Зенит

muzika Igora Slravinskoga nije. (Opct dve krajnosti koje se na sreću ne pokrivaju.) Dobronićeva pesma odnosno notalna i harmonična muzika dovoljno je stara i pasatistička da to naše mišlenje potvrđuje kao što je Stravinskova dovoljno nova i u simultanim tonovima obara vrednosl one prve. Igor Stravinski je simultan umetni к-muzičar koji je drsko učinio atentat na »pravu muziku« i proveo redukciju starotipne melodije i harmonije na najprimitivniju i prividno naivnu koncepciju (ne kompoziciju!) Dobronićeva muzika je traženje »štimunga« pa tek sekundarno izražavanje njegove refleksije. Sađržava dakle iotografsko-aposteriorne elemente, Istina je, postoji u njegovoj muzici i jedna nova mogućnost kad bi se ona rccimo vise balkanizovala. Treba učiniti pokušaj da se dode do jedinstva dveju rasnih krajnosti; melanholijja i divljina u našoj muzici treba da su dominantni, lako Dobroni ćeve pesme »Sa sela« imaju ekspresivan akcenat, one nisu stvaranje-u metnoit nego veštin a-reprodukcija narodnog melosa, Jeste U čuli naricanje balkanskih zena? Jeste li osetili vezu izmedu našega naricanja i uspavanke Igora Slravinskoga: »Baj Baj« Tu vezu podcrtavam i uveren sam da su tonovi naricanja, melanholije i divljíne glavni i temeljni elementi buđuće nove muzike koju bi Balkan trebao dati E v ropi. Igor Stravinski novom muzikom parado ksa i simultanizma strašilo je za sve muzikantc umctničke referente i podanike naše zemlje u kojoj su advokati, bankari i novinari najveée oline, a guci, pevei, notari, fotografi »slikari« i plagijalori jedini priznati umetnici. P. S, Ne upustismo se u to da pitamo za uzrok i motive koji su vodili gg. Slrozzi-Pečić da prirede spomenuti koncerat, koji ima jedinu zaslugu samo u tome da je bi 0. Program je bio korapromisan i prelezno staroga datuma. Zašto? Ta mi znamo da to nije bila vaša unutrašnja potreba, alt kad se vcć odlučilo na taj korak trebalo je odbaciti i poslednje koketovanje s publikom i »uspehom«. Čcmu ono vaše podsmehivanje? Valjda zato da odbijete od sebe eventualni prigovor »neozbiljnosti« radi kojo bi trpela vaša »umetnička« gradanska repulaeija. Čemu pevanje na ruskom jeziku kad to nije bilo ruski i zašto onako rdavi prevodi leksta sa ruskoga? öini nam se da je slika naslovnc slranice štampanog luksusnog programa uz ccnu od 10 diñara iz knjige Umanskega »Die neue Kunst in Russland« sto je svakako trebalo i naznačiti kad se već nije zaboravilo naštampati da su neke kompozieije posvećene »supruzima Pečić« koje su ujcdno i najneuspelije i najrdavije! Aristokracija ovaj put nije zadovoljila i nije zadovoljena jer Igor Stravinski nije za arislokralski snobizam, Spominjemo u vezi s ovim i prikaz iz »Riječi« koga je pisao jedan miizički notac inače po društvenom ugledu vladin referent za umetnost koji je napisao za Dobromća ovo: »On erta u nota ma ono što hoće sreem u uverenju da je ono što veli riječ đuše naroda.« O Stravinskome zna ovoliko: »On živi raeđu životiпјаша« , , , »Pjeva kad drugi plaču place kad drugi pjevaju.« Ostali službouljudni i učeni novinski referati ovoga puta su izostali.

»SNEG« sos LIMUNADA.

»SNEG« sos LIMUNADA, (Narodno kazalište 1. Aprila St. Pšihiševski: »Snijeg«.) Mi kcj; smo jos i dañas mišlenja da bi trebalo Narodno Kazalištc zalvoriti i time uštcđiti ništa manje ni vise negó 22,000.000 K a tu svotu investirai u jedan aktivni umetnički ili opšte prosvetni motor, mi ne možemo dañas vise da budcmo zadovoljni ni sa »Snegom« Stanislava Pšibišcvskoga koji je izncšen na našoj sccni mizerno. školski, s nerazumevanjcm osnovnoga (Kakova zabluda da žena režira Pšibiševskog!) Varatc se gospodo: današnje pozorište nije všc prosvctni iii kullurni faktor. Drama »Sneg« jc limunada iz đobe aulorovog priklonenija ekspresionizmu u kojoj je autor »Za srećom« neočekivano zatajio. Neobična simbolička dcklamacija kojoj su doprincli naši glumci da se kao lakova osobito afirmirala. (G, Nučiću vi ste prava deklamatorska napast!) Uprava bezuvetno drži da su u ovoj đrami igrali najbolji glumci. Gospođo upravo u drami »Sneg« igrali su rđavi glumci i režiju je vodio (la) rđav rcžiser (gđa Mansvjetova). Nikako drama »Sneg« ne podnaša onu kcnvencionalnu scenu i nameštaj koji je zalrpao glumce i autora. Tim višc je to za osuditi jer u sva tri ein a scena ostaje ista i nikakove zapreke nisu postojale a da se taj veliki minus nije sveo bar na onu površnu meru kako to zahteva sarna drama. Proslava pesnika đolično je našla izraza u ignorovanju i »sjaju«, Bila je ispod visine jubileja koje god baletne plesačice. P. S, »Slobodna Tribuna« dónela je na pr. u čast jugoslavensko-poljskog bratstva ovakve »filozofske« konslatacije; »N e radi se o sadržajnoj, logistickoj (!) dubi n i. U sv ojo ) koncepciji nekako druga grana hipérbole (!) kojoj je jedan krak (!) Ibseno va »Nora« i t. d. ....da zađovolji naše veó vise od nje prodnIjeno (!) znanje ljudske psihe«. Ovo je valjda napisala jedna filozofska kaćipcrka koja nosi muško ime Zdenko Vernić, neodoljivi stručnjak u sv.im pitanjima posle Aristotela.

PROGONI ZENITISTa A U HRVATSKOJ.

PROGONI ZENITIST A U HRVATSKOJ. Ne zvuči li to nekulturno i brutalno? Posvema! Ali zvukovi o progonima zenitista imaju i realn u podlogu kao instrumenat. To nisu politički progoni ali su kulturni. To nije otvoreni istup Lunačarskoga protiv ruskih imažinista koji nikada nije imao i ne bi smeo imati značcnje pregona negó samo sukob g1edišta na umetnost sukob ideja, Ali posto mi nemamo nijednoga Lunačarskoga a imamo uprkos toga pokret zenitizma i zeni tiste to je sukob sveden na jedan nekulturni i brutalni nivo prostog birokratsko filistarskog prog o n a, Mi još nemamo celokupnc i zaokružene podatke o raznim šikanacijama srednjoškolskih daka u jugoslavenskoj provineiji Hrvatskoj sa strane njíhovih nastavnika i direktora naročilo klerikalaca koji eine prestup raznim svojim nedopuštenim činima. Ali ako g. ministar prosvete zaželi da mu iznesemo i nczaokruženc činjenice o srcdovečno-austro-španjolskim ispadima »prosvctnih« organčića, mi smo spremni to bezođvlačno učiniti i putem dnevne Šlampe koja bi bila toliko lojalna da nam u tu svrhu ustupi prostora.

POLICAJ MATERE BOŽJE.

POLICAJ MATERE BOŽJE. Danom 24. III. 1922. stupio је g. Lunaček u policajnu službu i to u odelenje za zenitistićku poeziju, Gospodina je uhvatila »groza« pošto је pročitao pesmu V Poljanskoga: »Laso materi božjoj oko vrata« a i pravo je tako. Samo je čudno što g, Lunaček iz prostog nerazumevanja (što i sam priznajc) utiče se redarstvenim organima i poziva u ime »javnog stida i ccnzure« na uzbunu počinivši time jedan epohalan istup jeđnog filistra koji trcba da bude debelo zapisan u historiji našc umetnosti i književnosti. Bez skrupula i javno u »Obzoru« od 24. 111. 922. čini gosp. Lunaček a ten tat (sa smrdljivim plinom!) na slobodu i neovisnost umctničkog stvaranja. Taj ein izaziva jedan običan i suvereni prezir. On ne iznenaduje nego sram o ti stepen umetničk o-kulturne obrazovanosti one zemlje u kojoj živc zenilisti i koji joj daju jedno novo lice. Nazvani od g. Lunačeka »paranoički grafomani« ili drugim rečima psihopatološki tipovi koji spadamo tamo valjda gde sc veselo žive od »genialnosti« — mi ne htedosmo nazvati njega ograničcnim, glupim ili neubrojivim, negó samo policajem matere božje koji je zaslužio blagoslov nadbiskupa i naše nadgrobno opelo. Gospodin koji je hvalio Hanscna upozoravajući naše slikarc na dobrog učiielja i obožavao Dimovljevu »Nju« nema nikakova prava da govori o Zenitizmu koji je najmanje za visinu Tatlinovog Spomcnika veći cd malog i sićušnog Lunačeka. Pokrite se dragi Vladimire, da se ne vidi vaša prirodena filislerija! P. S. Priznajem da je moj štampani odgovor u broju od 26. III. 1922. radi objašnjena sa strane »Obzora« retka i kulturna lojalnost.

ARHITEKTURA.

ARHITEKTURA. Mnogo se govori o novom vremenu o novom čoveku o novoj mogućnosti. Tako i o novoj arhitokturi. U Zagrebu a naročilo u Bcogradu mnogo se gradi. Došlo je i novo vreme, nameóu se i nove mogućnosti, ali arhitektura je uza sve to sva posve starog tipa. Ta evo ljudi: nova mogućnost! Mnoštvo novih građevina sc podiže ali bcz novog stila ne koristeći se tečevinama nove umetncsti ni za jcdan milimetar, Vidcli smo nacrt »Založne banke« n Bcogradu. Pasada je ncukusna, šablonska, neumetnička. Visina od 5 spratova ne podnaša one »nakitc« koji nagrduju. Jedan uspch đosada polučio je zagrebački arhitekt Kovació koji je sagradio u novom duhu zgradu »Slaveks« na Starčcvićevom trgu. Odgovara svrsi i ozbiljnosti vrcmcna, Izraz jcdnostavan i stabilan. Cistoca forme provedcna. G, Ko vació koristio se kubizmom i delomično uspešno je proveo njcgovu realizaciju u arhitckturi. Kubizam nije nakaza kako si je to građanin uvrtio u glavu, Država naročito i pojedinci građani, trebali bi da se koristc umctničkom spremom g. Viktor a Ko va cica koji je bezuvetno zvan da dade onaj traženi izraz novoga vrcmcna u našoj arhitckturi kad nam je sudbina namcnila da se izgradujcmo u najumetničkije i najstvaralačkije vreme, Njegova otpre građena crkva »Sv. Blaža« najjače je jamstvo njegove nove stvaralačke sposobnosti. Da vidimo!

UMETNIČKI PLAKAT,

UMETNIČKI PLAKAT. Današnji moderni plakat je umctnički faktor na ulici, u dvoranama, u pozoristima (Scena bi često više uspela kao plakat negó kao realan nameštaj!) u filmu i t. d. Faktor ulice je najjači. Ulice gradova onih naroda kojima je umetnost dco ili svrha života daje posve jasan stcpen umetničko visinc. (Arhitektura, plakat kao slika i plakat kao oglas ili reklama na pr, filmova koji su kod nas skandalozni.) Na zagrebačkim stubovima i izlozima viđen је takav jedan umctnički plakat koji je zavredio da ga se istakne, Izradio ga je Asir za »Sokol 16. II.« Do potpunog uspeha u harmonizaciji boja fali mu možda još modri ton koji je verovatno i u plakatskoj brzini izcstao. Inače je najbolji i možđa jedtni što smo ga dosada imali. Pokušaj Šumanovića da dade plakat za »Grabancijaša« je neuspeo. Ono je slika a bitnost plakata ne sme biti promašena, Slikarstvo bezuvetno .ima plakatsku budućnost.

ANKETA »ZENITA«.

ANKETA »ZENITA«, U iducem broju otvaramo anketu u kofoj će moći sudelovati svi pismeni građani Jugoslavije pošto udovolje potrebnim uvetima. Anketa je ujedno u vezi i sa novčanom nagradom od 1,000 dinara za genialnog dobitnika.

24