Зенит

фикујете. Ослободите ce те заводљиве напастм: баласта боемства и васкрсните јсд не ноћи опет као Балканац и Варварин, чист и спреман за борбу са буздованом y мозгу са новим духом y руци! .. Београд 6. новембра 1925

Љубомир Мицић

Зенистичко писмо из Америке

Пред месец дана узех атеље са једним Американцем, те ce сада озбиљно спремам на пролеће, за изложбу. Пејсажи и композиције. Замислите пејсажи; нујоршки кровови a на крововвма водени танкози. Радам са крова свога атељеа y 13 спрату. Срећна висина! Грозна ларма надземнвх и подземних жељевница и свих других прометних средстава од Z R III (Los Angeles) до јата аероплана сваког типа (или амерички „тајпа“). Ове дане, баш су биле велике „Pulitzer Rads“ y ваздуху (трке) 2 мртва a брзина 300 миља и 12 па час. Бре! Кад пројури над главом као гром осећате здравље ове нове расе и кратак јој живот y будућности. Такав дојам имам ja. Величина њихова je у томе, што су изоловани и немају јачих суседа. Амернканац мало мисли више ради јер овде нема кафана. Он и не једе с уживањем. Он трпа y себе калорије. Он ждере, Јак je, само мало туп, или много како хоћете. Мрзи странца и сам je то био. Он броји свој национализам на проценте. Напр. 100% american. Не дозвољава да му ce говори, како и y нас тога или онога, има. Нико нема што Србин имаде вреди и овде. Још до данас не нађох човека, који бн ми знао протумачити, зашто ce рооr чита: пур a door чита: дор! Едукација je овде проблем. Код нас је упитник. Интелектуалац je овде непотребно зло a y нас je то зла потреба. Музику овде слушају на ушеса - ми je слушамо главом. Они једу устама ми стомаком. Они сликају кичицом ми кичмом, Они воле уметност y музеју. Ko није тамо обешен, нека ce „беси на први криву грану“ ич па не вреди. Музеје воде жене, a децу мужеви. Позориште посећује женско a муж пере чарапе. Оаде je женски рај и зато je досадан: тај рај. Интересантна је Америка не људи! Они су y толико интересантни, што су најнеинтересантнији. Жена ce облачи фано и добро муж иде на улици обучен толико, да нејде наг или што ce данас мора да иде обучен. Досадни су y стандаризирању свега. Америкакац свако Јутро пружа главу кроз прозор хоће ли или неће падати киша. Идете y воз: кишно време he стане то. Ви y вагон или Бус или на улицу. Каљача! Сваки, од Кинеза па до Негера и кроа све друге ниансе -- на нози има „ Rubbers “ каљаче. Проклетство

као да ce договорише? Или сламењак на глави, од 15 маја до 15 септембра слама на главу!* Стандарт па да га бар метне на главу. Не него наврх главе. Онако, како му га je трговац метнуо. Што ме највнше чуди да футбал играју y Енглеској. To je ипак темпераментна игра и лепа. Али, немогуће je замислити Американца с тиме. Он воле baseball досадну, до зла бога, игру. Ту ce узрујавају, да ти странче пуца глава од муке, јер не знаш због чега. Имају чапионате за играње кликерима чампнони лепих ногу, ножног палца, цуцкл, мачке, птице, ходање и т. д. Ванимљпв je једино ножни. Лепе су Американке најлепше жене али без израза y очима. кокетујете и ужнзате y њеном ногледу, a она међутим гледа, како вам кравата није на месту што и не може да буде, јер смо Балканци. Бријање je дневно и без тога не иди на улицу, јер ће те гурати и газити. Чућеш Greeк (Грк) или Polack -- што су овде погрдна имена. Сад разумем разне ступце о нама, y њиховии новинама. Веле, замазана земља или „мислио сам даћу доћи y земљу хероја, a нађох одрпанце и цигане“ пише један од твх, из Будипеште y Београд стигавших и кроз Балкане путујућих Американаца. Дабоме, сигурно je дошао y четвртак. A ко ce код нас брије y четвртак? Господин Министар? No sir! И зато, једино зато он вас називље замазаном нацијом ради бријања верујте. Згодно je читати y нашнм новинама, што ce опет о Америци пвше. Саме немогућности! Наше новинске информације долазе ans dem Zenter Wien , Ослобођење Наши су новинари мртва дувала, који знају материни језик, мало немачки и мало француски. Ви знате 7-8 језика -- Ви сте за њих глуп. Тако je бар самном било. У мом случају, не мислим баш само новинаре, већ моје колеге. Оне, управо из Париза. Сињорели, онај y Паризу je бољи него онај y Берлину или Рубенс, јер je y Паризу, и т. д. Доиста, човек мора овамо да дође па да постане човек, који ће моћи, да сам крчи пут кроз оно море нашкх интелектуалаца који су једино само то. A Ви Госп. Мицићу?.,. Видим из „Зенита“, да страдавате и крчите, Борите ce! To je добро али и тешко. Дођите овамо, бар je борба плаћена.. Како Нина-Haj? Тешко би ко тако издржао -- јунак je! Не пишите ми о себи тако мало. Иначе о себи, што да вам пишем? Исељеник, дошао па радио, верујте, и тешко продкрем тамо где ми je место, помало, ала ипак иде ce напред. Диван je Hyjopk (не Њујорх, то je енглески изговор!) и Худсон над којим баш ми станујемо y 82гој улици West, Ах, јутра y Нујорку незаборављива. Оне лађе, оно димљење и сиреме. Тешко je од тога растати ce, тешко. И гадан je Нујорк -- гурају вас странца, отиђи одавде, што пре. И тако ce y Вама вечно нешто бори, већ према томе, y ком сте делу

* По моме мишлењу, и y глави јо носе од рођења Г-ђа Гецан.