Зенит

uopŠtc nezná napisati ni jedne rečenice jer mu srpskohrvalski jezik ne leží ili možda od velikog uzbuđenja kad piŠe o plesu gđe. Froman (vidi „Kazališni list“ 1921.). Uvek taj dosadni možda. Sve je to jedna veliká „kultura“, koja vodi u Podsused svako vece u 8 sali. Ali tko da se «sudi ponovo reći, da ovakovo pozorište třeba zatvoriti, kad „Udruženje glumaca“ proglašuje privátní bojkot protiv „Zenita“ čiji je urednik još 1920. g. uzeo u záštitu te iste glumce bez razlike („Novosti“) radi čega mu je tajnik g, Cvijanovič spremao písmeno priznanje od istog udruženja. No lada nije bilo oportuno, pošto je urednik „Ženila" bacao otrovne střelíce na g. Bach a koje su mu doprinele mesto administrativnog upravnika za koje ga je i predložio. Danas je perspektiva u dve poslednje godine vidnija i može se reci ovo : kod novog imenovanja direktora drame trebao je g. Jo s ip Bach zauzeti svoje staro mesto, pošto posle njega nije došao nijedan sposobniji čovek ugranicama ovakovog pozorišta u kome se redovno obavljaju samo permutacije lutaka. Mi smo u svakom času spremni zadovoljiti objektivnosti pošto su nam uvek namerc i ciljevi u borbi čisti od švih ličnih momenata kojima čini se naš umetnički život premnogo obiluje. Povod za ovu konstaciju dao mi je mlitav i i plitki rad Narodnog kazališta i u ovoj godini kóji značí največi anahronizam : veci od švih provincialnih pozorišta na světu. Ovo više nije ni za đake glumačke škole. Da ne pišemo bezizgledne litanije o dužnostima današnjih pozorišta, mi smo i dalje prisiljeni desinleresovali se radom ove dosadne i inferiorne ropotarnice historijskih i klasičnth kostima što se zove „Narodno Kazalište“ kome je intendant julije Benešič podstarosni stihotvorac, a dramaturg Joza Iva ki č stari svat iz Slavonije. Dok ova ropotarnica guta miljune na zadovoljstvo šibera u operskim ložama i parketima, gde se s uživanjem sluša „grlala kultura“, dotle jugoslavenski národ nezná citati ni pisati. Zato se nije vredno uzrujavati zar ne ?

D. H. K. DRUŠTVO HRVATSKIH PISARA

na svojoj godišnjoj skupštini izabralo je nekakav politički odbor šlo nas nipošto ne čudi. Mi poznavajuči vrednost i menta li tet tih nazovi književnika nismo pristupili na tu skupštinu jer mi s takovim „književnicima“ (odsada pogotovo!) ncmamo i nemožemo imati ništa zajedničkoga. Mi sa svoje sírane (pošto je i urednik ovog časopisa pravi član D. H. K.) izražavamo izabranom odboru potpuno nepovcrenje jer ne možemo ni casa odobriti ovakav nesavremeni i nekulturni ispad. Zar je moguće da jedan M. Ogrizović sedi u odboru društva književnika? To isto vredi za M. Be g oviča a i za profesora filozofije (ne književnika!) A. Ba za lu kóji je bio zajedno s Ogrizovičem saradnik „Zlatne spomenice hrvatskoga naroda“ pod urednišlvom glavnog štaba austro-ugarske vojské I? Zar je moguče da i jedan zenitista kao čisti nepolitički književnik i umetnik bude član takovoga društva ? Zar da čovek ostane član onoga društva književnika čiji je predscdnik B. Livadič održao onaj đ ački ekspoze o umetnosti i književnosti pobravši ga po kojekakovim predratnim večernjim novinama !? Da ne govorim na dugo i široko i o onima kóji su članovi društva i odbornici valjda zato šlo su kojckakovi profesorčiči i pišu školské svedodžbe ili onima što su „svršili“ pravo i pišu sudbene odluke ili o onima Što prodajů knjige ili o komegod najavljujem svoj istup iz Društva hrvatskih književnika u Zagrebu, radi gore navedenoga i radi loga što ne odgovara svrsi i interesu književnika. Radi toga što je njegovo vodstvo poliíički obeleženo, radi toga što su bivši predsednik Livadič i sadanji odborník Begovič tražili prošle godine u

štampariji „Tipografia“, da se ne Stampa „Zenit“ přetéci se, da če oni u prolivnom ostavili štampariju itd. Neka se zna što je to D. H. K. i koliko je njegov bivši predsednik radio u interesu književnika. Predlažem još na krajů za budučeg predsednika upravnika gluhonemog zavoda g. Leppéa i čestitam mladima na uspehu. Šram vas bilo!

Lj. Micić

PROSVETNA POLITIKA I PROGON LJUBOMIRA MICIĆA

Na molbu Ljubomira Micíča srednjoškolskog nastavnika u Zagrebu, za produljenje dopusta u svrhu umetničkog studija u inostranstvu, ne dobiva odgovor nego slučajno ima část pročitati u „Národním Novinama“ od 23. III. 1922. ovo : „Pokrajinski Namjesnik za Hrvatsku i Slavoniju premjeslio je Ljubomira Mici ć a, namjesnoga učileija u kr. učileljskoj školi u Zagrebu, službě radi u islom svojstvu i sa sustavnim berivima u kr. reálnu gimnaziju u Milrovici.“ Pošlo se maestro zenitista Ljubomir Micie protiv ovakovoga nenadanog dara ogradio ispravno računajuči da još ni nakon 12 brojeva „Zenita“ nije zaslužio Mitrovicu, to je službeno pozván od g. inspektora Petra Radkoviča da předloží novu molbu za dopusl do kraja školské godine, što je spomenuti smesla meseca aprila i učinio. Ali ni ovoga puta ne nedobiva g. Micie rešenje nego od ravnateljstva kr. učiteljske škole u Zagrebu prima ovo službeno Ijubazno pismo: „Br. 387 U Zagrebu, dne 1. srpnja 1922. Ovirne se obavješóujele na po/.iv Pokranjinskoga namjesnika za Hrvatsku i Slavoniju, da sie na osnovi rješenja Pokrajinske Úpravě za llrv. i Slav., odjeljenja za prosvjelu i vjere od 25. lipnja 1922 broj 22.413., s lim danorn odřijeseni od službě namjesno učiteljske s dodatkom, da su Vam beriva kod kr. državne blagajne u Zagrebu s danom 3O. juna 1922. obuslavljena.“ Sta znáči ovo 0. Ministre Prosvele? ???????

IZ ZENITISTICKOG KRIMINALA

Gospodine državni odvetniče ! I. U Zagrebu boravi D. Aleksić student filozofije kóji je izdao prvi i zadnji broj nekog glupavog i onanističkog listića „Dada-Tank“ u kóji je preštampao neke neverne radnjc bez dozvole potpisanih i jedan ukrao pseudonim iz „Zenita“. Taj isti zapretio se g. V. PoIjanskom u mračnom hodniku štamparije „Gaj“ ovim rečima : „Cuvaj se mogao bite bez svedoka sad ovđe ucecati.“ Osim toga spretno „posuđuje“ novae i nikako ga ne vrača, pošto mu redakcija „Zenita“ ne vrača njegove neštampane rukopise. Da li ovo spada pod kriminál? II. Postoji i jedan debeljko kóji je svršio pravo: poeta Dr. Danko Andjelinonić, kóji u „Jugsl. Njivi“ prepevava pesme nekojih uvaženih zenitista. Poznat je kao najdeblji poeta u našoj zemlji i protiv zenitista nastupa zasukivanjem rukava pokazujuči mišice, ako se o njegovim „pesmama“ reče nešto nepovoljno. On je takođe napao u „Kazališnoj Kavani“ g. V. Poljanskoga pošto se je jedanput před svedocima pravedno ogradio protiv izazivačke prirode gospodina Dra poete u záštitu svoje lične slobodě. Mi držimo da je lična sloboda pravo svakog građanina pa i svakog zenitiste • možda ne?

OD UREDNIŠTVA

Urednik „Zenita“ obaveštava sve one kojí su ga posečivali da neće u trajanju od X neodređenih dana primati nikakovih poseta radi otsustva iz Zagreba. „Zenit“ broj 16. izaći će u Berlinu kao sveska zenitističke propagande. Ovaj broj ima preveliko zakašnjenje radi ponovne iznenadne izmene štamparije.

IxdaveC 1 o ciao vomì urednik LJUBOMIR MICIĆ StompnrJJn , f Pollar afIJ a.** Zagreb,

40