Зенит

tiskom »odozgo«, za čiji uspeli jamči sam glavom g. B. P. A sto onda, ako se ne obistini proročanstvo r < Mi jamčimo i zalažemo se odlucno da ne ce. Zenitisti ce stajati prvi n frontn kao i dosada (drugih i nema n nasoj zemljü). A g. B. P. ako mu je mila na ramenu glava, (oseéate li ovaj paradoks ?), neka je što pre povuce iz ovog nearistokratskog vremena »n kome su za neko kratko vreme vasarili boljševički energumeni, mikromegali, somofori sciolisti, opsimati, abecederijanci i analfabêti«. Ovaj recnik zaudara po Lamsu i »aristokratskom« lešu onog alfabete »odozgo«ooveka koji nosi bradu i crno pod noktima onog evropskog »estete« (ili paštete!) koji simfonički srce čorbu, da svi prisutni moraju zapušiti ušesa i zastrti oči, da ne vide, kako mu se omastila »estetska« bradica i kako noktavim prstima panda peeenu kajganu unesrećenog dolihokefaia. Napokon ko ja je razlika izrneđu neumetničkog primaljstva »starih« i umetničkog naieta »rnladih« 'i Miadi stvaraju stari rastvaraju! Stvaranje je život a rastvaranje smrt. Prema tome: ko ja je urnetnicka vrednost g. Bogdana Popoviéa i P. S. Stavke štampane masuo, podvukao je pisac gornjih redova, da što plastičnije iskoče »estetičke« vrline predsednika književno-umetničkog Ku-KluksKana u nasoj zendji. O mnogim netacnostima isključivo s.obzirom na knjigu Karla Ajnstajna »Crnačka plastika«, govorićemo u jednom od narednih brojeva.

Ljubomir MICIĆ

Drvena crnačka plastiKa

Lajos KASSAK

Vreme u kome živini pokopava pod ciradama snova i kletava umiri se golubice veče je naši susedi izvadiše svoja veštačka zubala i krilo žena oplodena je prorocima postavi na stö siromaka naš lepi stakleni vrč iz doline do nasse čuje jednostavna pesma trava, drveća î kamenja još nisam sreo nijednog čoveka koji bi bio čišći i plemenitiji od vitke hijene ranim jutrom topi se čovek u sebi samom i uveče poleže u seni polomljenih stubova radost koja katkada iz njega izvire nije srodna martovskom njihanju drveca deçà cmizdre u nastedenim lancima samo beshlebni vozovi čežnja trgaju nas iz nepokretnosti AH u nama zive neka nepomicna konstrukcija i naše ruke utaknute u električne rukavice stoleća übilačke novine i buntovne skupštine prodiru îz nas sa čežnjom arhanđeo dobrote leži mrtav u našim grudima veče je mi gledamo diamantno putovanje zvezda a drveće sagîblje se u prašinu sa svojim darovima

kroz rusku izlozbu u berlinu

Ve POLJANSKI

Oprostio sam se od Marka Šagala. Jedar, mlad čovek kao dečak. Nalazim se ponovo u ruskoj izložbi. O starima neću govoriti malo nas interesuju. Najbrojniji i najjaci su ovde nesurnnjivo suprematisti. Malevič. Veliki stvaralac suprematizma. Umetnik matematičar, fizičar, slikar, vajar, revolucioner kontraburžuj - Bus bez duše Rus sa duhom. Velika umetnička ličnost Kusije, ko ja ima duha. On postavlja nove temelje sa novim elementima za konstrukciju novoga sveta sveta umetnosti. Slikarstvo prošlosti, slikarstvo je religije kaluđera i fratara - rađeno je za crkve. Slikarstvo Maleviča, kreirano je po najvišem prohtevu danasnjeg vremena stvarano je za fabrike! Memento! Ono što su do danas stvorili ruski umetnici van evropskog uticaja od velike je važnosti za evropsku umetnost i kulturu. Najjaci reprezentant toga neovisnoga, neevropskog -ruskoga baš je Malevič. Najelementarniji u boji konstruiše formu ostru, jasnu, mobilnu i večnu. Forma nema objekta po kome je stvorena. Najviši stepen čistoga delovanja postigao je na elementarnoj suprema-slici : »Crveni kvadrat«, Okvir, crveni kvadrat i ništa više. Ovo je slika, pred kojom sam uvideo, kako je crvena boja dobila svaj najintenzivniji izraz. Ta boja je pracrvena i večno crvena. Na ovoj izložbi Malevič ima veliku reč ne samo sa svojim delima, nego i sa delima ostalih suprematista, koji su najvećim delom, (gotovo svi) stvoreni iz njegovog rebra. Novi svetovi, koji čudnim slučajern istorije vise ovde na vlažnorn nemačkom zidu očekuju nemačku »samaritansku« ruku, da ih skine, a u zamenu da pruži koricu »hljeba, hljebca, hljebuška«. (Čist prihod namenjen je u korist gladnih u Busiji!) Čort vazmi! Ne kupuje niko ništa. Oči se moje ukočile. Zasto ja ne mogu pomoći i (Secam se, pred pola časa odvezao se Majakovski za Paris.) Evo posle Maleviča, dolazi cela avantgarda suprema tista i konstruktivista. (Svi ne pristaju da ih se naziva prvim imenom iz čistih razloga lične taštine!) Lisicki. Drugi suprematista, konstruktor, spektralni specialista i istraživač ultra violetnih zraka. Traži izvesni put, kako da primeni suprema-slikarstvo pravoj realizaciji vizionarnih svetova, koji bi bili mogućni kao konkretni objekti; traži put, kako da primeni to slikarstvo u životu kao predmet: raost, spomenik, podmornici, aeroplan, zrakoplov, železnica. i dr. Svaka konstruktivistička slika majstora Lisickoga, čini dojarn, kao da je to nacrt za zračne vozove u 55. veku. Psihološku geneze ovoga konstruisanja nalazirao u tome, što je Busija doista ona zemlja, koja najviše treba vozova - zračnih, nadzemnih i podzemnih. Lisicki proširuje Malevičev suprematizam i daje mu ogromnu koncepciju i zamah. Na njegovim slikama vidi se toliko poluga, traverza, lukova, kolotura, kao da ce ovoga časa početi gradnja velikog sveta buduénosti. A nigde i nije tako poruseno, kao u otažbini Lisickoga u Busiji. Rozanova. Treéi suprematista, žeua, koja poseduje mnogo talenta, već i radi toga što je umela primeniti i na svoju žensku snagu suprematizam. Dala je priličan broj radova, koji ulevaju u nas poverenje, ali nije elementarna. Naginje dekoraciji. Nesumnjivo, prema ovome što je ostavila iza sebe, imala je u sebi mnogo muškoga. Ona je nažalost već mrtva. Konstruktivizam mogao bi se nazvati supremavajarstvo. Tatlin. Prvi takav (seuzacionalni ! ) konstruktivista, ujedno i monumentalan, dematerijalizuje vrednosti zlata. Stvara predmet, koji su sveopšta sopstvenost. Delà su mu plastika, koju nijedan onanisticki estetičar nebi mogao upotrebiti za bilo kakovu dekoraciju.