Зенит

фија мојих радова кажите ми, што више вреди: брак или слободна љубав? Хоће ли y Енглеској ускоро букнути социјална револуција? Дали ce може веровати y прогрес? и т. д. Треба истакнути, да je један део руске публике, која доиста живе и која са интересовањем прати штогод je написано баш школска омладина, jep интелектуалци старога кова или су изумрли, или емигрирали или ce налазе y немилосрдној борби за опстанак, која не оставља нимало слободног времена за духовне вежбе. Што ce тиче нове буржоазије, она ce налази y периоду свог бујног наступа, a Пјер Беноа, који je модеран чак и y Русији, није ништа мањи разбијач глава од Малармеа. Упркос опширног школског студија, омладина чита, али она тражи y лепој књижевности знање, које би могла употребити, као да je то технички требник. Ова генерација, формирана y грађанском рату, привезана je уз екзактне знаности, уз политичку економију, уз биоскоп, уз спорт, и нагло американизује нашу земљу, У њој налазимо наше читаоце, a из њених редова добивамо наше нове писце. У почетку, имали смо епоху поезије. Било je то време фантастично, абсурдно и дивно време глада, грађанског рата, карневала на јавним трговима, време бојадисања кућа y дречећим бојама, време терора, време великих песника и вашки, заражених тифусом. Свет je био запослен непредвиђеним радом: бележници били су инструктори y балетским школама, дадаистички песници водили су државне финансије. Изнад порушених и смрзнутих, тамних и гладних градова, дизала су ce огромна осветљена слова: Ма електризујемо цео cвeт. Летно време беше помакнуто унапред још за даљна три часа, тако, да je још и ноћу био дан. Једном, било je освојено стовариште биљара и ускоро, свугде су ce виђале жене y поцепаном војничком оделу са елегантним шеширима од зелене чоје. Несумњиво, коњи су цркавали, али људи показаше, да су много издржљивији. Упрегнуше ce y кола и сами су превозили свој део хране. Уколико су случајно добивали нешто меса, волели су ce... Било je сјајно време, јер су сви знали, да све ово није било узалуд. Према томе јасно je, да je то време било као створено, да цвета епоха поезије. Стихови су рецитовани на политичким скупштинама, на станицама, y кантинама и под ведрим небом. Није било могуће добити четвртину хлеба, a да није био оквашен песничком инспирацијом. Било je то оно време, кад je назив „песник“ уза све то што je био почастан, доносио носиоцу завидне привилегије да буде ослобођен облигатног чишћења снега. Тако, често сам требао, да y својству председника Синдиката Писаца, испитујем стотине песничких есеја од почетника. Ти почетници, y свом приватном животу радо су спекулисали са доларом или са сахарином. „Пролеткулт“ (институција за ши-

année VI ZENIT numéro 39