Зенит

Ли-тај-по држи за леву ногу госпођу Ту-фу, и бежи. Ошнисти трче са црвеним цветом y устима. Умирали су од страха и глупости. Бежали су јуначки. (Гу су сведочанства!) После овог немилог догађаја, биле су написане три песме за „модерни“ књижевни часопис „Нова Бабица“. Концерт је завршен. Доктор Владан Ве смејао ce и гледао с ону страну сатних душа.

Бранко Ве ПОЉАНСКИ

Београд

Треба уништити антисоциалну уметност

(Одговор иа међународну анкету чешког часописа „Ву tova Kultur a")

1.) Немао поверења y смисао било каквог уметничког обрта једoа y смисао његове практичне примене. Његово упоређење с историским развићем, држим за немогуће или je сасвим негативне природе. У уметности ништа ce не развија историски, него само духовно и умно. Да ли ови одлучујући елементи стварања сачињавају историју или историјски континуитет? 2. ) Пошто не верујем y смисао уметничког обрта (та више верујем y његов несмисао!) онда поготову не може бити говора о односу узмеђу њега и народне уметности. Има само народних вештина али не посгоји народна уметност 1 3.) Социални и народно-господарствени значај уметничког обрта безусловно je веНи од сваког значења уметности, Зашто? Вероватно за то, што уметност још није на правоме путу. A који je тај прави пут? Има их много a потребан je сзмо један једини. Можда : вертикала према зениту ? 4.) Зар je Moryhe да ce озбиљно говори о понарођивању било каквих уметничких вредности? Не! Само онда, ако би ce објекти налазили ван уметности и ван стварања. 5) Када би човек био машина, као на пр. машина словоливница, једино тада би умео да правилно одгсворим, који би метод социализзције био најбољи? Овако, то je питање вазда отворено. Ипак, нешто ми паде напамет: најпре требало би сасвим уништити целу антисоциалну уметност, па онда почети са новом азбуком. То би био тек прави део тог метода социализације. A што би остало иза тога? На једној страни чист пепео једне кужне мрлине, a на другој странв дивно и неокаљано поље новога почетка. Тада би сви Једнако требали започети велико дело свечовечје работе. 6.) Свакако занагске школе претпостављам музејима. Занатске школе y вези су са животом и радои. Напрогив, музеји су пантеони нерада. Музеји су као гробнице: треба ce утешити смрћу велике илузије о „другоме свету“. 7.) Ja као Балканац и као зенитиста који проповедам балканизацију Европе, безусловно сам

за интернационализовање свих културних вредности. Само на томе путу могли би ce сви људи срести као брзћа и као самосвесни грађани једне заједничке отаџбине земље. 8.) Најзад, године 1925. видеће ce y Пзризу највећи вашар декоративне уметности. Његова заслуга je непроцењива: показаће ce најјасније сва немоћ једне од највећих заблуда свих полукултурних народа. Тај негативан догађај биће најјачи подстицај за позитиван рад свих нових генерација : за дело нове културе y име старе отаџбине земље! Београд 20. октобра 1924.

Љубомир МИЦИЋ

Београд

Јо Клек -- Београд Нацрт за Зенитеум Јо Klek - Belgrade Maquette du Zenithéum

У ШТАМПИ CA ПРЕIГOВOРOМ ВРАНКЛ Bli ПОЉЛНСКОГА МАРИЈАН МИКАЦ ФЕНОМЕН МAЈМУН РОМАН ИЗНЕНАЂЕЊЕ ЗА НОВУ ГОДИНУ