Zcnita« (ostale poslane brojeve nije vratioj a na omotu piše crvenom olovkom velevažno : »Z amena nije mogu ć a.« Doista ! Ne sarno pesnik nego urednik i čovek bez rukavica. Nova Evropa! Englez iz Vojvodine!

»Osim ako se zenitizam uzme literarno i ozbiljno.«

»Osim ako se zenitizam uzme literarno i ozbiljno.« Ovako g. Lunaček u »Obzoru« pišući o Prohaskinom »Pregledu«. Mislite U g. Lunaček, da je Vaša ozbiljnost veća ako zenitizam uzmete neozbiljno. Ona je bezuvetno manja i lim literarnija. Zenitizam nikako ne može biti uzet literarno, jer on je révolta protiv literature a za afirmaciju umetnosti!

Savremenik.

Savremenik, »Reprezentativna hrvatska revija« za šibere i bankare (pošto oni jedini mogu da plate 100 K) izašla je, ali je naša rcdakcija nije primila, pa vise o njoj ne može ni da kaže. »Jularnji List« javlja, da je napravila »veliki uspeh« ц Evropi (Lov za jadnom Evropom!) kod jednog engleskog zavoda za oglašivanje. All right!

Ivan Goll ; Paris brennt.

Ivan Goll : Paris brennt. Zenitističko delo Ivana Golla štampano Je sa 8 klišeja (fotografije Parisa) i jednim klišejom Mih. S. Petrova, koje je štampano samo na nemačkom, dobivaju prctplatnici »Zenita« uz popusnu cenu od 3 dinara. Pošto smo prvu svesku »Biblioteke Zenit« slali svakom pretplatniku, a od njih nisu poslali novae nego samo d vo jic a, to ce se ovoga puta slati samo uz unapred poslani novae i na zahtev pojedinca. Naklada je samo 1000 komada, cd kojih je 800 već određeno za Nemačku. Samo ostatak od 200 primeraka je na raspolaganju. »Radiogrami« nisu šlampani po želji autora.

Iz redakcije.

Iz redakcije. G. Ivan Goll, po vlastitoj želji i inicijativi stupa u redakciju »Zenita« i kao njegov zastupnik za zapadnu Evropu. Time je svakako olakšan razvitak i njegovog pokreta, čiju koncepciju Istok—Zapad, Goll sasvim potpisuje.