Зенит

времености највиши степен могуНности, пошто ce налази као најсировији зарез на помичној скали колективног прогреса.“ Чујеш ли Шпенглеру ? „Пре ce са лудим поносом трудило европеизирати Балкан али сада долазе оаи са Балкана да нас љубезно молују : Французе роза a Немце иебеским плавилом. Средња Европа постаће јелизијска бомбоњера,“ „Ми наднемци Фридриха Ничеа, пошто нас je светосудио, дугујемо захвалност „Барбарогенију“, коме такође захваљујемо, да часопис „Зенит“ европском човечанству, сем балканског језика, говори и немачки. Само y поднаслову читамо y језику рагога господина „revue internationale zenitiste et de l’art nouveau.“ „Дакле неће Барбарогеније ca оружјем ни свнрепом дипломатијом да прошира дух човечанства него помоНу l’art nouveau и нова уметносш, како ce то већ балкански зове.“ „Нова уметност! Шта je уметност ? пита господин Мицић. Он вели нечувеае речи: „Уметност je мртва, да живи нова уметност : зенитизам!" „Frankfurter Zeitung“ ■ „Десет хиљада „Зенита“ на Балкану. Нова југословенска уметност.,.. помешана панславизмом коме припада велика културна улога будућности, па чак и хегемонија. Европа je стара жена, Балкан je младо мушко. Зенитизам je хероизам духа вели Мицић,“ „ Hirlap ■ „Згвитисзи, то je југословенска елита, која ce окупља око часописа „Зенит.“ У манифесту новога часописа навешта ce одлучна борба и револуција y уметности, на светском пољу. Симпатизује са фут ристима, са кубистима, и са свма новим манифестацијама савремеи га живота. Навешта ce рат до истра> е свима реторствима и академизму старог европског света. Сарадиици су данашња раса. Песме су објављене y оригиналним језицима. Баратају такође, са свима језицима. Као y Вавилону.“ „II Tempo“ Roma. ■ „Нови часопис 3енит, који излази y Југославији, обавештава нас о с ом ставу кога je заузео y модерном животу. Машина мишљења, регистар свију сигнала жиеота или уметности, активни фактор постојања. Он афирмира нов европски дух који нам долази. Он уједињује y уметности све изме, сродне и наравно непријатељске ; футуризам, кубизам, и т.д. Он уништава дипломатију европске језичности, реторику која ce скрива пред оном која би имала нешто да каже a не казује ништа.... „Барбари, y овом случају, искрено, они сами, Зенитисти покрећу нови језик, чије je дејство y самом језику, крик и ритам. „За француску спомињу ce имена; Cendrars, Drieu La Röchele, Salmon, a за немачку Einstein

и Georg Kaiser. Исто тако заступана je: Италија, Америка, Русија, Шпанија, Маџарска, Србија, Пол>ска, Финска, Јапан. Перу, Мексико, Чехословачка, Данска и Јевреји.“ „ L’lntransigeant “ - Paris . ■ „Идеје које дејствују — ЗЕНИТ, број 17, руска нова Јметност.“ Manomètre— Lyon. ■ „ЗЕНИТ je окупио око се;е све револуционарне духовс најмлађе Југославије Њихов вођ je Љубомир Мицић, који je тај гокрет назвао именом „Зенитизам.“ Ти најмлађи наглашавају хер изам духа, пошто су пре њих сви народи славили хероизам тела. Међу сарадницима „Зенита“, многа су имена домаћих и страних песника. Пољански je најзанимљивији y том целом покрету.“ Narodni Listy —Praha. ■ „Футуризам je данас куриозум a с њим ce боре о светско првенство; зенитизам n дадаизам.“ „Narodni Listy “ - Praha. ■ „Најновије: Зенитизам, најновотарскији уметнички покрет y свету И нас je почаствовао с једним живим часописом. Издавач : ЈБубомнр Мицић....“ „Neues Wiener Journal“ ~ Wien. ■ „Зенит. Директор ЈБ. Мицић. Београд. Доиста, дивљења вредни су, да ce истакну напори Љ. Мицића, покретача зенитизма, које он чини за нову уметност y Југославији. Зенитизам жели бити балкански тотализатор новога живота и нове уметности и гаји много симпатија према конструктивизму. Пошто y Југославији не noстоји ни.-акови терет традиција, нови уметници окренули (у прсма најекстремнијем смеру кубизма Али г. МпциН коме признајемо спремну интелигенцију, треба да буде на опрезу. i аша je жеља, да ce г. Мицић упозна с последњим манифестом футуриста о механичкој уметности. Овако би ce могае измирити и највеће симпатије за конструктивизам, a да ce ипак остане на пољу уметносги. И г. Мицић који није лаковеран фанатик довршиће деловање тако, да ми будемо y праву.“ ~Noi u — Roma. ■ „Зениткзам. Нови уметнички смер Покретач му je Љубомир Мицић, вођ југословенске младе књижевносги a И. Гол опростио ce од експресионизма и први потписао зенитистички манифест. Пред нама су последњи бројеви „Зенита“ и y различним смеровима интересантни.,.. Часопис сједињује пајооља модерна имена из целога света и то y оригиналним Језицима ; не\?ачки, руски, француски, српскн и немачки. Добро je да ce зна, како ce y једном прилично и мало по-шатом граду млади људи једне младе нације труде око нове уметности. Тако напр. „Зеиит“ бр. 7. извештава о ономе што ствара млада чешка генерација y Прагу, боље него сви прашки часописи.“ - „Prager Tagblatt“— Prag. ■ „Зенвтизадх црвенн летак, Снмпатична je