Зенит

ИМПОТЕНЦИЈА У БЕРБЕРНИЦИ

Берберница. Једна гурава комора, y којој ce цери полупано огледало. Огледало виси y чађавом оквиру, насупрот врата, то јест vis-a-vis гледалаца. Испод огледала раширила ce наслоњача, здепаста, нахерена, са кривим ногама. Прозор je лево. Биће да је отворен, јер стакла не светлуцају. Кроз прозор несметано продире тама једна црна плоча кроз коју погледи не продиру. До прозора je столица, пажљиво обрисана; по свој прилици столица je и недавно офарбана, јер благо блешти под тихим зракама светлости, које по њој гмижу. Угао je између оба зида (на левом зиду je прозор, десно од угла je зид са огледалом. Тај угао сав сја од блиставих предмета берберске вештине, што окружују флашицу са „колоњском водом“. Из овог дела собе продире запах, не баш много пријатан. Негде цврчи невидљиви цврчак, a округла петролејска лампа чедно пуцкета. He чује ce никакво дисање. Још мање кретање, и ако ce y тесној берберници налазе три људска створења; 1) y наслоњачи испод огледала, гледаоцу окренут леђима, седи човек цео омотан белим чаршавом; 2) берберин, који стоји покрај муштерије, чији бријач нечујно шета човечјим лицем y бело; 3) једна старија девојка, са друге стране од муштерије. Девојка држи y својој руци петролејску лампу тако сигурно, да светлост нимало не дркће. Берберин je ситан, ћелав, са шиљатим носом и iks ногама. Девојка има лице као да je превучено воском. (Напомена: восак може да ce отопи, нарочито ако je светло један дециметар далеко од лица, као y овом случају!) Било би несавесно девојку назвати лепом. Још несавесније било би назвати je ружном. Најбоље je одредити je овако; девојка je неизражена лепота, истовремено неизражена ругоба, јер ce не зна које ћe снаге да превагну. Девојка je врло смешна y неукусној хаљини старога кроја. (Кад je неко смешан, онда он није ни леп ни ружан, него само смешан.) Муштерију y наслоњачи не можемо препознати, пошто му видимо само леђа, a и та ишчезавају испод белог чаршава. Напољу ce одједном зачују гласови. Најпре из даљине, мутни, као пригушени. Затим из звонких дечјих грла одјекне сложна песма, пуна обести и несташлука: „Исцеђеног лимуна Христа на крсту Ноге стрче y вис Забивена глава гноји сметиште Христ очекује секиру да га ослободи Петровог недоношчета

година VI ЗЕНИТ број 40