Зенит

грговмна поноса. У свему тома |асно ce види да су прави ствараоцч културе аноннми, a да je под сзоју фирму антикултурвд, антибарбарк. Видимо да |е култура, симболички орестављено, нстуцаио месо: ко дебљи тај културннји. Нама те филоване буадеве и y сврћету смрде. Да би ипзк задржала аос, a да нс би осећала смрад, културе ужива кокаин, a сузе бедаика претвара y колоњску воду за курве. Изгледало бн, према томе, да |е барбарска етика оротив цивилмзациј?. Али нсторијскз матернјализам je неаобитан и барбари кеће уназзд, већ баш повећањем и унапређењем цивилазацвје онемогућити све њеве злоупотребе. Проналазак бзрута почшшо ]е много зла али je он верк експгнзијп духа допринео несравњвво ваше, него Дантеов проаалазак Пакла, (клозет) Чдстилишта в кдкотског Pajs. Радио и остали суптилгш резултати егзактких нгука постгју све више комуникацкона срсства, која ће најзад морати —то je очвгледно или кулмшшрати друштвеау непрзвду и антмкултурну експлоатацију или остварити слободнн, незавксни колсктивззам. Барбари су за овб последње. Није то машинизирање душе. Техника je њен потребан луксуз. Барбарска култура свет кикако не схвата као машвну. Тсжња научниха, да свет тако „објасне“ само je за пот* смеж. Мн y томе иалгзнмо чак и опасност: разачарење je сигурно, јер свака ствар y колико je „чисто матершлна“ y толико je и „чксто духовна“. Барбари не могу бмтм жртва ни балаве сентименталноста, ни баналног рацконагазма, Тиме ce не искључује чак ни мпсгика, зли ако нешто смрди треба га уклонити макар то бжло и тајанство, јер трпети стенвцу псд носом значн немати носа нли s сам бмти стеница. Остаје и даље мистика, чвста и тајанствеаа као снег из кеког давног сна, мистика почетка и свршетка, најзаД| мистика свега. Зато кг налазиморазлога да чсвек не би могао бмтн мистистичар на ероплану, ако то може бита и на канабету. Hикакве не сметају етици културног барбарства. Може ce безброј филозофскиж сзстема слагати на столу a да не сметају чистоти међусобних људсккх односа. Ja могу бити, напр. пансексуалисга a да зато не пошаљем ви једну девојку y венеричну клинкку. Јер, чим ce кједво гледкште иа свет, незавнсно од етнке, ма и покуша ставнти y примену, оно СBМНМ тмм, добаја карактер еткке. У осталом и етвка уједно |е филозофија, jsp нама увиверзалнијег појма од појма морзла. Ту ce морал ослобођава свих теолошкнх и оолиткчких огргничеаа. Остзје човек cам, a y безброј односа са светом: моћ својствена само кудтуре. Барберство, дакле, није никаква канализација, још мање веки правилник за жевот. Оно ослобађа личност. Ta барбарско културна етика условљена никаквим друштвеним уређењем, али je њоме условљено свако урсђење y коме нема смрдљивог понижења и кукавног малтретирања. Ниједна класа нвје чиста. И један најбедлија пролетер може бити толик! гад a ћвфта као и неки рентје. Ово је банална истнна, али je взжна. Барбарин-антироб, антитиранвн. Автипод свих хохштаплера, од Малог до Шопенхауера Шопавог. Како je бедна сва она конструкција рглигиозниж небеса! Како je наивна и мизерна cва она логкка дузлизма Никада неће барбари ни покушати да зидају! ону легендсрку Вбвилонску Кулу коју je Достојевски sa увек срушио, a поћи, после Ивана Карамазова и Кирилова, ма и једгн корак даље } значи збиља бити барбарин. Ми смо пошли: взвалонска кула остала je за нама. Барбарство има и своју метафизичку подлогу. Видели смо да je по Ајнштајну релатмвна и сама његова теорвја релативктета, a фраза „све je лаж“ y исто време значи: све није лаж, јер ако ja све лаж онда је лаж и тврђење да јс све лаж. Затвм, логички би ce савршсно тачно дало известм да СМрти кема, док њу међутим не треба доказивати. Осетмли ско ми, да би требало целог живота само плакати: само тако би ce спасли гротеске и комедије. Ta немогућност дала иам je максимум храбрости. Полуделв од невиности, оостасмо барбари. Кико парадоксално то звучм! Али ето: на супрот свему дивљкштву, еискости, еодлости н свему гадном што je тако фино наскирано културом на супрот свсму тоже, мн истзвљамз своју оречишћену доброту и веселу слободу. (Барбарско културни дух илуструје ce врло добро в његовим гађањем на сжртну казну. Убиство може бити оправдано в галантао, алв смртна казна ниједна.) У уметности дух културног барбзрства направио je читаву револуцију. Тако је уметност освајање времена простора y коме да ce нзрази оно што ce y датом врсмену простору не би могло изразит Уметност |е максимум взраза y минимуму простора и времена, шта више: израз (садржина форма) мора бита смештен y тек освојеев, за њега осзојенн, вреаденски простор. Тај рвтам освајања, y други свет, ритам стварања, одпикује уметност м a каквсг иначе била рода или карлктера. То нарочито важи за поезнју, музкку и слккарство. Стварању таквог сликарства много je допринео проналазак фoтoгpафиje што je учинило сва копирања излишнкм и смешним. И музика је јако вевана за техинку али ce њена асоцкјација тонова све више ослсбађа. Поезија je најслободнија уметност и ту je наша највећа нада. Београд, 3. октобра 1925.

Риста РАТКОВИЂ