Зенит

2 Oj ! Ви Руси рибари света ! Уловисте небо y мрежу сумрака : Трубите! Под лопатама олује виче земља. Плуг са златном грбачом разгриза пеНине. Нови сејач сеје па ораницама : ново зрно сеје он. У високим колима сјајии гост ближи вам ce кроз облаке каса његов коњ. Његова орма je иебо a прапорци на њему ; Звезде.

(Превео Љ. М.) 12. маја 1922. долетео je аеропланом из Москве y Берлин руски пeсник Сергије Јесенин са својом госпођом плесачниом Ајсадором Дункаи. Истога дана састао ce збор руског „Дома Уметности“ на коме ce око 12 сати y поћи па запрепаштење појавио С. Јесенин са госпођом и песником Александром Кусиковом такође имажиниста. Запевала ce „Интернационала“. Пљесак и жвиждук. Јесенин je читао своје песме и рекао : „что насb свистками не запугаешb, mi.í привикли y себч вb Россн свистагв в> четире палица. A <л себм чувстнук) совсћмв, какБ на родинћ“ С. Јесенин такође заступан и y 16. броју „Зенита“ који ће бити посвећен руској новој уметности.

Они he доћи

Ф. Т. Маринети

—Милано

Драма предмета Салон, Запаљен лустер. Отрага лево, врата према врту. На левој страии зида велики четвероуглати сто са шареном престирком. На десиој страии зида фотељ са високим наслоном. Десно од фотеља четири разноврсне столице и лево од фотеља четири разиоврсне столице. Фотељ и столице наслоњепи су на зид. Чим ce дигне завеса види ce кроз вртна врата кућни мештар и два лакаја. Кућни мештар Они Ке доћи. Све je спремно (Излази) Лакаји иоставе осам столица десно и лево од фотеља који почива иа свом месту као и сто. Затим одлазе на вртпа врата и остају на прагу. Пошто су публмци окреиули леђа, нагоше ce горњим делом тела ван као извирујући посетиике. Једиа минута непомичнога мира a оида улети куКни мештар без даха y салои. Кућни мештар. Нова заиовед. Ужаспо су уморни. Треба да буде врло много јастука. (Излази) Лакаји излазе кроз десна врата, враћајући ce нза неког времена натоварени јастуцима. Гурају фотељ иа сред салона и столице y кругу око фотеља. Сви наслони окреиути су према фотељима. Распоређују јастуке по фотељима и столицама, формирајући такође велике хрпе на патосу. Лакаји одлазе брзо до вртних врата, вребајуКи очекиване посетпике и опет окреиувши публиди леђа као пре. Једна минута неиомичног мира. Кућни мештар, без даха опет улази кроз вртна врата. Нова заповед. Гладни су. Приредите трпезу. Лакаји гурају сто на сред салона. Свуда около фо-

тељи и столице. Затим намештају трпезу. На једном месту ваза с цвећем ; иа другом сав хлеб ; опет на другом осам флаша вина ; и опет на другом само једаћи прибор. Једна столица мора бити тик уза сто. последње ноге стрше y вис као упозорење да je запремљено, Затим још увек одлазе на праг извирујући и нагнувши гopњи део тела. Две минуте непомичног мира. Кућни мештар враКа ce трчећи. Briccalirak amékamé (Излази) Лакаји без икакове промеие y поређењу трпезе, брзо одиосе сто на његово пређашње место. Затим поставе фотељ косо пред врата a иза фотеља осам столица y једпом реду тако да je преко сцене формирана диагонала. Утрну светло. Сцена je часовито слабо осветљена месечином што долази преко врта. Рефлектор који je скривен на лево y позадини баца на сцену млазове светла, оцртавајући на патосу тамие дрне сене фотеља и осам столица. Рефлектор полагаио ce окрећући премешта полагано али очигледио своје сене. Лакаји укочивши ce y једном куту очекују с муком и очитом грозом на лицу, како he столице на заповед фотеља напустити салон.

„Le Futurisme“. Превео ca француског Љ. М.

Nadrealizam i alogika nove drame

Ivan Goll

-Paris

Lako je bilo Aristofanu i Moliéru : najjače delovanje polučili su najjednostavnijim sredstvom na světu: batinama. Mi srno izgubili ovakovu naivnost. Clown u cirkusu i Chariot u kinu dele još šamare; ali to su časoví u kojima se publika najmanje smeje. Pomanjkanje primitivné naivnosti. Ili je tome uzrok naš profinjeni etos ? Sigurno u njemu ; ali onaj narodni? I u kasarnama je zabranjena telesna kazna: ali ne u vřeme Aristofana i Moliéra. Uostalom moderní odrasii čovek mnogo ređe nosi uza se batinu nego revolver. Ali hitac deluje možda manje komično nego udarac balinom. Moderní satiričar mora dakle tražiti nove podražaje. Našao ih je u nadrealizmu i alogici. Nadrealizam je najjača negacija realizme. Zbilja prividnoga biva raskrinkana u prilog istine postojanja. „Maske“ : grübe, groteskně kao oseéaji čiji su oni izraz. Ne vise „junáci“, nego Ijudi, ne vise karakteri nego goli instinktu Sasvim goli. Da se kukac upozna mora biti rasporen. Dramatičar istraživalac, političar i zakonodavac. Kao nadrealista posiavlja slvari iz dalekog carstva istine koje je on dočuo pošto je prislonio uho na zatvorene stene světa. Alogika je danas najduhovitiji humor; najbolje oružje protiv fraza, koje vladaju čitavim životom. Čovek govori u svom dnevnom životu uvek samo da stavi jezik a ne duh u gibanje. Čemu toliko govoriti i to sve uzeti kao ozbiljno ? Svakidanji čovek je u toljkoj meri osetljiv, da se oseća uvređen za koju god mirisavu řeč i bača smrt na vagu iz osvětě. Dramatska alogika třeba da učiní moderním sve naše svakodnevne rečenice da pogodi matematsku logiku i čak dialektiku u njezinoj najdubljoj unutrašnoj lažljivosti. Ujedno če alogika poslužiti, da pokaze deselerostruko blešlanje čovečjeg mozga, kóji jedno misii a drugo kazuje. On skáče i luta od misii do misii bez i najmanje prividno logične veze. Da pesnik ne bude cmizdravac ni pacifista ni vojnik armade spasa, on se mora před varna několiko puta prekobacati da opět postanete deca. Jer što on hoče : dali vam lutke, učili vas igrati i ondá opět sipati pilovinu satrtih lutaka u velar.