Зенит

града. Ja живим y делу, где ce остаје и воле Нујорк. Још о филму. Филм je помало y декаденци. У његa ce je почео увлачити интелект, a не здрав мозак У том су почели пропадати, но треба ce родиги бистрим. Глорија je стара фрајла која хоће да буде млада госпођа. Lon Chaney, ваљда je прешао y читаоце Поа, јер нема више онога Mikea (Мајкија) цела гарда „наших“, помало вене. Хоће американске дрипце да гледају. ала Валентино. Rajmond Gri , ffith, Menjou Collen Moore, одлични. Изврсна je и Zasa Pits има их још неких. * Wallace Berru и брат Noah уз Torrensa, колосални -- и Baster Кеаton, чији сте филм „ Hospitaliti “ сигурно гледали. Чаплин je још увек мајстор његов „Goldrash “ (Копач злата) je наша трагедија. У том фнлму ви плачете, a не смејете ce. Американци ce смеју! Они ce смеју још, како Chaney умире. Ух камени блокови уместо глава. Биволи (Buffalos). Јавите ce jone. Пишите много и запевајте који пут: „Пројђо пш, прoјђо, кроз гојро. Дика je моја... Бићеш моја дјевојкој ...“ Нујорк, 23, октобра 1925

Вилко ГЕЦАН

* A где je „наш “ William Shakespeare Hart, Harry Carrey, Weslay Barry? Уред

Revues Часописи .. Livres Књиге

Nous signalons ou commenntons seulement les revues et les livres envoyés à la notre direction. Бележимо или коментаришемо само оне часописе и књиге, које су слате нашем уредништву. The Nation. New-York Robert L. Wolf, Louis Lozowick. Der Sturm. Berlin. Henvarth Waiden. Martin Fierro. Buenos Aires, L’ en de hors. Paris-Orléans. E. Armand. A. ß. G. Basel. Comité des directeurs. Stavba. Praha, Comité des directeurs. Artwork. London. Herbert Wauthier. Integral. Bucuresti. M. H. Maxy Contimporanul. Bukuresti* Jancu & Vinea Тeatro. Torino. Gori, Vasari, Idelson. 7 Arts. Bruxelles. P. et V. Bourgeois... Das Werk. Zürich, Gantner, Mayer. Aristocrazia Futurista. Bologna Castelli. Europe. Paris. Cremieux, Arcos, Basalgette. Anthologie. Liege. George Linze. Diogenes. La Plata, Argentina Pasmo Brno, Černik, Teige. E. Armand: Ainsi chantait un «en dehors». Poésie et proses rythmées. Edition de «Pen de hors» PaiisOrlcans. E. Armand: L’ ynitiation individualiste. Крум Иорданово: Искушениа. Втора книга стихове Софиа 1925. Servranckx: Cartes Postales. Reproduction de l’oeuvre peinture. Edition «De Driehoek» Anvers.

Феномен Мајмун, роман Маријана Микца.

Са предговором Бранка Ве Пољанског . Издање Зенитово, 1925. Singe Phénomène, roman par Marian Mikatz Préface par Branko Ve Poliansky Ed. »Zenit« 1925. „У Феномем Мајмуну инкарниран je дух високе интелигенције да окаје своје људске грехе“ Тако каже аутор, феномен зенитиста y југословенској књижевности. Фабула y овом роману није довољно ннтересантна. На несрећу „Феномен Мајмун“ управо и није ромак. Не зато што нема 56 страница већ зато што нема историје. (»77 самоубица« од Пољанског je упола мања књига али садржи много више оног елемента, којам ce разликује м a какав роман од песме, манифеста и др.) Огде не мислим, разуме ce, на „Дневннк о Чарнојевићу“. To je једина мана овој књизи г. Маријана Микца, која je, иначе, препуна духа, финоће, отмене елементарности и неотрцане дубине. Као занимљив, јак и орагиналан памфлет против homo мајмуна „Феномен Мајмун“ je једна од најбољих књига на српско-хрватском језику. Цела je књига y знаку сигурне напетости и експанзије. Израз електричног смеха y прашуми судбоносне озбиљности Ако по негде недостаје лежерности то ce надокнађује великом добротом, голим и топлим срдем г. Маријана Микца, који би својом љубављу и дивљаштвом финоће могао излечити све Марије Магдалене. „Феномен Мајмун“ као лектира уједно je и лек протнв дебљине, те ce препоручује свим заинтересованим. Добија ce код С. Б. Цвијановића и y редакцији „Зенита“, a стаје свега 15 динара.

Р. Ратковић

Une mystification à Paris.

La rédaction de la «Révolution Surréaliste“, clans son cinquième numéro au mois d’octobre, ne pouvait pas résister à une mystification ordinaire des snobs littéraires de Belgrade. Voilà de ce qu il s’ agit: un jeune poète malheureux se trouve à 1’ hôpital des foux, à cause de quelques transgressions de caractère civil. Les manuscripts et les dessins que 1’ on avait trouvait auprès de lui, furent publiés à 1’ assistance cl’ un médecin comme manifestations d’ un foux. Nous avons protesté contre ce dilettantisme, en démasquant cette mystification dans le dernier numéro du „Z«. Au malheur des mystificateurs, le rédacteur du »Zenit« connaissait encore avant le bannissement de ce »fou« un de ses poèmes et en tient encore d’ autres manuscrits. Mais ca ne suffisait pas aux ignorants et aux mystificateurs. Ils prirent à nouveaux le trait d’ une grande bravoure et le plassèrent sous la rédaction »R. S.« à Paris, où ils signent en passant et dans 1’ ennui des manifestes révolutionnaires. Nos jeunes amis n’ appercoivent pas comme c’est amusant et grotesque, N’-est-ce pas?. Dans leur patrie, se mystificateurs sont des contre-revolutionnaires blasés, ce qui équivaut à antizenitistes -- quoique, jusqu’ à tout peu de temps, ils étaient ses épigones. Il est connu meine au Madagascar que seulement le zenitisme dirige une des plus sanglantes révolutions d’ esprit et de la pensée. Ces mystificsteurs selon leur mentalité -- des épigones et selon leur talent -- des callebasses remplies de paille vide avaient en fin trouvé leur place à Paris. L’ un entre eux est Mr. «DE“, peut etre DE DORTCHOL. (quartier de capitalistes juifs à Belgrade) 1’ autre est fier de sa cavité, car selon lui «Lenin est un idiot», et le troisième, gâté, croasse comme une pie. Tous ensemble des ecoliers ambitieux dans des banques et, vraiment nous avons peur de leur révolution de pies. D'ailleurs, sont elles très chères, les remarques littéraires dans la «Comoédie«, ou l’ on appèle des poulets poètes serbes.

L. M.

јубиларна свеска „зенита 1. јануара 1926