Зенит

1924. У Београду 25. свеска ЗЕНИТА са каталогом Прве Међународне Изложбе Нове Уметности. Изложба je реализована и била отворена од 9- 19. априла у Београду. И том приликом великих напора, да она варош где излази ЗЕНИТ равноправно заузме положај са свим осталим духовним центрима у свету, све je остало при старом. На тој излэжби, сем зенитиста Jo Клека (са зенитистичким „арбос-сликама") и Мих. С. Петрова, узело je активног учешћа са својим оригиналним радовима 12 држава, својим најизразитијим представницима нове уметности. Једина мана изложбе била je та, што je била ЗЕНИТ —ИЗЛОЖБА и што je није отворио ниједан страни дипломата нити какав облигатни „књижевник и инспектор Министарства Просвете у Уметничком Оделењу“. Поводом ове прве светске изложбе код нас, нису се писали ни памфлета, јер, да се не би свезналице претрчале у незнању. Могли би да испаднемо нека некултурна земља (о боже нас сачувај!), када би се шегачило са величинама, које je и Европа признала. И да се неби, болан, морало похвалити напоре ЗЕНИТА морало се ћутати о том догађају, који се не понавља на Балкану ни столећима. Бранко Лазаревић изјавио je уреднику ЗЕНИТА, да je то најзначајнија изложба, која je у Београду икада била али то нигде није могло да се прочита, „Муком муче ропске слуге“ Излази најзад дуго очекивана књига стихова Бранка Ве Пољанскога: „Паника под Сунцем“ поводом које се опет по плану и прописно пишу памфлети. Чаршија je одушевљена, како има паметне и писмене главешине. „Политика“ предњачи, пошто треба грдити све што je ново, све што je културно и све оне људе који нису њени акционари. Али чик! ЗЕНИТ се поново јавља, у опсегу, као никада досада. Запрепашћује мрзитеље, мајчин сине, да им пена иде на уста. Ко може да се похвали са толиком мржњом као ЗЕНИТ и ЗЕНИТИСТИ? У ЗЕНИТУ манифестују се најсавременији проблеми у корак са целим светом и без задоцњења. Написи о Новој Уметности, студија о зенитизму и зенитозофији, која путује готово по целом свету под написом „No Made in Serbia “. Taj манифест штампам je на француском, немачком, пољском и делимично на холандском језику. Ето и то je један злочин, кога Љубомиру Мицићу никако не могу да опросте његови савременици. Његовим трудом и у његовом преводу излази у наклади „Атоса“ чувени „ Пролеткулт“ од Луначарскога, чији je предговор преведен на бугарски. ЗЕНИТ надаље објављује есеј Троцкога (који je написан о Лењиновој петогодишњици) са Лењиновим маузолејом у Москви. Сем тога чувено писмо Максима Горког „Поводом револуције“. Као и у свим прошлим годинама, ЗЕНИТ стално доноси репродукције из свих области ликовних уметности, из прве руке, са оригинала.

година VI ЗЕНИТ број 38