Зенит

nove kulture. Umetnik je drus: učenjaka, iuženjera, radnika. VII. Nova umetnost clanas kao i uvek nije razumljena ne samo od društva, nego sto je najopasnije i od onih koji se nazivaju naprednim umetnicima. VIII. Da se protiv toga stanja uzmpgne boriti, potrebno je jeđno udruženje, koje se шога i društveno očitovati kao snaga. Samo ta borba je ono sto nas sjedmjuje. Ako mi hoéemo stititi samo materialne interese jedne grupe îjudi koji se nazivaju umetnicima, onda ne trebamo osnivati nikakovu zasebnu uniju. Mi imamo medjunarodnih radnih udruženja od slikara, ličilaca, kojima mi profesionalno pripadamo. IX. Mî posmatramo medjunarodnost naprednih umetnika kao tvrdjavu boraca za novu kulturu. Ovde treba da umetnost bude u svojim forma ma predocivanja nadmašena. Ovde treba naéi jedan kolektivni put, kako bi se produkti stvaralaca doveli u odnos sa općenitosti. Redakcija »Vjesa«

Od redakcije „Zenita“

Ovaj dvobroj, posvećen ruskoj novoj umetnosti, trazio je od nas velike napore. Mi smo sa mnogo teskoéa izvršili

jedno pozitivno delo i svesni smo njegove vrednosti. Tim cinom ujedno smo prethodiii buduénosti, jer prvi smo uspostavili kulturne veze sa savremenom Rusijom, iza kojih moraju sledeti i ostale. U ovom broju nalazi sve sto je prokušano. Nalaze se samo oni, koji su aktivno sudelovali u ruskoj revoluciji, koji su poneli jedan ogroman teret na svojim ledjima i koji odlucno saradjuju na izgradnji Nove Rusije. Samo takovi imaju u prvom redu pravo da se čuju, a ne oui što se šeću s punim ustima mržnje van ruskih granica. I ako redakcija »Zenita« nije prema ruskim drugovima bila stroga u primcni svojih zenitistickih načela, ona je to dužna naglasiti, tim vise, sto ju je rukovodila bratska i drugarska Ijubav prema onima, koji zajedno s nama na Balkanu otvaraju novu epohu buduće svečovecanske kulture i civilizacije. Ovaj dvobroj ima da izvrsi i jedan nov manevar a granici Istok—Zapad. To je naročito važno s obzirom na naše opredelenje i neke dogadjaje, koji stavljaju u sumnju svu našu budućnost. Dvoboj Istoka i Zapada, koji je odlucan, naglasili smo jos u prošloj godini (»Zenit« br. 8). Držimo, da je potrebno, da dvoboj bude što življi, divlji, rasniji i čovečniji. Pobediée oni koji su mladi i koje rai volemo. Napred Istočniei! Nasa vera je nepokolcbiva. Izražavamo hvalu našim drugovima llji Erenburgu i El. Lisickom, koji su nam stavili sav moguéi materijal na raspoložen je i g. Riкardu Kuzmi ću, koji je narocito zasluzan za prevodjenje sa ruskih originala.

БАЛКАНСКИ МАКРОСКОП

I državna vlast u borbi protiv zenitizma

Кr. drž. odvetništvo u Zagrebu pleni prvu zenitisttčku knjigu Ljubomira Micića - Na braniku javnoga mo rala i zapadne Evrope - Atentat na slobodu pesničkog stvaranja - Protiv Vukovog rečnika - Pod kuratelom g. državnog odvetnika - Neopisiva radost sviju antizenitista - Spašeni - Zenitizam je pobedio. Broj: 1 5047. —1922. ODREDBA. Kr. državno odvjetničtvo u Zagrebu zabranjuje temeljem 61. 13. i 138. Ustava izlaženje i rasturavanje broja XX. od 7. studena 1922. povremenoga tiskopisa; »Zenit«, izilazećega u Zagrebu i to radi u njemu otiskanih stavaka как о slijedi: Na strani 24. al. I. redak 7. do redka 10. od riječi »Mladi« do riječi »Porugu«. Na strani 22. al. 1. redak 2. od riječi »Svetačko« do riječi »Otupljuje«. Na strani 18. al. I. od rijeci »üvek« do riječi »Nogama«, zatim na istoj strani izraz uz drugu al. koji glasi »Stotinu Vam Bogova«. Na strani 17. al. 1. redak 25. od riječi »Jeli« do redka 27. do rijeci »Grehova«. Na strani 16. redak б. riječ »Sifiiis kultura«. Na strani 14. ai. I. redak 20. rijec »Kurva«. Na strani 10. redak 15. i 16. riječi »Stotinu Vam Bogova« te konačno na predposljednjoj i posljednjoj napisnoj strani rijeci »Stotinu Vam Bogova« јеr ove stavke sadržavaju tešku povredu javnoga morala i uvredu Vladara. I t. d. Kr. državno odvjetništvo ü Zagrebu, dne 7. studena 1922. Za kr. drzavnog odvjetnika: Dr.Majer Evo kr. državno odvetuištvo u Zagrebu zaplenjuje imaginarni »Zenit« koji uopste nije ni izišao. To znaéi, da mu je stvar sasvim dobro p о z n a t a i na temeiju tacnih podataka izdana je i gornja odluka о zapleni. Medutim, ta nesretna sudbina stigla je prvu zeniti,stick u knjigu Ljubomira Miciéa jos u knjigovežnici (hvalevredna brzina i revnost!) koja je već nekoliko meseca bila objavljivana pod poznatim balkanskim natpisom. ïaj isti n a t p i s, kao i ostaleinkriminirane stavke i ako veé u »Zenit u« stampane, n i s u n i к a d a bile z ap 1 e n j e n e i autor nije imao razloga da i cas pomisli, da bi sa svojim pesmama mogao poéiniti »tešku

povredu javnog morala i uvredu vladara«, lutervencija samog autora u pratnji advokata g. dra W altera nije uspela i ako je uspešno dokazivano, da se iz samo knjige iukrimirana tendenca nigde ne vidi, da autor bas naprotiv šiba javni uemoral i pokvarenost drustva i ljudi, da je knjiga krik protiv jedne nezdrave kulture, da je knjiga bic jednog balkanskog pesnika i čoveka. koji je buntovnik radi velike nepravde i t. d. G. drž. odvjetnik Dr. Körbler uporno je branio svoje stanoviste kao jedino opravdano nehtevsi usvojiti nijedan stvarni argumeuat protivne stranke. Štaviše, naglasio je ; c i m p о s t о j i sumnja javnog in i s 1 enj a, da га оž e bi t i i drugacije a ne onako kako to sam autor tumaci (dakako autor je sporedna stvar!) zaplena je opravdana i nepromjeniva. »Z asto niste reklibludnica ane к . . . .?« govorio je g. drzavnik (a sveto pisrao i narodne pesme i ) i tako davajući oberzcnitističke savete pesniku koji treba da upotrebljava onaj recnik, koga propisuje g. drž. odvetnik. Neznamo, da li ce moéi skora istorija slobodne Jugoslavije da zabeleži slavniji slučaj nego ovaj, kojim je počinjen nečuven atentat na slobodu pesničkog stvaranja. Neznamo, da ii ce se itko naéi, koji ce ustati na obrauu pesniéke slobode »ne mene radi nego sebe radi« i tko ce upozoriti na ovu veliku nepravdu g. ministra pravde i one koji tako eesto imaju tu poznatu reé na jeziku. I tako zenitisti spadoše pod km ratelu g. državnog odvetnika koji je stvorio jednu novu epohu u našem kulturnom životu davsi joj tim éinom oznaku najnekulturnije t najreakciouarnije zemlje na svetu. Dali je kr. drž. odvetnistvo svesno ove teške konstatacije ili je možda iz revnosti, da bude na braniku Zapadne Evrope smetnulo s uma ono što je u ovoj stvari na jvažnije : Zenitizam nije pоli ti к a иeg о stva ran je кu 11 u r nog progresa i našega naroda, kojemu j e te šк i m ua p о г о m u s pel o, d a zau zm e i j e d n о d о s t о j n о m e s t о u svetu novihkulturnih vrednosti, sto je dosa da prvii jed in i slué aj, bas pоm оé u stvaranja novog zeuitistickog pokreta. Protiv nvreda koje su nam nanešcne time, da se zaplenjena raesta tretiraju kao »pornografska« ne želimo se uopšte braniti. Jer dok su vagoni pornogra-

58