Зенит

гандистички филм, онда би ce могло константовати: што данас значи један, добро комбинован, тенденциозан филм. Наша држава требала би, да ce за ствар поближе заинтересује. Требала би да покуша основати једну Државну Фабрику Филмова, са којом би још могла зарадити новаца. Таква фабрика могла би продуцирати само оне филмове, који би садржавали „државотворне“ идеје и етичке мисли, које би и нехотице могле занети y естетској и сликовитој форми стотине и стотине хиљада наших југословенских и антијугословенских гледаоца, y стотинама кинематографа. У вези с тиме, могла би држава да сагради по један Државни Кино y свим већим градовииа С. X. С. као на пр. y Београду, Загребу, Љубљани, Сарајеву, Сплиту, Суботици и т. д. Ти кинематографи имали би само једну културну сврху, коју би ce дало варирати на све могуће начине. Таквога, или што сличнога не постоји нигде y Европи, a онда би имали једно дело на које би могли упрети прстом и рећи : Гледај Европо Балканци! Централн кинематограф могао би носити и званично име на пр.: ДРЖАВНИ КИНОИНСТИТУТ У државном киноинституту и државним кинематографима могла би ce држати разна предавања о тековинама кинематографије и њезине будућности, могла би се.држати предавања за масе универзитетских слушача, са њвма примењеним пројекцијама филмова, које би продуцирале државне фабрике. Могла би ce одржати предавања за гомиле деце основних школа, са њима опет примењеним пројекцијама филмова и т. д. У томе државном киноинституту могле би гомиле света на један лак и јефтин мачин, a покаткада и бесплатно, апсорбовати огромни материјал класичне и савремене културе и наобразбе a то све сликовито и врло лако пријемљмво. Ја сам убеђен, да би ce из дана y дан опажао неочекивани напредак y животу необразованих људи. Убеђен сам и о томе, да би држава за уложених неколико милиона динара повукла једну огромну моралну и материјалну корист. Дакако, страх пред издацима! (Четири или пет кинематографа . To коначно не би смели бити луксузни кинематографи, који би прогутали велики капитал, него врло једноставно грађене акустичне зграде, y које би могло стати мноштво гледаоца. Па онда Државна Фабрика Филмова. Ta фабрика би морала окупити око себе најспособнији технички и уметнички материјал, те израђивати филмове сваке врсте: националне, економске, уметничке, природне и географске снимке, медицинско-здравствене, кино-журналфилмове ит. д. Тако не би било готово ниједнога човека y нашој земљи. који не би познавао све карактеристике своје отаџбине. He би било y опште човека, који не би, ту и тамо пронашао нешто, што би њему као човеку

година VI

16

број 41