Зенит

лочним Балканом. Осетио сам: његова савест je тужна као српска песма, коју он сигурно не позна. Његова савест je будна као мртва стража, на којој je он дан и ноћ. Као мртва стража новог човечанства које ce рађа y крвавим и свирепим грчевима гигантских револуција. Дознао сам из новина за Барбисов долазак. Као обично, нисам веровао новинским вестима, a нарочито нисам веровао „Политици“. Мислио сам: ко зна каква je то акционарска спекулација овог „независног" органа „слободног мишлења". Цео тај дан налазио сам ce y штампарији, Својеручно сам слагао речи: „горак je плод цивилизације на балканском континенту“, на француском језику. Свећа je догоревала, пошто je електрична централа отказала слободну љубав својим суграђанима. Интензивно сам мислио на Барбиса баш y вези са горњим речима, које су биле исписане дебелим словима y мојој последњој и заплењеној књизи АЕРОПЛАН БЕЗ МОТОРА. Све више сам осећао, да ми je дужност поздравити Барбиса y име ЗЕНИТА и y име свих зенитиста, ако он доиста стигне y Београд. Машине су зврјале дуго y ноћ. Пред поноћ сам ce враћао кући и успут сам донео одлуку, док је још спавала полиција, да ме не би могла оптужити суду због интимних осећаја моје поезије и најсветијих идеала. Сутрадан, секретар уредништва ЗЕНИТА посетио je Барбиса и предао му моје писмо као поздрав и извину. Барбис je био ганут и заблагодарио ce на неочекиваној пажњи, Три пут je поновио речи ЗЕНИТ ЗЕНИТ ЗЕНИТ и додао: да да, ја познајем ЗЕНИТ. Тога поподнева био je уречен наш састанак. Било je пред подне. Зимски најлепши дан. 6. децембра 1925. Хотел „Ексцелсиор". Барбис нас je очекивао y 11 1/ 2 часова. Дошао сам y пратњи своје жене Нине-Нај и Владимира Скерлића, мога преводиоца и секретара ЗЕНИТА. Али y самом хотелу десило ce нешто необично. Портир, пошто нас je пријавио са мојом картом, већ за неколико секунди саопштио нам je, да he нас Француз примити y хотелској чекаоници, јер му соба није спремљена. Морао сам да затајим своје изненађење пред својим друговима, који су и сувише васпитани за Београд, y коме ја нисам срео још ниједног васпитаног и отменог човека. Зар je могуће и портир je изнова дојурио са осмехом и необичном сервилношћу отпевао: изволите, Француз вас чека y својој соби број 7. Није ми била јасна ова шаховска игра. Ајдемо . . .*)

* ) Тек доцније сам сазнао, да je то била полицијска мудрост, за коју Барбис уопште није знао. Свачију посетницу најпре je видео невидљиви полицијски агент. У договору са управом хотела, име сваког Барбисовог посетиоца ушло je y нарочити списак, кога je на један нечувен начин састављала Управа Вароши, да га преда Мин. Унутрашњих Дела.

година VI

број 41