Зенит

MAKROSKOP

Savremeno novo i slućeno slikarstvo.

Savremeno novo i slućeno slikarstvo. Gore je moje mišljenje o savremenom novom slikarstvu koje nesme da posluzi kao negahvno onima koji su uopšle protiv nove umctnosti. Ovo samo s naše strane treba i tc kako da bade primcnjeno posijcdnim dvema izložbama »broletnog balona« jer mi vise ne možemo gledati sa jugoslavenske taćkc glcdišta nego sa opšte savremenog da nc kažem evropskog glcdišta. Činim to ovako opširno zato, da ncki slikari, kcji su tek d anas pretstavnici nove umctnosti došavši iz Гапга ne imslc i ne žive u obmam da je njihov rad otknéc, a ne osecajuci, da su u stvan samo poéctak jednog davnog poćetka koji je veé van naàe zcmijc svršetak. INeka uza sve to znaju, da su oni samo sledbenici a ne slvaraoci koji bi sa svojim talentom kad bi vise bazirao na liènosti mogli dati i stvonti nešto opšte novo. irebalo se poslužiti samo element ima, a nipošto ne kopirati ncšto u celosti, jer postoji bezuvetno ditercncijacija naroćito naših duša kao i naših duhova. Sava Šu manović: slikar-plastik materializuje poput ostalih kubista. hladan, proračunan, deskriptivan, borma (oštri bridovi strogo zatvoreni) samo su iasada jcdne neduševne prazninc. boja sporedan dekor forme, borma mu je konaêni Ciij. Prvi je prekinuo sa slarim kod nas 1920. i 1921. iako su to učmili Braque i Picasso »tamo daleko« 1906, g. Oni su stvarali i krčili puteve a ostali dolazih su za njima, Bezuvetno njihova je akcija nova i individualna. Šumanovićeva je poslicstum i ncindividualna. On ima doduše hronološku zaslugu da s njim poćinje formalni kubizam u jugoslavenskom si.karstvu i ako u svom primarnom stadiju. Nije tome kriv Šumanović. Krivo je vreme našeg balkanskog voza koje ima do sada 15 godina zakašnjenja. On nije kriv što su Picasso, Braque, Léger, Gleizes i dr. dali sve to pre njega a tnožda i završili, Isto lako, šlo postoji analogija i variante: Picasso slika »pesnika«, Sumanović »skulptora«. Arhipenko »nature morte« s urom na pola, Šumanoviću je i to zapelo za oko, I t. d. i t, d. Sibe Miličić: Slika u inipresionistićkom sLlu sa kubističkom tehnikom valjka. Sve to preliva limunovom i modrom bojom. Miran od »radosti« i slabosti da dâ višc od drugih, Budite svi m.rni. Sve je veé dano »isto tako samo malo drugacije«, Takove lepeze i linije ruku video sam na slici Marie Laurencin. (»Dve lutke« donosimo u reprodukciji, da pokažemo kako je jadna i slaba ta »poslednja rcč Pariza« kako se izvoleo izraziti zapadomanijak g. Šumanović za koga je Kandinski »kičer!«) Osim slika izložio je i svoje rukopise u »Slobodnoj Fribuni« u kojima se nalaze »originalne ideje« koje je »Zenit« pro njega dosta puta rekao. Zašto prepričavanjc? Nastazijević: simpatičan kao što su nesimpatični i negativni monotoni Ijudi, Izazvana monotonija i tražena mutna jednostavnost (G, Seurat), Mogao bi postati slikar-mclankolik. Dobrović : dinamična cksaltacija koja jc van nove umelnosli, a česlo izaziva i podsmeh. Zalud vika o »velikom« slikaru. Takovo slikorstvo daleko je od umetnosti i veličine. Slike slika davno daleko pre i oko impresionizraa, Napokon; Bijelić: najpozitivniji reprezentant beogradske »Četvorice« (isključujem sve slikc što predočuju neki predmet ili aktove koji su najviše na njegovu štetu) Jcdini u nas ekspresionista. Osetio je boju kao muziku i daje ju u svojim slikama kao simfoniju (Kandinski) Slika br. 9 koja je označcna sa »Borba dana i noći« (što je sporedno) daje doživljaj kao takav, čist, (u slobodnoj otvorcnoj i stihijskoj formi), duhovan, apstraktan, Ona je najbliža našoj mclanholičnoj duši i pcsmi. Slika 9 je BOJA U PROSTORU najjači dokumcnat ovc izložbe koju je vkulturni« Zagreb izvolco prezreti i prećutati

kao i Sumanovića koji bi za isti taj grad morao značiti događaj. Ko zna gde lcži tajna ovc konstatacije!? Da nisu kriva slova E i S, jer bcogradska »Četvorica« -j- Šumanović SSSS - S.

»Zenit« i naša književnost.

»Zenit« i паšа književnost. Ova diferencijacija ipak je vrlo dobra. Prešla je iz dnevnih novina u mesečnu purgarsku novinu »Kritika« koja osim najglupljih rukopisa donosi i izreske iz malovaroških dnevnika. Lrednik, poznati zagrebački pumpar rukopisa iz nužde i izlapivosti (jer on sâm nikad ništa ne piše i jer nezna što da pise) izdajc dvobroje sa sv,h strana polovljcnih autora kô »ribice lude«, Zavod za pomlađivanje. On bi bio ncobično srctan, kad bi mu netko ali potajno pružio mrežu naših domaćih ncštampanih rukopisa kao na pr,; Todor Manojlović: »Notturno« Rastko Petrović; »Bodinova balada-, »O šumo, goro« Boško Tokin: »10. Izložba proljetnog salona«. Stanislav Vinaver ; Pošta Politička pisma Milan Dedmac : Pesma i dr., mogao bi izdati deseterobroj i svc pod imenom »Alpha« koja je silom prilika jedno veselo društvo za uzajamno hvalenje i posvećivanje. Da ih ne zovcmo tuđicom alfaši, mi ćemo ih srpski zvali: početnici. O nečem zajedničkom nemože se ovde uopšte govoriti. Štampani rukopisi. Ali pošto su me neki članovi početnic i tako bratski poćastili u istom broju, (povodom čega se i osvrćem na ovaj beograđski velevašar) podcliću ih u kalegorije da šlo bolje otskoče u plastičnoj forrai. Tu zajednicu u kojoj ima i podlih Ijudi i pokvarcnih duša sačinjavaju 1, oni, koje urednik »Zcnita« nipošto nije hteo štampati (Manojlović, Dedinac) ni na sve molbe »Molim Vas da izađe pesma Toše Manojlovića« (St. Vinaver); 2. oni, koji su bili saradnici »Zenita« jer je jedno vreme izgledalo, da se mogu uzeti u obzir i kojima jc nakon šcst brojeva radi površnosti kompilacije, ncsavcsnosti, šarlatanstva političkih pokušaja i netaktičnog stava protiv idejnih interesa samog pokreta a i besomučnih ličnih ambicija -- otkazana svaka dalnja mogućnost suradnjc (Tokin, Vinaver izvolite objaviti moja pisma kojima se to dokumentuje); 3. oni najmladi, koji su pokazivali nešto malo talcnta, kojima je »Zenit« iskreno pružio prvu mogućnosl da se očituju iako njihovi radovi ni su bili na visini koju zahteva »Zenit« i kriterij njegovog urednika (Krakov, Petrović i Brown koji nije u »Alphi«); 4. oni, koji su po pismenim obavcštenjima bili svaki čas spremni dati svoje rukopise, samo ako —• ja kao urednik pristajem na lo (Kosor, Ujcvić) i napokon Vinaverov prevod »Dvanaestorica« od A, Bloka kcju sam kao nczenitističko delo odbio pošto se nc može štampati u »Bibliotcci Zenit« kako je bilo predvideno pre nego sam to delo poznavao. To sam učinio preko tadanjeg mog tajnika g. Tokina za pismeni saobraéaj s uvredenim g. Vinaverom pošto sam ga »obišao« kod štampanja manifesta! Šta velite g. Vinaver? Politika! Eto vam politike! Uspelo Vam je da i ja posle đugog i taktičnog éutanja progovorim, o onome čime sam Vas štedio kao i svc vaše satelite. Seéate li se kako ste bili maleni, kad sam Vam pisao da ne ma kompromisa i da ne možete sarađivati u »Zenitu« ako u isto vreme saradujetc gde drugdc a naročito u »Kritici«? Hoćete li da citiram šta sie mi jednom vrlo tužno i ponizno pisali, ako ne budett u 3. broju »Zenita« štampani? I ja u poslednjem času već kod prelamanja lista, iz dobrotc oproslivSi vam zabludu, dao sam složiti onu vašu slabu pesmicu »U album Save Popovića« samo da se nc rasplačete od luge i bola. Evo što ste rai pisali : »Dragi Micić, . .. žalim Sto niste dali još davno u štampu »Bogovi u opasnosti« kojc sam napisao isključivo za »Zenit«. »Šta ćetc.« »Neka stara istorija ponavlja se i ovde a ja želim da budem prijatelj svega novoga ...«

13