Зенит

тисфакција, јер дела Чарла Чаплина значе епоху нове уметности, y области филма и поезије, y области дестилованог духа. Филм „Трка за златом“ je круна Чаплинових тежња и настојања. „Трка за златом“ je синтеза готово свих Чаплинових инспирација и проналазака, синтеза, готово свих пројекција његовог еластичног духа. Чаплин je y свом синтетичном филму обухватио сав скептар људске душе. У овоме филму људска судбина je потпуно обухваћена, са свом својом трагичношћу и гротескношћу. Јер трагично и гротескно, нераздруживи су сапутници људи. Моменти y Чаплиновом филму, када људи постају људождери, сјајни су и дубоки. Осамљеност, она велика човекова осамљеност, баш када je човек најбољи и најузвишенији величанствена je, За све људске сузе које су провалиле y очи, када ce укочи смех хвала Чарлу Чаплину. „Чаплин je филмска пролетер-бајацо Нови Шекспир пројециран на платно Будимо весели Филм je једина колективна уметност“. To je написао Љубомир Мицић y прологу своје књиге Кола за спасавање 1922. године.

Зенит „Политика“ ~ Првостепени Суд и Закон о штампи.

Зенит „Политика“ ~ Првостепени Суд и Закон о штампи. Познато je да „Политика“ није никада пропустила прилику a да ce не баци блатом на „Зенит“ и зенитизам. Безимени писари овога листа, који увек нападају из бусије, никад ce нису устручавали, да злонамерно представе зенитистички покрет од кога и они живу кришом, криомице. Тако je било и последњи пут, поводом полицијске заплене 36. свеске „Зенита". Све до тога дана држали смо, да су пакосни напади овога листа последица једне некултурне заблуде, која je вредна наше самилости и нашег опроштења. Али ми смо ce преварили. He, то није била никаква некултурна заблуда. To je била некултурна, свесна и систематска кампања против „Зенита“, против зенитизма, против зенитиста, јер увек y редакцијама новина седе медиокритети, који патолошки мрзе сваку културну вредност која настаје a не долази од њих. Новинари су привилегована запрека сваког прогреса. Најзад одлучили смо, да ce оградимо против некултурног пискарања „Политике“, која je уобразила, да јој je свака ругоба допуштена. Поводом последњег њеног написа, уредник „Зенита“ послао je „Политици“ пријатељско писмо са молбом, да ce отштампа. По освештаној традицији неваспитања, „Политика“ није хтела да штампа поменуто писмо. Уредник „Зенита" сусревши после тога директора „Политике“ Д-р. Милана Гавриловића на улици, питао га je: „зашто... итд.“ Одговор je био дипломатски и измотавајући. Упозорен, да ћемо путем Суда тражити заштиту, господин je пао y ватру и подигао свој тон до недипломатске висине. Томе господину пала je тада маска за увек.

année VI ZENIT numéro 39