Зенит

kavost maskiranih Hamletâ kao i praznoglavost bezbrojnih Napoleonâ koji su uvek samo zlocinci pod raznim imenima prima kvalitete. Zenitisti su pokazali, da urniju stvarati novu umetnost, stvarajući je u životu i da se urniju srnejati ne rastežući usnice kao pornograf ska literatura. Zenitisti so pokazali, kako se pobeduje život i kako se smeje i svojoj vlastitoj tragici koja je ujedno sveopšta. Posle svrsene veeernje, bilo ih je innogo, koji su se dugo zadržavali u predvorju, razgledajući »ZenitGaleriju nove umetuosti«, koja je po prvi put u originalima bila predstavljena publici u nasoj zemlji. G. Lj. Micić, po želji nekolicine, govorio je još pred slikama i o novom slikarstvu, van programa.

ZENITIZAM U INOSTRANSTVU.

ZENITIZAM U INOSTRANSTVU. Što vise ne uspeha u vlastitoj zemlji, to vise uspeha van njenih granica. (Ne ponavljamo staru latinsku poslovicu!) U br. 316 god. 1922. donosi veliki nemacki dnevnik u Berlinu »B. Z. am Mittag« dve pesme Lj. Miciéa u nemackom prevodu (fragmenati iz »Kola za spasavanje«). Isto tako jedan od poslednjih brojeva, mađarski casopis »Ma«, Nadalje francuski casopis »Manomètre« kao i novi mađarski casopis »Akasztott Ember« delomican prevod »Kategoričkog imperativa zenitističke pesnicke škole« s povrsnim prikazom o zenitizmu i dve pesme dvaju zenitista. Osim toga, holandski casopis »De Stijl«, govoreći o najnovijem balansu nove umetuosti nabraja izmedu pet svetskih casopisa, koji vrše naročit uticaj »Zenit«, a po njemu i Jugoslaviju. Jedan od dovoljno objektivnih prikaza o zenitistickom pokretu koji je izašao u madarskom »Hirlapu« donećemo u celosti u jednom od sledećih brojeva. Jedan intervju sa urednikom »Zenita« koji je prošle godine objavljen u istom dnevniku, veoma je površno i neverno reprodukovan.

ŠIBERSTVO U NAŠOJ KNJIŽEVNOSTI.

ŠIBERSTVO U NAŠOJ KNJIŽEVNOSTI. Spomenuli smo negde ono nesto sto se zove »Clarté« prevedeno u naš jezik : »Vedrina«. (Ovo ime još 1920. g. predlagao je g. Bublić umesto »Kritika«!) Svi atributi koji se nalaze u njenom »programu« preuzeti su većinom iz francuskog umrlog časopisa »L’Esprit Nouveau« Napr. »duha i akcije«. Prva rec nalazi se u samorn napisu a druga u pobližoj oznaci, gde se nalazi i reč ; . . . »F a ct i vite«. Ono drugo preuzeto je iz »Zenita« ništa zato ništa. Ali isti casopis donosi i sledeće članke: »Umetnost čistog stvaranja« od V. Huidobro-a (prevedeno bez ikakove oznake iz »L’Esprit Nouveau«, br. 7/1921. g. pod napisom »La création pure«). Nadalje »Današnji nemacki ekspresionizam« od R. Lenoir-a (isto tako prevedeno bez oznake iz »L’Esprit Nouveau« br. 2/1921. g. pod napisom »L’expressionnisme dans l’Allemagne contemporaine« dakle čak ni prvi ni drugi napis nije doslovno preveden, što je svakako jamstvo za originalan rad!) Ovo je nedopušteno šiberstvo i treba ga ne samo žigosati nego i onemoguéiti u našoj zemlji koja je veé zagušena ovakovim književnim siberima.

UMETNICKO ODELENJE U KAVANI »CORSO«.

Mali salon, nekad za nepušače, pretvorio se iznenada u umetnieko odelenje. ü njemu sede uvece 60 —70% umetnika i »intelektualaca« svake vrsti. Zašto se to tako dogodilo, nezna se taéno. Zna se samo toliko, da su zenitisti pobegli iz »Kazališne Kavane« čupavih i zamazanih »genija« veé odavno u spornenutu kavanu, da se zastite od »genijalne« familiarnosti i nepristojnosti. No nije im uspelo pobeéi i skloniti se onamo gde zalaze, kako se veli, samo hohstapleri (Zenitisti, dakako, nisu bili pošteđeni ni od toga milovanja). I dogodilo se: cela legija »umetnika« slegla se u malom salonu, gde su sedeli do nedavno samo »hohstapleri«

zenitisti. Ima ih najviše takovih, za koje se nezna jesu li pobegli iz kolevke ili su jure svrsili pučku skolu. Ponašaju se sasvim siberski i neodgojeno cak preti opasnost da vam ne sednu u krilo ili za vrat. Osim njih sede »dame« iz Music-Halla, »umetnici« iz raznih kabareta i nametljivi burzovnii senzali. Vrlo nezgodno i nehomogeno, pogotovo, kad se pogledaju one nakaze od slika sto vise na zidovima, koje je izradio opet neki ruski »umetnik« sofer. Mi rnolimo, upravu kavane, da iz toga salona uputi kokote u drugi deo, skine slike da nas ne sramote, a mlade »umetnike« da upozori, neka se ponasaju pristojno prema starim i stalnim gostima Kavane »Corso« da ne dođe do suvisnih ekscesa ili povlaéenja za usesa.

FILMOGRAFIJA

Dr. Mabuze, igrac. (Apolo-kino). Redak. film nemacke marke sa ovoliko napetosti i živog sugestivnog pokreta. Nemačka limonadna nota drustvenog polusveta »iz visokih krugova«, koja se do odvratnosti provlaéi gotovo kroz sve nemacke filrnove, ovde je posve iséezla. Takove filmove može se na prste izbrojati (»Caligari« i »Od jutra do ponoći« filmovana drama Georga Kajzera, koja je jedinstveno i konzekventno prevedena u ekspresionistički film daleko uspesnije nego »Caligari« koji je nastao posve sluéajno. Usput spominjemo, da je ekspresionisticki film »Od jutra do ponoéi«, koji je u Berlinu bio izviždan i doživeo neuspeh, izvađan specialno za redakeiju »Zenit« prosle godine u Berlinu, u samoj njegovoj tvornici u Friedrichstrasse.) Da, malo je takovih filmova, koji su kao »Dr. Mabuze, igrač«, či ji je režiser g. Lang uštrcao dovoljno arnerikanskoga, da je čak tom sintezoni nemačke nepokretnosti i amerikanske dinamike i nebanalnosti (ali života!) priveo u delo jedan dobar film, koji sa mnogo pretenzija rnora se uračunati rneclu nernacke najbolje. Scene dobro snimane, iako kadkada slabo osvetljene, nose sa soborn brzinu, vreme, i njegov sa vremen tip ispupčen je na platnu vrlo uspešno. »Dr. Mabuze« je tip savremene Evrope i degenerativnog društva kapitalističkog, koje je posle rata zarobilo i nauku i umetnost i život i politiku sve za velicinu svoga stornaka i masnoću zlikovaéke sije. (Deoba filma u tri delà, koji je sačinjen samo iz dva, bila je vrlo nesretna i stetna!) Prijatno je na filmu videti scenarij, koji se sastoji i od kubističkih i od ekspresionistic.kih rekvizita (kao slike, skulpture, ceo scenarij i dr.) pa čak i crnacku plastiku. Glumci koji su bili svaki za svoju ulogu dovoljno i potpuno dorasli nemaju ovde toliko značenje, koliko totalnost filma i njegov vrlo uspeli rnašinizam. (Naročita je Gertruda Welker kao grofica Told!) »Bosna-film« opet zaslužuje pohvalu.

I „BOSNA.-F1IIIVIOV1" su nosioci kulture!

Svi će Dalmatinci izginuti za Habsburga“ Milan Begović Wien

VO f Š I f l l COV I Nakladno i grafičko i eprodukciono poduzeće Zagreb, Marovska ulica 21. Telefon 11-7 S. IZRAĐIpE: Klišeje, auto- i fototipije, za tisak u jednoj i više boja. Crteže za reklamu, plaketc, etikcte, tiskanice. Dionice i vrijednostnc papire.

I „BOSNA-FILMOVI“ su nosiocl kulture!