Зенит

ција тонова с вагнеровском полифонијом«. (Ох, каква дебела фразетина, без A „Хвитман је cин једног дрводеље који je ceoj осредњи дар хранно шетњама по обалама, друмовима и шумама... Од таквих не могу постата Шекспири,Милтонн, ни Свинбурни“ има „ону природну љубав према природн y којој живи; и ону симпатију према ништима, „невољним и потиштенима“, зато што je и сам из њихова p еда. Али отуда и његова мислена неоригииалеост; отуда је Хвитмен само демагошкн мислвлац за нгрод, радикалски, проливеш оратор без везе и методе, „песшк“ без песама и стиха и музике... Отуда ce он невино хвалише y својвм делима, јер скоројевићи Mоpаjy увек да ce испрсе“... Ово je написао један бедаи Србин и професор београдског универзитета, који je превео неколжо страна бљутавих клепетана енглеског аристократе о великом песику Витмену, поносно додајући да „његово je мишљење и наше мишљење“. Тај комични српски „аристократа“ потписао је поменути напис пуним именом на срамоту свију, ка cpамотy нашу и на срамоту недужне нације, која га je овако шупљег дала и изродила. Сигурно je његово царство небескс! Смејите ce зенитисти! „С. К. Г,“ je због обиља сване мудрости и знања наш најшаљивији лист без конкурснцшје. Нови књижевни лист И ова нова гљива, која претеедује да буде „модерна“ спада y мсти род. Само она сирота не заслужује, да буде шаљива и зато je вредна сваког вашег сажалења. За нас ниje никакво изненађење, да ce покрећу или обнгвљају часописи, са антизенатистичким програмима. „Нови књижевни лист“, који ce најбоље представио са својом насловном страном и неписменим написима, не уме да разлакује нн појмове. Напр. он хоће да каже „модернизује “ a стално пише „модеризује“. Шта ћемо? Доиста, треба подвикнути: модерирајте ce, гсснодо! Јер, на странама овога часописа за берберску књижевност, има н следбеника зевитизма (М. Настасијевић) и зенитистичке идеологвје (Милош Ђурић, за кога ce зна, да je објавжо књигу о „панхуманизму“ под утицајем прве фазе зенитистичког покрета!) Има надаље приказа, који смрде од неозбиљности и неодмерености, a све y жељи „модеризирања“ и чишћења (са нечистом метлом!) пошто ce „данашња књижевност гуши y страховитом корову: футуризму, зенитизму, сммболизму и т. д.“

Ах, бедни полуписменицв! Да лн сте ви икада мвслили штогод о тим речима, soje тако лакомислено просипате по невиној хартијв? Одговорите нам најпре знате ли ви што je зенитизам?..... Политички Гласник Овај млади часопис спада y ред најозбиљнијих и најписменијих књижевних листова y земљи. Он, поред књижевности, су вишe често бави ce политиком. То му je једина и највећа мана. Писац, y главном његов уредник, искрен je y исповедању својих (и туђих!) мишљења и начела, што свакако треба похвалитв, као реткост. Десило ce додуше, да је „Политички Гласник“ У 27, броју од 22. окт. донео и један нападно дуг напис y рубрици „Политичка библиотека“ о једној књизи, која има књижевне претензије. Ta услуга није мзаена. Тек, услуга je пријатељска, па ма каква она била. Књига, о којој je ту било дугих и ласкавих речи, по нашем нескромном мишљењу спада y бакалинске и надрикњижевне мистификације првога реда. (,Поводом уметности Синише Кордића“). Замислите, место гротеске, што би ce према наслову књиге требало очекивати, испаде „студија“ о једном маљушном и безначајном песнику, чмје сам име нажалост, сасвим заборзвио. Ала ето зли удеси на све стране: ни та „студија“ (ха!) „о дубоком песнику филозофу“ (xa! ха! ха!) није лишена моћног утицаја зенинитистичке идеологије. To je једино, нашто хсћемо да упозоримо — нека ce присети мало Г. Момир Николић јер готово све оно што је хваљено y вези са Балканом и варварством, заудара по „корову“ зенитизму од кога хоће да чисте нашу књижевност сви они, којм ни себе нису очистили, од злогласног „корова“ -зенитизма. Хај, хај, дигоше ce туке y ајдуке!.. Мисао И „ Мисао “ спада y род часописа. То доказује и свакодневни оглас y једним поподневним новинама: „Велики књижевно-социјални часопис „Мисао“, уредник Сима Павдуровнћ „Mиcao“ je најомиљенији, и најугледнији часопис, и културна потреба сваког културног човека “ . Ми немамо ништа против тога, јер је то доиста тако према свепу и тропар! Алз, ко би жогао и y сну снгватм, да би уредиик тако угледног часодиса могао батм потрзан на суд ради разних културких подвига, па чак и ради плагијата.