Зенит

y Паризу, пред хиљадама словенског света где није било ни једног Србина, пошто то није био политички збор, нити су ce делиле стипендије. Предавач je говорио са њему својственим скептицизмом о новим тежњама уметности и о „хероизму духа“ (зенитизам !). За то вече, Еренбург je позвао и Пољанскога, да прочита зенитистичку декларацију. И ако доцкан, Пољански je примио позив. Уз бурно одушевљење, Пољански je читао зенитистичку декларацију на руском језику. Зенитизам je деловао флуидно. Зенитизам je опет однео нову победу, заслужену и неочекивану. Према руским новинама, које излазе y Паризу, Пољански je између осталога рекао и ово: „Зенитизам то je атентат на све изме, зенитизам то je балканизација целе Европе од Трста до Владивостока, зенитизам то je варваризација Европе, зенитизам искључује Европу из човечанства и све вас позива, да ce спасете од културе. Зенитизам позива све варваре да саграде нов свет на океану, a овај свет треба да ce утопи y другом океану“. „Дни“ 11. фебруара 1926. Надаље: „зенитизам ce родио y глави српског песника Мицића, који личи на мене, као једно јаје иа друго. Зенитизам je НЕП за експлоатацију душевних и моралних снага човекових. Зенитизам хоће да балканизује Европу зато, што je он синтеза свих снага голога човека. (Млади човек je очигледно симпатичан и мио). Зеннтизам je покрет балканских анђела, који личе на мене. До виђења!“ „Последње Новости" 11. фебруара 1926.

Зенитизам у свету.

Зенитизам у свету. Маџарски часопис .Magyar Iras“, који излази y Будимпе ти, доноси y децембарској свесци на уводном месту као европски докуменат, чланак Бранка Ве Пољанскога : „Што je зенитизам “ . Сем чланка, чaсопис доноси стихове Пољанскога и Мицића y маџарском преводу свога уредника Р. Тивалара. Надаље италијански велики дневник „L’ Impero“ y Риму, доноси на видном месту диалог између Маринетија и Пољанскога y Паризу, под великим написом : Futuristi italiani e zenitisti serbi. Белгијски часопис „ Anthologie“ и новине .La Wallonie“, прештампале cy на француском y изводу Мицићев протест, поводом убиства бугарског песника Геа Милева. Румуњски „Integral“ има приказ о зенитистичком покрету са преведеном песмом Љ. Мицића: Варварску Кајгану. Холандски дневник „De Morgen“ прештампао je један већи фрагменат на француском, из забрањене Мицићеве поеме „Аероплан без мотора“, са опширним коментаром и чуђењем, што je баш антиевропска поема забрањена y Србији. Лист обећава велику студију о зенитистичком покрету. Сем свега овога, часопис „La vie des lettres“ y Паризу, доноси велики приказ књиге Г. де Тореа „ Literaturas europeas de Vanguardija“, y коме ce иа једном месту налази ово: „Један од најрепрезентативнијих људи југословенске младе књижевности, је Љубомир Мицић, који Je директор Зенита“.

Чарл Чаплин: Трка за златом.

Чарл Чаплин: Трка за златом. Није ово ни први ни последњи филм, y коме je Чаплин остао на висини свог великог талента. A уметничка авангарда открила je Чаприна, коме ce данас клањају гомиле целога света, где само има биоскопа и квадрат белога платна. To je за све нас једна драгоцена са-

година VI ЗЕНИТ број 39