Зенит

и измишљеним сензацијама наших криминалних новина. Једина je врлина Миличићеве књиге, што ce y њој налази мало позајмљеног и имитованог зенитистичког стила: кратких реченица, брзометних инфинитива и осамљених именица. Нека ce не стиди, јер то je врлииа и нека ce утеши, није он сам. (Треба добро читати „Политику“ и друге новине!) Пошто су обе књиге, о којима смо узгред говорили испод просечности, оне зато не допуштају никаква улажења y ма каква дубља разматрања о уметности или идеји. Јасно je само, да поред оваквих књига, не може данас нико имати интереса за нашу књижевност. У наше ново време овакве књиге су очигледан докуменат људског и уметничког анахронизма пошто су далеко и сасвим пo страни од новога живота људи, који хуји и који ce намеће свом својом снагом. Треба тај нови живот снажно обухватити, треба га дубоко осетити, проживети и савладати сву његову тежину и горди дух. Ето, без чега наша савремена књижевност неможе опстати као уметност. Без новога духа нових људи, без нових тежња новог човечанства —• не може бити ни говора о доброј књижевности. Цвеће писмености Сибе Миличића: лежи она y породиљним мукама кликну га она објави дa je заносила севши на камен уложише руке на њу као јагње које изведоше на заклање „Агнец божји“. Љуљајући главе као неке чудне звонове покривен je плахтом оштри дим је финог сељачког духана пецкао они и грицкао грло Изгледало je да je управо недеља Да би запрепастила село узела je најлепше одело цркву, коja ћe наресити наше побожно село „Зидање Храма“ Сада ce оне подружише „Блудни син“.

Расадници морала.

Расадници морала. Није мала ствар: зенитистичка поезија једина je постала опасна по „јавна морал“ дичне престонице Срба, a под мораш Хрвата и Словснаца. Јер, ништа другог нема што би могло тако наудити чистој, уредној и цивилизованој варошИ, као зенитистичка поезија. Чак ни руске продавнице новина ова ругоза вароши, ова срамота вароши ! Ти тзв. руски киосци, што изгледају као кокошје шупе или сељачки клозети (извините г. министре, ово није увреда !) већ су годинама привилеговани расадници сваковрсних ликовних одвратносги, сваковрсне књижевне порнографије. Али то културно благо, на коме своје счи београдске девојке и деиојчице, београдска деца и дечаци y свако доба није ни запрло за око београдској полицији, a камоли београдској штампи. Што je најутешниЈе, порсд француске књижаре и једна српска књижара, која ce зове као и новина „Време“ не заостаје за руским киосцима. Она своје излоге „украшава“ булеварским продуктима „европске културе“, без икаквог осећања за меру. Нажалост, нама зато често изгледа, да су београдске улице ходници или предсобља неког великог и јавног бордела.

année VI _ ZENIT numéro 39

ЉУБОМИР МИЦИЋ ИОЈ СУСРЕТ СД ДНРИ БДРБИСОН 9 БЕOГРДД9 читајте y 40. свесци „Зенита“ 1. априла!